Tag Archives for " cilj "

Dileme u pogledu zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja na radu

UDK: 349.2(497.11)

DILEME U POGLEDU ZLOUPOTREBE PRAVA NA ZAŠTITU OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja na radu po zakonskoj definiciji određena je na osnovu dva elementa: svesti da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja i da je pokrenut ili iniciran i postupak radi zaštite zlostavljanja na radu sa ciljem da se za sebe ili drugog pribavi materijalna ili nematerijalna korist ili da se drugome nanese šteta. U sudskoj praksi se intelektualni elemenat pogrešno reducira na neukost odnosno subjektivni osećaj zlostavljanja i traži dokazivanje materijalizacije naznačenog cilja iako se po slovu zakona to ne zahteva. Dovoljno je po slovu zakona da je neki od naznačenih ciljeva razlog iniciranja ili pokretanja postupka zaštite od zlostavljanja na radu, ali ne i da je šteta drugom naneta odnosno korist ostvarena.

Ključne reči: zlostavljanje, zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja na radu, svest, cilj, neukost i osećaj, nepoštovanje radne discipline, povreda radne dužnosti, neukost zaposlenog, razlika između zlostavljanja i konflikta.

Prestanak radnog odnosa zbog neostvarivanja očekivane radne uspešnosti prema Zakonu o zaposlenima u javnim službama

UDK: 331.106.44/.47(497.11)
349.22:331.108.644.7

PRESTANAK RADNOG ODNOSA ZBOG NEOSTVARIVANJA OČEKIVANE RADNE USPEŠNOSTI PREMA ZAKONU
O ZAPOSLENIMA U JAVNIM SLUŽBAMA
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u penziji.

Rezime: Razlog koji se odnosi na neostvarivanje očekivane uspešnosti zaposlenog na radu ima za posledicu primarno otkaz zaposlenom pod ostalim ex lege propisanim i in concreto ostvarenim uslovima. On uzrok ima u negativnom rezultatu vrednovanja radne uspešnosti zaposlenog u odnosu na odgovarajući i prethodno utvrđeni standard predviđen za to radno mesto odnosno poslove koji obrazuju njegov sadržaj. Vrednovanje se vrši primenom merila utvrđenih u odgovarajućim opštim aktima. Rezultat vrednovanja se iskazuje i u njegovoj statusnoj posledici, a ne samo u napredovanju odnosno, vrednosti plate. Nužno je da se eliminišu okolnosti koje kompromituju to vrednovanje. Otkaz na inicijativu poslodavca nije jedina radnopravna mera koja može pogoditi zaposlenog kada on posle vremena određenog za popravljanje ne otkloni svoje nedostatke u radu i rezultatima rada. To mogu biti i druge mere propisane odredbom člana 142. stav 3. tač. 1-3. Zakona.

Ključne reči: otkaz, koeficijenat, učinak, postignuti rezultati rada, standard očekivane uspešnosti, vrednovanje, cilj, ostvarivanje očekivane uspešnosti, način utvrđivanja, merila, opšti akt, rok za popravljanje i mere.