Tag Archives for " verodostojna isprava "

Stanje u primeni novela Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine

UDK: 347.952(497.11)

STANJE U PRIMENI NOVELA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU IZ 2015. GODINE
Nikola Stošić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Rezime: Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 54/2019) izvršene su značajne izmene odredaba prvostepenog izvršnog postupka. Predmet ovog rada biće najznačajnije izmene opšteg dela zakona koje se odnose na proširenje nadležnosti javnih izvršitelja u domenu određivanja i sprovođenja izvršenja, dužnost davanja podataka o imovnom stanju i identifikacionih podataka izvršnog dužnika, izjednačavanje prenosa sa prelazom potraživanja i obaveze kao osnovom za stupanje trećeg lica u postupak u svojstvu izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, preciziranje ovlašćenja i obaveza javnih izvršitelja kod načela srazmere i dalje sužavanje polja primene instituta zahteva za otklanjanje nepravilnosti kao pravnog sredstva u izvršnom postupku. Cilj autora rada je da ukaže na razloge koji su mogli rukovoditi zakonodavca da kroz usvojene izmene i dopune unapredi izvršni postupak i izvrši analizu izmenjenih odredaba zakona sa stanovišta eventualnih dilema u njihovoj primeni u praksi.

Ključne reči: nadležnost suda i javnog izvršitelja, načelo srazmere, zahtev za otklanjanje nepravilnosti, izvršenje, stupanje trećeg lica, prelaz potraživanja, verodostojna isprava, sredstvo izvršenja, rešenje, zaključak

Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (II deo)

UDK: 347.952(497.11)

SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE
I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (II deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.

Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.

Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (I deo)

UDK: 347.952(497.11)

SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (I deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.

Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.

Novelirani postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga

UDK: 347.954:351.824.11

NOVELIRANI POSTUPAK ZA NAMIRENJE POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KOMUNALNIH I SLIČNIH USLUGA
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Pružanje komunalnih usluga, od kojih zavisi ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica, umnogome zavisi od naplate tih usluga. U nameri da se postupak naplate komunalnih i sličnih usluga učini efikasnijim, te da se istovremeno sudovi rasterete od velikog broja predmeta koji se odnose na naplatu ovih vrsta usluga, zakonodavac je naplatu ovih vrsta novčanih potraživanja stavio u nadležnost izvršiteljima. Izmenom i dopunom Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz decembra 2014. godine ograničena je dispozicija izvršnog poverioca u izboru izvršitelja, ali je izmenjena i mesna nadležnost.
Izvršitelj zaključkom nalaže isplatu ovih potraživanja, određuje izvršenje, ali i sprovodi izvršenje. U ovom slučaju, izvršitelj je osim ovlašćenja da sprovodi izvršenje, nadležan da zaključkom nalaže i isplatu, čime direktno odlučuje o imovinskim pravima fizičkih i pravnih lica, kao dužnika za komunalne i slične usluge. Prigovor ne odlaže izvršenje, što stvara mogućnost za bržu naplatu potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Nažalost, zakonodavac je propustio da zaokruži ceo postupak, jer su odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje regulišu postupanje izvršitelja i suda po prigovoru, ostale neusaglašene, nejasne, nedovršene, te protivrečne pravnoj prirodi rešenja o izvršenju, kao i odredbama zakona koje se odnose na postupak po prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.

Ključne reči: komunalne usluge, verodostojna isprava, izvršitelj, Komora izvršitelja, prigovor, sud.