Obaveza isplate otpremnine pre otkaza ugovora o radu
RADNO PRAVO
Obaveza isplate otpremnine pre otkaza ugovora o radu
Namešteniku kome je otkazan ugovor o radu, jer ne postoji nijedno radno mesto na koje je mogao biti premešten ili raspoređen, isplaćuje se otpremnina za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu u visini trećine njegove plate, s tim da se pod tom platom smatra njegova prosečna mesečna plata koja mu je isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je doneto rešenje o otkazu ugovora o radu.
Iznos otpremnine u slučaju sporazumnog prestanka radnog odnosa
USTAVNO PRAVO
Iznos otpremnine u slučaju sporazumnog prestanka radnog odnosa
Iznos otpremnine određen sporazumom o prestanku radnog odnosa, koji je niži od iznosa koji je isplaćivan po socijalnom programu, ne može uticati na punovažnost zaključenog sporazuma o prestanku radnog odnosa.
Pravo na otpremninu
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Pravo na otpremninu
Zaposleni nema pravo na isplatu otpremnine u slučaju da mu radni odnos prestane zbog odbijanja da zaključi aneks ugovora o radu radi raspoređivanja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada.
Otpremnina i sporazum o prestanku radnog odnosa
RADNO PRAVO
Otpremnina i sporazum o prestanku radnog odnosa
Kod sporazumnog prestanka radnog odnosa ne mogu se primeniti kriterijumi za obračun otpremnine, koje je poslodavac predvideo socijalnim programom.
Obaveza povraćaja primljene otpremnine u slučaju poništaja odluke o prestanku radnog odnosa
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Obaveza povraćaja primljene otpremnine u slučaju poništaja odluke o prestanku radnog odnosa
Poništajem odluke o prestanku radnog odnosa prestao je osnov po kome je zaposlenom isplaćena otpremnina, zbog čega je on u obavezi da vrati iznos primljen na ime otpremnine.
Pravo na otpremninu
RADNO PRAVO
Pravo na otpremninu
Zaposleni nema pravo na otpremninu kada mu je prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ali mu je obezbeđen rad kod drugog poslodavca.
Pravo na isplatu otpremnine
RADNO PRAVO
Pravo na isplatu otpremnine
Pravo na isplatu otpremnine predstavlja jedan od oblika pravne zaštite zaposlenog u slučaju otkaza ugovora o radu, pa se odricanje od ovog prava smatra suprotnim članu 60. stav 4. Ustava RS.
Novčana primanja zaposlenih u javnom sektoru
UDK: 35.087.41(497.11)
NOVČANA PRIMANJA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU
Danijela Rajković, rukovodilac Grupe za zarade, Sektor za rad, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Rezime: Najveći deo zaposlenih u javnom sektoru su zaposleni u državnoj, pokrajinskoj i lokalnoj upravi i javnim službama (prosveta, zdravstvo, kultura, socijalna zaštita, organizacije obaveznog socijalnog osigurnja i dr). Ovi zaposleni primaju platu u skladu sa odredbama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, a počev od 1. januara 2017. godine u skladu sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Zaposleni u javnim i javnim komunalnim preduzećima, javnim agencijama i javnim službama koje se ne finansiraju iz budžeta (turističke organizacije, instituti i dr) primaju zaradu i druga primanja, u skladu sa odredbama Zakona o radu.
Pored zakona, novčana primanja zaposlenih u javnom sektoru (naknade zarade/plate, naknade troškova za prevoz, regres, topli obrok, otpremnine, solidarna pomoć, jubilarne nagrade i dr), uređena su i posebnim kolektivnim ugovorima (12), kolektivnim ugovorima kod poslodavca, pravilnicima o radu i ugovorima o radu.
Ključne reči: javni sektor, zarada, plata, uvećana plata, otpremnina, poseban kolektivni ugovor, kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu, prava zaposlenih, Zakon o radu, Zakon o sistemu plata .
Pravo na otpremninu tehnološkog viška
RADNO PRAVO
Pravo na otpremninu tehnološkog viška
Kada je zaposlenom koji je proglašen tehnološkim viškom poslodavac obezbedio meru zapošljavanja – rad kod drugog poslodavca, onda zaposlenom ne pripada otpremnina.
Deset najčešćih problema u primeni Zakona o radu
UDK: 349.22:331.108.6(497.11)
(094.5.072)
DESET NAJČEŠĆIH PROBLEMA U PRIMENI ZAKONA O RADU
Olga Vučković Kićanović, samostalna savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.
Rezime: Po informacijama Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u toku je reforma radnog zakonodavstva, koja bi trebalo da se završi do 2018. godine. Nadamo se da će taj proces koherentno zaokružiti set zakona koji uređuju rad, jer je u postojećem pravnom okviru mnogo kolizije, materijalnih i procesnih propusta i nelogičnosti, koje otežavaju efikasno procesuiranje i stvaraju pravnu nesigurnost. Zbog nepreciznih odredaba često se postavlja pitanje kako je moguće uvesti disciplinsku sankciju a ne definisati disciplinski postupak njenog utvrđivanja; kako je moguće dati otkaz samo na osnovu krivične prijave kad je to kao diskriminatorna odredba izbačeno i iz Zakona o policiji; razloge za i protiv obračunavanja otpremnine na važeći način; zašto utvrđivanje odgovornosti za naknadu štete ima različite aršine za poslodavce i zaposlene; koliko koristi zaposlenom prebacivanje tereta dokazivanja sa tužioca na tuženoga, ako je cena toga uvođenje zloupotrebe u posebne zakone, umesto po opštem režimu ZOO (član 13); da li je u redu da poslodavac ima diskreciono pravo da propiše iznos štete koja rezultira otkazom bez zakonom propisanog iznosa minimuma i sl. Cilj ovog teksta je da pojasni novelirane odredbe Zakona o radu iz 2014. godine, koje su do danas predmet najčešćih pitanja zaposlenih, ali i poslodavaca – otkaz, višak zaposlenih, otpremninu, uvođenje disciplinskih sankcija bez odredaba o postupku u kome se utvrđuju, naknadu štete u radnom i obligacionom sporu. S obzirom da se veliki broj pitanja odnosi i na Zakon o inspekcijskom nadzoru, on je posebno obrađen.
Ključne reči: prava zaposlenih, višak, otpremnina, otkaz, sankcije, naknada štete, disciplinski postupak.