Tag Archives for " zaposleni "

Izmena ugovorenih uslova rada u slučaju viška zaposlenih

RADNO PRAVO

Izmena ugovorenih uslova rada u slučaju viška zaposlenih

Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje zakonom predviđenih prava, između ostalog rad sa nepunim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine radnog vremena.

Ko sve može pokrenuti spor iz radnog odnosa

UDK: 347.91:331.109(497.11)

KO SVE MOŽE POKRENUTI SPOR IZ RADNOG ODNOSA
Milan Ivošević, advokat, Beograd.

Rezime: U radnom sporu (spor po tužbi zaposlenog) pokretanje spora može inicirati sam zaposleni, njegov punomoćnik, koji tada postupa u ime i za račun zaposlenog, kao i predstavnik sindikata koga ovlasti zaposleni, kao komisionar, u svoje ime ali u interesu zaposlenog, shodno članu 195. stav 1. Zakona o radu. U sporovima iz radnog odnosa (spor po tužbi poslodavca) prava i interese zaposlenog može zastupati sam zaposleni, njegov punomoćnik, ali i predstavnik sindikata, u svojstvu komisionara, gde on postupa u svoje ime ali u interesu zaposlenog.

Ključne reči: radni spor, spor iz radnog odnosa, tužba, zaposleni, punomoćnik, punomoćje, predstavnik sindikata, komisionar.

Praksa Privrednog apelacionog suda u rešavanju radnih sporova nakon otvaranja stečaja

UDK: 340.142:347.998.4(497.11)
349.2:347.736/.739(497.11)

PRAKSA PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA U REŠAVANJU RADNIH SPOROVA NAKON OTVARANJA STEČAJA
Jasminka Obućina, predsednik Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Članom 25. Zakona o uređenju sudova1) je propisano da privredni sudovi između ostalog postupaju u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja, osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja. Članom 58. Zakona o parničnom postupku2) je propisano da za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka isključivo je mesno nadležan sud koji sprovodi stečajni postupak. Član 88. Zakona o stečaju predviđa da u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja stečaja se prekidaju svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i njegovu imovinu. Međutim, odredbom čl. 91. i 90. Zakona o stečaju su propisani uslovi pod kojima se prekinuti postupci nastavljaju. Tako je članom 91. stav 3. propisano da ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.
Upravo na osnovu gorenavedenih odredbi pred privrednim sudovima se nastavi znatan broj parničnih postupaka koji su po svojoj prirodi radni sporovi, sporovi u kojima tužioci, zaposleni ostvaruju svoja prava po osnovu rada.
Druga grupa postupaka koji se pojavljuju radi ostvarivanja prava po osnovu rada su postupci koje pokreću zaposleni koji su zadržani na radu nakon otvaranja stečajnog postupka ili su pak angažovani po nekom drugom osnovu kod stečajnog dužnika.
Posebnu grupu čine postupci povodom ostvarivanja prava nakon usvojenog plana reorganizacije.
Predmet ovog rada je sagledavanje ostvarivanja prava zaposlenih – zadržanih na radu kod stečajnog dužnika nakon otvaranja stečajnog postupka, kroz praksu Privrednog apelacionog suda, odnosno Višeg trgovinskog suda, primenom stečajnih zakona, po kojima se još uvek vode stečajni postupci u RS.

Ključne reči: stečaj, zaposleni, radni odnos, prava po osnovu rada, reorganizacija.

Zaštita prava službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave

UDK: 352.08(497.11)
352.9.08(497.11)

ZAŠTITA PRAVA SLUŽBENIKA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji.

Rezime: Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je po prvi put, osam godina posle uvođenja službeničkog sistema Zakonom o državnim službenicima, zaokružen sistem radno-pravnih odnosa u Republici Srbiji, na modernim osnovama. Na taj način je prestao da se primenjuje anahroni Zakon o radnim odnosima u državnim organima koji se primenjivao na državne organe, a shodnom primenom i na pokrajinske organe i organe lokalne samouprave, na koji način nisu uvažene specifičnosti u radu pokrajina i lokalne samouprave. Novi Zakon prihvata osnovna načela službeničkog sistema što čini njegovu osnovnu postavku zasnovanu na načelima profesionalizacije i depolitizacije kadrova oslobođenih od političkog uticaja koji bi mogao da spreči njihov karijerni razvoj i napredovanje u službi.
Akt o pravima i odgovornostima službenika iz radnog odnosa se donosi u formi rešenja i ima karakter upravnog akta.

