Naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora
Lice koje je stupilo na rad bez prethodno zaključenog ugovora o radu sa poslodavcem i koje je obavljalo fa-ktički poslove određenog radnog mjesta, ima sva prava po osnovu rada, uključujući i pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Naknada štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa
RADNO PRAVO
Naknada štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa
Naknada štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajuće poreze i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonus, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.
Neosnovanost zahteva za vraćanje zaposlenog u radni odnos
RADNO PRAVO
Neosnovanost zahteva za vraćanje zaposlenog u radni odnos
Ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio protivno odredbama zakona kojima je propisan postupak prestanka radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime zarade dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.
Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja
Radnja krivičnog dela povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja sastoji se u nepridržavanju zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata kojima su predviđena prava po osnovu rada koja se uskraćuju ili ograničavaju.
Praksa Privrednog apelacionog suda u rešavanju radnih sporova nakon otvaranja stečaja
UDK: 340.142:347.998.4(497.11)
349.2:347.736/.739(497.11)
PRAKSA PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA U REŠAVANJU RADNIH SPOROVA NAKON OTVARANJA STEČAJA
Jasminka Obućina, predsednik Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Članom 25. Zakona o uređenju sudova1) je propisano da privredni sudovi između ostalog postupaju u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja, osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja. Članom 58. Zakona o parničnom postupku2) je propisano da za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka isključivo je mesno nadležan sud koji sprovodi stečajni postupak. Član 88. Zakona o stečaju predviđa da u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja stečaja se prekidaju svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i njegovu imovinu. Međutim, odredbom čl. 91. i 90. Zakona o stečaju su propisani uslovi pod kojima se prekinuti postupci nastavljaju. Tako je članom 91. stav 3. propisano da ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.
Upravo na osnovu gorenavedenih odredbi pred privrednim sudovima se nastavi znatan broj parničnih postupaka koji su po svojoj prirodi radni sporovi, sporovi u kojima tužioci, zaposleni ostvaruju svoja prava po osnovu rada.
Druga grupa postupaka koji se pojavljuju radi ostvarivanja prava po osnovu rada su postupci koje pokreću zaposleni koji su zadržani na radu nakon otvaranja stečajnog postupka ili su pak angažovani po nekom drugom osnovu kod stečajnog dužnika.
Posebnu grupu čine postupci povodom ostvarivanja prava nakon usvojenog plana reorganizacije.
Predmet ovog rada je sagledavanje ostvarivanja prava zaposlenih – zadržanih na radu kod stečajnog dužnika nakon otvaranja stečajnog postupka, kroz praksu Privrednog apelacionog suda, odnosno Višeg trgovinskog suda, primenom stečajnih zakona, po kojima se još uvek vode stečajni postupci u RS.
Ključne reči: stečaj, zaposleni, radni odnos, prava po osnovu rada, reorganizacija.