Upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu
RADNO PRAVO
Upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. Zakona o radu, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.
Agencijsko zapošljavanje
UDK: 331.53.07(497.11)
AGENCIJSKO ZAPOŠLJAVANJE
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Agencijsko zapošljavanje je nestandardni oblik zapošljavanja koji se zasniva na osnovu ugovora o radu zaključenog između agencije za privremeno zapošljavanje i ustupljenog zaposlenog ali tako da se rad ostvaruje kod poslodavca korisnika, u njegovoj organizaciji i pod njegovim neposrednim nadzorom. Zakonom o agencijskom zapošljavanju uređen je ovaj vid zapošljavanja.
Ključne reči: agencija za privremeno zapošljavanje, poslodavac, ustupljeni zaposleni, poslodavac korisnik, uporedni zaposleni, radni odnos, jednaki uslovi, radni odnos na određeno vreme, radni odnos na neodređeno vreme, fikcija radnog odnosa na neodređeno vreme, otkaz, ostvarivanje prava, bezbednost na radu, naknada štete, prava i dužnosti, nadzor i organizacija, radni zadaci.
Otkaz ugovora o radu zbog smanjenja broja izvršilaca
RADNO PRAVO
Otkaz ugovora o radu zbog smanjenja broja izvršilaca
U situaciji smanjenja broja izvršilaca, kada je potrebno od više izvršilaca na jednom radnom mestu odrediti ko od njih predstavlja višak, moraju se primeniti kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih utvrđeni programom za rešavanje viška zaposlenih.
Prestanak radnog odnosa zbog neostvarivanja očekivane radne uspešnosti prema Zakonu o zaposlenima u javnim službama
UDK: 331.106.44/.47(497.11)
349.22:331.108.644.7
PRESTANAK RADNOG ODNOSA ZBOG NEOSTVARIVANJA OČEKIVANE RADNE USPEŠNOSTI PREMA ZAKONU
O ZAPOSLENIMA U JAVNIM SLUŽBAMA
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u penziji.
Rezime: Razlog koji se odnosi na neostvarivanje očekivane uspešnosti zaposlenog na radu ima za posledicu primarno otkaz zaposlenom pod ostalim ex lege propisanim i in concreto ostvarenim uslovima. On uzrok ima u negativnom rezultatu vrednovanja radne uspešnosti zaposlenog u odnosu na odgovarajući i prethodno utvrđeni standard predviđen za to radno mesto odnosno poslove koji obrazuju njegov sadržaj. Vrednovanje se vrši primenom merila utvrđenih u odgovarajućim opštim aktima. Rezultat vrednovanja se iskazuje i u njegovoj statusnoj posledici, a ne samo u napredovanju odnosno, vrednosti plate. Nužno je da se eliminišu okolnosti koje kompromituju to vrednovanje. Otkaz na inicijativu poslodavca nije jedina radnopravna mera koja može pogoditi zaposlenog kada on posle vremena određenog za popravljanje ne otkloni svoje nedostatke u radu i rezultatima rada. To mogu biti i druge mere propisane odredbom člana 142. stav 3. tač. 1-3. Zakona.
Ključne reči: otkaz, koeficijenat, učinak, postignuti rezultati rada, standard očekivane uspešnosti, vrednovanje, cilj, ostvarivanje očekivane uspešnosti, način utvrđivanja, merila, opšti akt, rok za popravljanje i mere.
Apsolutna zabrana davanja otkaza zaposlenoj ženi
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Apsolutna zabrana davanja otkaza zaposlenoj ženi
Apsolutna zabrana davanja otkaza zaposlenoj ženi dok je trudna, ne odnosi se na ženu koja je zaposlena na određeno vrijeme.
Zastarelost davanja otkaza ugovora o radu
RADNO PRAVO
Zastarelost davanja otkaza ugovora o radu
Poslodavac može zaposlenom dati otkaz ugovora o radu u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Deset najčešćih problema u primeni Zakona o radu
UDK: 349.22:331.108.6(497.11)
(094.5.072)
DESET NAJČEŠĆIH PROBLEMA U PRIMENI ZAKONA O RADU
Olga Vučković Kićanović, samostalna savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.
Rezime: Po informacijama Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u toku je reforma radnog zakonodavstva, koja bi trebalo da se završi do 2018. godine. Nadamo se da će taj proces koherentno zaokružiti set zakona koji uređuju rad, jer je u postojećem pravnom okviru mnogo kolizije, materijalnih i procesnih propusta i nelogičnosti, koje otežavaju efikasno procesuiranje i stvaraju pravnu nesigurnost. Zbog nepreciznih odredaba često se postavlja pitanje kako je moguće uvesti disciplinsku sankciju a ne definisati disciplinski postupak njenog utvrđivanja; kako je moguće dati otkaz samo na osnovu krivične prijave kad je to kao diskriminatorna odredba izbačeno i iz Zakona o policiji; razloge za i protiv obračunavanja otpremnine na važeći način; zašto utvrđivanje odgovornosti za naknadu štete ima različite aršine za poslodavce i zaposlene; koliko koristi zaposlenom prebacivanje tereta dokazivanja sa tužioca na tuženoga, ako je cena toga uvođenje zloupotrebe u posebne zakone, umesto po opštem režimu ZOO (član 13); da li je u redu da poslodavac ima diskreciono pravo da propiše iznos štete koja rezultira otkazom bez zakonom propisanog iznosa minimuma i sl. Cilj ovog teksta je da pojasni novelirane odredbe Zakona o radu iz 2014. godine, koje su do danas predmet najčešćih pitanja zaposlenih, ali i poslodavaca – otkaz, višak zaposlenih, otpremninu, uvođenje disciplinskih sankcija bez odredaba o postupku u kome se utvrđuju, naknadu štete u radnom i obligacionom sporu. S obzirom da se veliki broj pitanja odnosi i na Zakon o inspekcijskom nadzoru, on je posebno obrađen.
Ključne reči: prava zaposlenih, višak, otpremnina, otkaz, sankcije, naknada štete, disciplinski postupak.
Otkaz ugovora o radu u slučaju ukidanja radnog mesta
RADNO PRAVO
Otkaz ugovora o radu u slučaju ukidanja radnog mesta
Poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu u slučaju ukidanja radnog mesta, odnosno filijale u kojoj je zaposleni radio.