Ključne reči: autonomne pokrajine, lokalna samouprava, zaposleni, službenici, načela Zakona, žalba, upravni spor, inspekcijski nadzor.

Obračun zarade i naknade zarade kao posebna izvršna isprava

UDK: 349.232
331.217

OBRAČUN ZARADE I NAKNADE ZARADE KAO POSEBNA IZVRŠNA ISPRAVA
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Odredba člana 121. Zakona o radu, koja u stavu 6. obračunu zarade i naknadi zarade daje svojstvo izvršne isprave, predstavlja značajnu novinu, ustanovljena je u cilju, kako zaštite, tako i lakšeg ostvarenja jednog od osnovnih prava zaposlenih – prava na zaradu.
Da bi sud dozvolio izvršenje, izvršna isprava mora da bude i perfektna. Jedan od uslova za perfektnost izvršne isprave jeste da je izvršna isprava podobna za izvršenje, a dodatni uslov jeste i da je nastupila njena izvršnost. Izvršnost podrazumeva da je za dužnika istekao paricioni rok. S obzirom da obračun zarade nije sudska odluka, niti odluka upravnog organa, on kao izvršna isprava ne podleže pravnosnažnosti, niti konačnosti. Imajući u vidu da obračun zarade izdaje poslodavac, dakle izvršni dužnik, da je u njemu naznačen datum dospelosti (rok za isplatu neisplaćene zarade) mogući zaključak je da je prvi dan, posle datuma dospelosti, dan kada je nastupila izvršnost obračunate zarade kao izvršne isprave.
Predlog za izvršenje mora da bude sačinjen u skladu sa odredbom člana 35. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, uz prilaganje obračuna zarade u izvorniku ili overenoj kopiji i naznaku da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj.
Imajući u vidu da je izvršni sud vezan izvršnom ispravom, a da obračun zarade ne sadrži i podatke o isplati zatezne kamate (to nije predviđeno Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade), to se predlogom za izvršenje, ne bi moglo osnovano tražiti i izvršenje radi naplate zatezne kamate na iznos neisplaćene zarade kao glavnog potraživanja.

Rok zastarelosti potraživanja koje proizlazi i koje je utvrđeno obračunom zarade (nije odluka suda ili drugog nadležnog organa) bio bi rok iz člana 196. Zakona o radu i iznosi tri godine.

Ključne reči: obračun zarade, izvršna isprava, zaposleni, poslodavac.

Zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljaja na radu

UDK: 343.62-057.16(497.11)
349.2(497.11)

ZLOUPOTREBA PRAVA NA ZAŠTITU OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU
Mr Vesna Bilbija, Javno preduzeće “Pošta Srbije“, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Ni svojim se pravom služit’, ne moš’, tek drugom na štetu, il’ dosadu.
Član 1000. OIZ CG

Rezime: Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu zabranjen je bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, kao i zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja.
Budući da je zakonom pored zabrane zlostavljanja, istovremeno regulisana i zabrana zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja, važno je nesporno utvrditi koji uslovi moraju biti ispunjeni da bismo govorili o zloupotrebi prava na zaštitu od zlostavljanja.
Zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja, u smislu ovog zakona, čini zaposleni koji je svestan ili je morao biti svestan da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, a pokrene ili inicira pokretanje tog postupka sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu.
Prvi uslov je postojanje umišljaja: da je zaposleni svestan (direktni umišljaj) ili je morao biti svestan (eventualni umišljaj), a drugi uslov je postojanje namere: zaposleni pokreće ili inicira pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu.

Ključne reči: zlostavljanje na radu, zloupotreba, zaštita, poslodavac, zaposleni.