PRESTANAK RADNOG ODNOSA PO OSNOVU VOLJE POSLODAVCA
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 349.22:331.106.44
PRESTANAK RADNOG ODNOSA PO OSNOVU VOLJE POSLODAVCA
* Sanja Lipovčić, student doktorskih studija Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Kao što je zaposlenom data mogućnost da prekine radni odnos, tako se ista mogućnost daje i poslodavcu, imajući u vidu ravnopravnost strana u radnom odnosu. U cilju zaštite slabije strane odredbe akata Međunarodne organizacije rada usmerile su se ka tome da obezbede normativnu i proceduralnu zaštitu radnika u slučaju prestanka radnog odnosa na inicijativu poslodavca. U tom smeru okrenute su i odredbe domaćeg zakonodavstva te se u radu razmatraju opravdani i neopravdani razlozi za prestanak radnog odnosa.
Ključne reči: poslodavac, prestanak radnog odnosa, opravdani razlozi za pre-stanak radnog odnosa, neopravdani razlozi za prestanak radnog odnosa.
DOBROVOLJNO PENZIJSKO OSIGURANJE I PRAVO NA NAKNADU ŠTETE ZBOG NEZAKONITOG PRESTANKA RADA
NEDOUMICE
OBLIGACIONO PRAVO
UDK:368.914(497.11)
331.106.44 (497.11)
340.142:349.2(497.11)
COBISS.SR-ID 127474185
DOBROVOLJNO PENZIJSKO OSIGURANJE I PRAVO NA NAKNADU ŠTETE ZBOG NEZAKONITOG PRESTANKA RADA
– Komentar sudske odluke –
* Milojica Cvijović, advokat u Beogradu.
Rezime: Cilj ovoga teksta je da se ukaže da i postojeći zakonski propisi omogućuju da sudska praksa zauzme stav da je poslodavac u obavezi da izvrši uplatu doprinosa u slučaju nezakonitog prestanka radnog odnosa ukoliko je poslodavac te doprinose uplaćivao zaposlenima do dana kada je na nezakonit način prestao radni odnos.
Zbog ograničenog vremena i prostora ovaj tekst je samo ukazao na temu koja bi trebalo da bude predmet šire stručne rasprave.
Ključne reči: nezakonit prestanak rada, dobrovoljni penzioni fondovi, šteta, štetna radnja, poslodavac, zaposleni, štetnik, krivica.
NAKNADA ŠTETE KOD POVREDE ZAPOSLENIKA NA RADU ILI U VEZI SA RADOM OD STRANE TREĆEG LICA, SA ANALIZOM PRESUDE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE
OGLEDI BONA I HERCEGOVINA
UDK: 331.468(497.11)
340.142:347.513(497.11)
COBISS.SR-ID 62718217
NAKNADA ŠTETE KOD POVREDE ZAPOSLENIKA NA RADU ILI U VEZI
SA RADOM OD STRANE TREĆEG LICA, SA ANALIZOM PRESUDE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE
* Dr sc. Adis Poljić, sudija u Osnovnom sudu u Zvorniku.
Rezime: Predmet rada je analiza jednog od slučajeva kada zaposlenik potražuje naknadu štete zbog povrede na radu ili u vezi sa radom. U praksi se najčešće dešavaju slučajevi da do povrede zaposlenika dolazi zbog njegovih propusta u radu ili propusta poslodavca da osigura adekvatne uslove rada za zaposlenika. Međutim, dešavaju se slučajevi kada do povrede na radu ili u vezi sa radom dođe zbog radnje trećeg lica. Postoje različita mišljenja da li postoji odgovornost poslodavca u ovom slučaju. Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije je u presudi broj Rev2 2260/2018 od 24. 9. 2020. godine odlučio da poslodavac nije odgovoran da nadoknadi štetu koju je zaposleniku prouzrokovalo treće lice. Kako bi se ocijenila pravilnost ovakvog mišljenja u radu će se komparirati i drugi slučaj kada je radniku na radu treće lice prouzrokovalo štetu, te će se analizirati rizik koji može predstavljati osnov odgovornosti poslodavca i svi elementi štete koje je potrebno cijeniti prilikom odlučivanja o tužbi. Posebno je značajna analiza osnova odgovornosti za štetu. Upravo je osnov odgovornosti i sporan za odgovornost poslodavca, i kada se on može osloboditi odgovornosti za naknadu štete. Na kraju se dolazi do zaključka da ukoliko mogućnost nastanka štete predstavlja profesionalni rizik određene vrste zanimanja, istu ne snosi zaposlenik nego poslodavac što treba da bude putokaz sudovima u daljnjim slučajevima, odnosno da se mišljenje Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije ne može prihvatiti. Primjena ovakvog zaključka treba omogućiti veću zaštitu prava radnika, ali i pravilnu primjenu pozitivnog prava.
Ključne riječi: radnik, poslodavac, povreda na radu, šteta, odgovornost.
Agencijsko zapošljavanje
UDK: 331.53.07(497.11)
AGENCIJSKO ZAPOŠLJAVANJE
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Agencijsko zapošljavanje je nestandardni oblik zapošljavanja koji se zasniva na osnovu ugovora o radu zaključenog između agencije za privremeno zapošljavanje i ustupljenog zaposlenog ali tako da se rad ostvaruje kod poslodavca korisnika, u njegovoj organizaciji i pod njegovim neposrednim nadzorom. Zakonom o agencijskom zapošljavanju uređen je ovaj vid zapošljavanja.
