Neosnovanost zahteva za vraćanje zaposlenog u radni odnos

RADNO PRAVO

Neosnovanost zahteva za vraćanje zaposlenog u radni odnos

Ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio protivno odredbama zakona kojima je propisan postupak prestanka radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime zarade dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Po oceni revizijskog suda, u odnosu na deo zahteva kojim je odlučeno o vraćanju zaposlenog na rad, drugostepeni sud je donošenjem dopunske presude pogrešno primenio materijalno pravo propuštanjem da ispita zakonske uslove za primenu člana 191. stav 7. Zakona o radu, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotuno utvrđeno. Prema članu 191. stav 7. Zakona o radu, ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio protivno odredbama zakona kojima je propisan postupak prestanka radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime zarade dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog. Tužiocu je nezakonito otkazan ugovor o radu zbog zastarelosti otkaznog postupka, ali je u konkretnoj situaciji zbog okolnosti povređivanja pacijenta, prirode povreda koje su tužiocu stavljene na teret i delatnosti tužene, bilo neophodno da drugostepeni sud oceni da li je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, od čega zavisi i osnovanost tužiočevog zahteva za vraćanje na rad na osnovu člana 191. st. 1. i 7. Zakona o radu.
U ponovnom postupku sud će posebno da ceni, da li je tužilac učinio teže povrede radnih obaveza koje su mu rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljene na teret, odnosno da li je nastao otkazni razlog iz člana 179. stav. 2. tač.1, 2. i 5. Zakona o radu. Tek tada je moguće doneti odluku o osnovanosti zahteva za reintegraciju tužioca u radni odnos.

(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 867/19 od 12. II 2020)