Primena blažeg zakona nakon donošenja pravnosnažne presude
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Primena blažeg zakona nakon donošenja pravnosnažne presude
Nakon donošenja pravnosnažne presude ne postoji mogućnost primene odredbe člana 5. KZ vezano za primenu blažeg KZ-a.
Primena blažeg zakona nakon donošenja pravnosnažne presude
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Primena blažeg zakona nakon donošenja pravnosnažne presude
Nakon donošenja pravnosnažne presude ne postoji mogućnost primene odredbe člana 5. KZ vezano za primenu blažeg KZ-a.
Primena blažeg zakona u krivičnom postupku
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
Primena blažeg zakona u krivičnom postupku
Primena blažeg zakona u krivičnom postupku odnosi se na primenu blažeg zakona kojim se propisuju krivična dela, ukoliko je isti izmenjen od trenutka izvršenja krivičnog dela pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, a ne na primenu zakona kojim se propisuju prekršaji, odnosno privredni prestupi, jer se u tom slučaju radi o drugoj vrsti postupka, na koji se ne može primeniti krivični zakon.
Primena blažeg zakona
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Primena blažeg zakona
U situaciji kada je okrivljenom stavljeno na teret da je u periodu od 2018. do marta 2020. „uporno“ pratio oštećenu i na taj način izvršio krivično delo proganjanje prvostepeni sud je bio dužan da utvrdi koji je zakon za okrivljenog blaži, s obzirom na vremenski period izvršenja dela i odredbe Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji se primenjuje od 1. 12. 2019.
Višestruki povrat
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Višestruki povrat
S obzirom da je okrivljeni predmetno krivično delo učinio 26. 3. 2019, a u pitanju je višestruki povratnik, tada prilikom odmeravanja kazne, nije se mogao primeniti institut višestrukog povrata iz člana 55a KZ koji se primenjuje od 1. 12. 2019. stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Višestruki povrat i primena blažeg zakona
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Višestruki povrat i primena blažeg zakona
Kada je okrivljeni, koji je ranije više puta osuđivan, više radnji krivičnog dela preduzeo pre stupanja na snagu zakonske odredbe koja se odnosi na višestruki povrat a samo jednu radnju izvršenja nakon stupanja na snagu odredbe člana 55a KZ za okrivljenog je blaži zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.
Pravna priroda blažeg kaznenog zakona (II deo)
UDK: 343.211
343.227
PRAVNA PRIRODA BLAŽEG KAZNENOG ZAKONA(II deo)
Dr Tomica Delibašić, Prekršajni apelacioni sud.
Rezime: Pitanje vremenskog važenja zakona, njihovog smenjivanja i sukoba u vremenu, naročito zbog različitih zakonskih rešenja, od davnina je prisutno u pravu i o tim pitanjima su iskazivani brojni i često različiti stavovi. Zakonitost zahteva da delo unapred mora biti propisano, što znači da se na učinioca nedozvoljene radnje primenjuje zakon vremena izvršenja dela, ali za njega mogu biti od značaja i rešenja kasnije donetih zakona. Princip pravičnosti i jednakosti učinilaca zahteva da bilo koji učinilac ne bude u nepovoljnijem položaju od ostalih učinilaca kojima se jednovremeno sudi. Zato je izuzetno moguća retroaktivnost zakona, ali je ona u kaznenom pravu moguća samo u interesu okrivljenog, naime ako je po njega kasniji zakon blaži, odnosno povoljniji, što se ceni primenom zakona na konkretnog učinioca. Tako se zakon vremena izvršenja dela sagledava kroz novi zakon. Međutim, nije jednostavno odrediti pravnu prirodu blažeg zakona, dok je u praksi često teško utvrditi da li je i zbog čega neki zakon povoljniji po učinioca. Brojni teorijski i praktični sporovi ukazuju na složenost ovih pitanja, koja su predmet ovog rada.
Ključne reči: vreme činjenja dela; propisanost dela i sankcije; blaži zakon za konkretnog učinioca; pravna sigurnost i pravičnost; primena zakona u celini, minimum i maksimum kazne.
Pravna priroda blažeg kaznenog zakona (I deo)
UDK: 343.211
343.227
PRAVNA PRIRODA BLAŽEG KAZNENOG ZAKONA (I deo)
Dr Tomica DELIBAŠIĆ, Prekršajni apelacioni sud.
Rezime: Pitanje vremenskog važenja zakona, njihovog smenjivanja i sukoba u vremenu, naročito zbog različitih zakonskih rešenja, od davnina je prisutno u pravu i o tim pitanjima su iskazivani brojni i često različiti stavovi. Zakonitost zahteva da delo unapred mora biti propisano, što znači da se na učinioca nedozvoljene radnje primenjuje zakon vremena izvršenja dela, ali za njega mogu biti od značaja i rešenja kasnije donetih zakona. Princip pravičnosti i jednakosti učinilaca zahteva da bilo koji učinilac ne bude u nepovoljnijem položaju od ostalih učinilaca kojima se jednovremeno sudi. Zato je izuzetno moguća retroaktivnost zakona, ali je ona u kaznenom pravu moguća samo u interesu okrivljenog, naime ako je po njega kasniji zakon blaži, odnosno povoljniji, što se ceni primenom zakona na konkretnog učinioca. Tako se zakon vremena izvršenja dela sagledava kroz novi zakon. Međutim, nije jednostavno odrediti pravnu prirodu blažeg zakona, dok je u praksi često teško utvrditi da li je i zbog čega neki zakon povoljniji po učinioca. Brojni teorijski i praktični sporovi ukazuju na složenost ovih pitanja, koja su predmet ovog rada.
Ključne reči: vreme činjenja dela; propisanost dela i sankcije; blaži zakon za konkretnog učinioca; pravna sigurnost i pravičnost; primena zakona u celini, minimum i maksimum kazne.
Primena blažeg zakona
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Primena blažeg zakona
Pri odlučivanju o puštanju na uslovni otpust, na osuđenog se ne mogu primeniti odredbe o primeni blažeg zakona (član 5. KZ), jer se blaži zakon obavezno primenjuje do pravnosnažnosti presude, a nakon pravnosnažnosti presude samo ukoliko po vanrednom pravnom sredstvu dođe do ukidanja presude, odnosno ponovnog suđenja.
Povreda Krivičnog zakona u odnosu na pojedina poreska krivična dela
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Povreda Krivičnog zakona u odnosu na pojedina poreska krivična dela
Na učinioca krivičnog dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.