Ključne reči: agencija za privremeno zapošljavanje, poslodavac, ustupljeni zaposleni, poslodavac korisnik, uporedni zaposleni, radni odnos, jednaki uslovi, radni odnos na određeno vreme, radni odnos na neodređeno vreme, fikcija radnog odnosa na neodređeno vreme, otkaz, ostvarivanje prava, bezbednost na radu, naknada štete, prava i dužnosti, nadzor i organizacija, radni zadaci.
Obračun zarade i naknade zarade kao posebna izvršna isprava
UDK: 349.232
331.217
OBRAČUN ZARADE I NAKNADE ZARADE KAO POSEBNA IZVRŠNA ISPRAVA
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Odredba člana 121. Zakona o radu, koja u stavu 6. obračunu zarade i naknadi zarade daje svojstvo izvršne isprave, predstavlja značajnu novinu, ustanovljena je u cilju, kako zaštite, tako i lakšeg ostvarenja jednog od osnovnih prava zaposlenih – prava na zaradu.
Da bi sud dozvolio izvršenje, izvršna isprava mora da bude i perfektna. Jedan od uslova za perfektnost izvršne isprave jeste da je izvršna isprava podobna za izvršenje, a dodatni uslov jeste i da je nastupila njena izvršnost. Izvršnost podrazumeva da je za dužnika istekao paricioni rok. S obzirom da obračun zarade nije sudska odluka, niti odluka upravnog organa, on kao izvršna isprava ne podleže pravnosnažnosti, niti konačnosti. Imajući u vidu da obračun zarade izdaje poslodavac, dakle izvršni dužnik, da je u njemu naznačen datum dospelosti (rok za isplatu neisplaćene zarade) mogući zaključak je da je prvi dan, posle datuma dospelosti, dan kada je nastupila izvršnost obračunate zarade kao izvršne isprave.
Predlog za izvršenje mora da bude sačinjen u skladu sa odredbom člana 35. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, uz prilaganje obračuna zarade u izvorniku ili overenoj kopiji i naznaku da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj.
Imajući u vidu da je izvršni sud vezan izvršnom ispravom, a da obračun zarade ne sadrži i podatke o isplati zatezne kamate (to nije predviđeno Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade), to se predlogom za izvršenje, ne bi moglo osnovano tražiti i izvršenje radi naplate zatezne kamate na iznos neisplaćene zarade kao glavnog potraživanja.
Rok zastarelosti potraživanja koje proizlazi i koje je utvrđeno obračunom zarade (nije odluka suda ili drugog nadležnog organa) bio bi rok iz člana 196. Zakona o radu i iznosi tri godine.
Ključne reči: obračun zarade, izvršna isprava, zaposleni, poslodavac.
Zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljaja na radu
UDK: 343.62-057.16(497.11)
349.2(497.11)
ZLOUPOTREBA PRAVA NA ZAŠTITU OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU
Mr Vesna Bilbija, Javno preduzeće “Pošta Srbije“, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
Ni svojim se pravom služit’, ne moš’, tek drugom na štetu, il’ dosadu.
Član 1000. OIZ CG
Rezime: Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu zabranjen je bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, kao i zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja.
Budući da je zakonom pored zabrane zlostavljanja, istovremeno regulisana i zabrana zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja, važno je nesporno utvrditi koji uslovi moraju biti ispunjeni da bismo govorili o zloupotrebi prava na zaštitu od zlostavljanja.
Zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja, u smislu ovog zakona, čini zaposleni koji je svestan ili je morao biti svestan da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, a pokrene ili inicira pokretanje tog postupka sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu.
Prvi uslov je postojanje umišljaja: da je zaposleni svestan (direktni umišljaj) ili je morao biti svestan (eventualni umišljaj), a drugi uslov je postojanje namere: zaposleni pokreće ili inicira pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu.
Ključne reči: zlostavljanje na radu, zloupotreba, zaštita, poslodavac, zaposleni.
Sudska zaštita uzbunjivača
UDK: 343.85:343.352(497.11)
SUDSKA ZAŠTITA UZBUNJIVAČA1)
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: Najbolja zaštita uzbunjivača je sveobuhvatna zakonska zaštita uzbunjivača od odmazde, bezbedni i dostupni kanali za uzbunjivanje, poverljivost u vezi sa otkrivanjem informacija, sankcije za odmazdu nad uzbunjivačima, pravila postupka kojima se obezbeđuje hitnost u postupanju, prevaljivanje tereta dokazivanja u vezi sa odmazdom na poslodavca, a naročito delotvorna i brza privremena zaštita uzbunjivača.
Ključne reči: sloboda izražavanja, uzbunjivanje, saopštavanje informacija, uzbunjivač, poslodavac, kanali za uzbunjivanje, unutrašnje, spoljašnje i uzbunjivanje javnosti, objavljivanje tajnih informacija, obaveze poslodavca, obaveze uzbunjivača, povezano lice, putativni uzbunjivač, sudska nadležnost, prethodna sudska zaštita uzbunjivača, sudska zaštita uzbunjivača, tužbe za zaštitu prava uzbunjivača, posebni sporovi, posebna pravila postupka, prekršajna odgovornost.