Zabrana dvostrukih postupaka i kazna za isto delo
UDK: 342.726:343.121
341.231.14:343.121
ZABRANA DVOSTRUKIH POSTUPAKA I KAZNI ZA ISTO DELO
– Osvrt na sporna pitanja i praksu Evropskog suda –
Dr Tomica Delibašić, dipl. pravnik.
Rezime: Princip da se nikome ne može ponovo suditi i kazniti ga za isto delo u drugom postupku nakon pravnosnažne odluke, karakteriše savremene pravne sisteme, kao i međunarodne standarde. Značajno mesto u tom pogledu ima Konvencija za zaštitu osnovnih prava i ljudskih sloboda.
Ovaj princip treba analizirati kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava, kao i pitanja koja se pojavljuju u našem zakonodavstvu i sudskoj praksi.
Radi se o kaznenim postupcima, a utvrđuje da li se radi o istim delima, zatim da li su u pitanju dvostruki postupci, odnosno da li se i kada krši princip ne bis in idem. Bitno je da li dela proizlaze iz istih činjenica. Imajući u vidu delikatnost pojedinih pitanja, ne mogu se ipak u našem pravu izbeći svi praktični sporovi i problemi, iako je iskristalisana praksa Evropskog suda, koja praksa je značajan putokaz.
Posebno treba obratiti pažnju, što je jedan od zadataka ovog rada, na mogućnosti i uslove vođenja paralelnih i međusobno integrisanih postupaka, uz svu delikatnost ovog pitanja, imajući u vidu praksu Evropskog suda, dileme kao i sporna pitanja našeg prava, naročito sudske prakse.
Ključne reči: kazneno delo i postupak, zaštita okrivljenog, dvostruki postupci, ne bis in idem, integracija postupaka, zakonodavstvo i praksa.
Vozačka dozvola i zabrana upravljanja vozilom (dileme prakse)
UDK: 343.232:656.1(497.11)
VOZAČKA DOZVOLA I ZABRANA UPRAVLJANJA VOZILOM (DILEME PRAKSE)
Dr Tomica Delibašić, Beograd.
Rezime: U radu se razmatraju pitanja vezana za upravljanje vozilom od strane vozača koji nema, odnosno ne poseduje vozačku dozvolu, kao i kršenje zabrane upravljanja motornim vozilom, odnos ovih prekršaja kada se steknu kod jednog učinioca u vezi s istim vozilom.
Analiziraju se pitanja koja je praksa nametnula, posebno pravni stavovi koje sudovi zauzimaju, dajući kritički osvrt na njih, uz zauzimanje stava autora.
Posebno se razmatra pitanje da li učiniocu koji uopšte nema vozačku dozvolu i po zakonu nema pravo upravljanja vozilom ima zakonskog osnova i treba li mu izricati sudsku zabranu upravljanja vozilom, te koje to ima implikacije.
Ključne reči: bezbednost saobraćaja, motorno vozilo, sadržina zabrane upravljanja, trajanje zaštitne mere, oduzimanje i nepostojanje dozvole, neodgovarajuća kategorija dozvole.
Pravna priroda blažeg kaznenog zakona (II deo)
UDK: 343.211
343.227
PRAVNA PRIRODA BLAŽEG KAZNENOG ZAKONA(II deo)
Dr Tomica Delibašić, Prekršajni apelacioni sud.
Rezime: Pitanje vremenskog važenja zakona, njihovog smenjivanja i sukoba u vremenu, naročito zbog različitih zakonskih rešenja, od davnina je prisutno u pravu i o tim pitanjima su iskazivani brojni i često različiti stavovi. Zakonitost zahteva da delo unapred mora biti propisano, što znači da se na učinioca nedozvoljene radnje primenjuje zakon vremena izvršenja dela, ali za njega mogu biti od značaja i rešenja kasnije donetih zakona. Princip pravičnosti i jednakosti učinilaca zahteva da bilo koji učinilac ne bude u nepovoljnijem položaju od ostalih učinilaca kojima se jednovremeno sudi. Zato je izuzetno moguća retroaktivnost zakona, ali je ona u kaznenom pravu moguća samo u interesu okrivljenog, naime ako je po njega kasniji zakon blaži, odnosno povoljniji, što se ceni primenom zakona na konkretnog učinioca. Tako se zakon vremena izvršenja dela sagledava kroz novi zakon. Međutim, nije jednostavno odrediti pravnu prirodu blažeg zakona, dok je u praksi često teško utvrditi da li je i zbog čega neki zakon povoljniji po učinioca. Brojni teorijski i praktični sporovi ukazuju na složenost ovih pitanja, koja su predmet ovog rada.
Ključne reči: vreme činjenja dela; propisanost dela i sankcije; blaži zakon za konkretnog učinioca; pravna sigurnost i pravičnost; primena zakona u celini, minimum i maksimum kazne.
Pravna priroda blažeg kaznenog zakona (I deo)
UDK: 343.211
343.227
PRAVNA PRIRODA BLAŽEG KAZNENOG ZAKONA (I deo)
Dr Tomica DELIBAŠIĆ, Prekršajni apelacioni sud.
Rezime: Pitanje vremenskog važenja zakona, njihovog smenjivanja i sukoba u vremenu, naročito zbog različitih zakonskih rešenja, od davnina je prisutno u pravu i o tim pitanjima su iskazivani brojni i često različiti stavovi. Zakonitost zahteva da delo unapred mora biti propisano, što znači da se na učinioca nedozvoljene radnje primenjuje zakon vremena izvršenja dela, ali za njega mogu biti od značaja i rešenja kasnije donetih zakona. Princip pravičnosti i jednakosti učinilaca zahteva da bilo koji učinilac ne bude u nepovoljnijem položaju od ostalih učinilaca kojima se jednovremeno sudi. Zato je izuzetno moguća retroaktivnost zakona, ali je ona u kaznenom pravu moguća samo u interesu okrivljenog, naime ako je po njega kasniji zakon blaži, odnosno povoljniji, što se ceni primenom zakona na konkretnog učinioca. Tako se zakon vremena izvršenja dela sagledava kroz novi zakon. Međutim, nije jednostavno odrediti pravnu prirodu blažeg zakona, dok je u praksi često teško utvrditi da li je i zbog čega neki zakon povoljniji po učinioca. Brojni teorijski i praktični sporovi ukazuju na složenost ovih pitanja, koja su predmet ovog rada.
Ključne reči: vreme činjenja dela; propisanost dela i sankcije; blaži zakon za konkretnog učinioca; pravna sigurnost i pravičnost; primena zakona u celini, minimum i maksimum kazne.