PREDLOŽENE NOVINE U ZAKONSKOM REGULISANJU ZAŠTITE PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU
OGLEDI
PRIVREDNO PRAVO
UDK 347.9(497.11)
342.722:347.962.6(497.11)
COBISS.SR-ID 133286409
PREDLOŽENE NOVINE U ZAKONSKOM REGULISANJU ZAŠTITE PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU
* Jasminka Obućina, predsednik Privrednog apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Evropski sud za ljudska prava u predmetu „Kačapor i dr. protiv Srbije“ (broj predstavki 2269/06, 3041/06, 3042/06, … i 3046/06 od 7. 7. 2008. godine), kao i u nizu drugih odluka je ustanovio praksu i zauzeo stav da Republika Srbija snosi odgovornost za isplatu neizmirenih obaveza društvenih preduzeća utvrđenih pravnosnažnim domaćim odlukama za potraživanja iz radnih odnosa ukoliko je reč o preduzeću koje je sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. U većem broju odluka donetih protiv Republike Srbije Evropski sud za ljudska prava je ukazao na potrebu da se na nacionalnom nivou uspostavi delotvorni pravni lek za ubrzavanje postupka radi namirenja priznatih i utvrđenih potraživanja kada su u pitanju izvršni dužnici i stečajni dužnici sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Evropski sud za ljudska prava je u odlukama „Marinković protiv Srbije“ (broj predstavke 5353/11 od 29. 1. 2013. godine i dr.) konstatovao da je ustavna žalba bila delotvorno pravno sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i u zaštiti prava na imovinu. U odluci Komitet ministara Saveta Evrope prilikom nadzora grupe predmeta „Kačapor i dr. protiv Srbije“ je u decembru prošle godine konstatovao: „da postoje sporna pitanja koja se tiču dugoročnog kompleksnog problema neizvršenja, odnosno odloženog izvršenja sudskih odluka donetih protiv navedenih preduzeća” i zatražio od Republike Srbije “dalje mere kako bi se zapaženi nedostaci prevazišli.“
Jedan od tih koraka je i izmena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, povodom čijeg nacrta je krajem jula i početkom avgusta 2023. godine održana javna rasprava.
Ovim radom ukazano je na najznačajnije izmene u predloženom nacrtu.
Ključne reči: nacrt zakona, izmene i dopune, prigovor, stečajni postupci, izvršni postupci.
Praksa Privrednog apelacionog suda u rešavanju radnih sporova nakon otvaranja stečaja
UDK: 340.142:347.998.4(497.11)
349.2:347.736/.739(497.11)
PRAKSA PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA U REŠAVANJU RADNIH SPOROVA NAKON OTVARANJA STEČAJA
Jasminka Obućina, predsednik Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Članom 25. Zakona o uređenju sudova1) je propisano da privredni sudovi između ostalog postupaju u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja, osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja. Članom 58. Zakona o parničnom postupku2) je propisano da za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka isključivo je mesno nadležan sud koji sprovodi stečajni postupak. Član 88. Zakona o stečaju predviđa da u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja stečaja se prekidaju svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i njegovu imovinu. Međutim, odredbom čl. 91. i 90. Zakona o stečaju su propisani uslovi pod kojima se prekinuti postupci nastavljaju. Tako je članom 91. stav 3. propisano da ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.
Upravo na osnovu gorenavedenih odredbi pred privrednim sudovima se nastavi znatan broj parničnih postupaka koji su po svojoj prirodi radni sporovi, sporovi u kojima tužioci, zaposleni ostvaruju svoja prava po osnovu rada.
Druga grupa postupaka koji se pojavljuju radi ostvarivanja prava po osnovu rada su postupci koje pokreću zaposleni koji su zadržani na radu nakon otvaranja stečajnog postupka ili su pak angažovani po nekom drugom osnovu kod stečajnog dužnika.
Posebnu grupu čine postupci povodom ostvarivanja prava nakon usvojenog plana reorganizacije.
Predmet ovog rada je sagledavanje ostvarivanja prava zaposlenih – zadržanih na radu kod stečajnog dužnika nakon otvaranja stečajnog postupka, kroz praksu Privrednog apelacionog suda, odnosno Višeg trgovinskog suda, primenom stečajnih zakona, po kojima se još uvek vode stečajni postupci u RS.
Ključne reči: stečaj, zaposleni, radni odnos, prava po osnovu rada, reorganizacija.
Položaj preduzetnika po Zakonu o privrednim društvima
UDK: 347.72(497.11)
334.722(497.11)
658.114(497.11)
POLOŽAJ PREDUZETNIKA PO ZAKONU O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
Jasminka Obućina, predsednik Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Zakon o privrednim društvima uređuje pored pravnog položaja privrednih društava i pravni položaj preduzetnika. Preduzetnici iako nisu pravna lica, posluju u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima iz juna 2018. godine izmenjene su i odredbe koje regulišu položaj preduzetnika. U tom smislu izmene su pretrpele odredbe koje se odnose na poslovno ime i sedište preduzetnika, dostavljanje, delatnost, status poslovođe.
Ključne reči: preduzetnik, delatnost, fizičko lice, privredno društvo, osnivanje, prestanak, odgovornost.