Pravo na izgubljenu zaradu i rentu u slučaju gubitka specifične radne sposobnosti
RADNO PRAVO
Pravo na izgubljenu zaradu i rentu u slučaju gubitka specifične radne sposobnosti
Kada zbog povrede na radu kod zaposlenog dođe do gubitka specifične radne sposobnosti za obavljanje poslova fizičkog radnika od 100%, zaposleni ima pravo na izgubljenu zaradu i rentu u visini zarade koju je ostvarivao dok je radio do ostvarivanja prava na penziju.
GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK:340.134:331.45/.46(497.11)
COBISS.SR-ID 133287689
GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Interes društva je da se očuva broj radno sposobnih lica, kako bi se rad kod poslodavca nesmetano odvijao. Ustav RS, kao najviši pravni akt, garantuje pravo zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada i na potrebnu zaštitu na radu. Zakon o radu, kao opšti radnopravni propis, propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu uređeno je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Navedeno upućuje na zaključak da briga o zdravlju na radu treba da obezbedi da zaposleni ima radnu sposobnost do navršenja radnog veka, ili da u slučaju promena u njegovoj radnoj sposobnosti, ima mogućnost održavanja zaposlenja.
Međutim, praksa je drugačija. Povrede na radu se dešavaju u znatnom broju, a javljaju se i profesionalne bolesti. To ima za posledicu delimični gubitak radne sposobnosti (umanjenje radne sposobnosti) ili potpuni gubitak radne sposobnosti kod zaposlenog. Usled toga, zaposleni trpi imovinsku i neimovinsku štetu, za koju poslodavac odgovara po opštim pravilima odgovornosti za štetu. Dovodi se u pitanje ostvarivanje prava zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada u praksi. Nedopustivo je da veliki broj zaposlenih koji prema svojoj životnoj dobi radom treba da ostvare sredstva za život, zbog nesreće na radu gube radnu sposobnost. Oni postaju invalidi i pod određenim uslovima stiču pravo na invalidsku penziju ili kao posledicu povrede na radu imaju telesno oštećenje.
Nije mali broj sudskih predmeta radi naknade štete zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu. Stoga je interes da se nezgode na radu smanje i da budu sporadične, da poslodavac isključi rizike koji postoje u procesu rada, ali i da zaposleni poštuju mere zaštite i bezbednosti na radu.
Ključne reči: uslovi rada, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitna oprema, rizici na radu, povreda na radu, profesionalna bolest, povreda van rada, bolest, delimični gubitak radne sposobnosti, potpuni gubitak radne sposobnosti, invalidnost, prestanak radnog odnosa, naknada štete.
Povreda na radu
USTAVNO PRAVO
Povreda na radu
Povredom na radu, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, smatra se i povreda nastala u toku radnog vremena, za vreme korišćenja pauze van prostorija poslodavca.
Povreda na radu u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
UPRAVNO PRAVO
Povreda na radu u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
Psihička bol i stres koji je povređeni doživeo prilikom zlostavljanja na radu ne mogu se smatrati povredom na radu u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jer se ne radi o povredi prouzrokovanoj neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom i povredi prouzrokovanoj naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjima tela i drugim iznenadnim promenama fiziološkog stanja organizma.
Ugovor o osiguravanju zaposlenih
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Ugovor o osiguravanju zaposlenih
Poslodavac je dužan da zaposlene obavezno osigurava od povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, a ugovor o osiguravanju proizvodi dejstvo počev od narednog dana od dana uplate premije osiguranja.
NAKNADA ŠTETE KOD POVREDE ZAPOSLENIKA NA RADU ILI U VEZI SA RADOM OD STRANE TREĆEG LICA, SA ANALIZOM PRESUDE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE
OGLEDI BONA I HERCEGOVINA
UDK: 331.468(497.11)
340.142:347.513(497.11)
COBISS.SR-ID 62718217
NAKNADA ŠTETE KOD POVREDE ZAPOSLENIKA NA RADU ILI U VEZI
SA RADOM OD STRANE TREĆEG LICA, SA ANALIZOM PRESUDE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE
* Dr sc. Adis Poljić, sudija u Osnovnom sudu u Zvorniku.
Rezime: Predmet rada je analiza jednog od slučajeva kada zaposlenik potražuje naknadu štete zbog povrede na radu ili u vezi sa radom. U praksi se najčešće dešavaju slučajevi da do povrede zaposlenika dolazi zbog njegovih propusta u radu ili propusta poslodavca da osigura adekvatne uslove rada za zaposlenika. Međutim, dešavaju se slučajevi kada do povrede na radu ili u vezi sa radom dođe zbog radnje trećeg lica. Postoje različita mišljenja da li postoji odgovornost poslodavca u ovom slučaju. Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije je u presudi broj Rev2 2260/2018 od 24. 9. 2020. godine odlučio da poslodavac nije odgovoran da nadoknadi štetu koju je zaposleniku prouzrokovalo treće lice. Kako bi se ocijenila pravilnost ovakvog mišljenja u radu će se komparirati i drugi slučaj kada je radniku na radu treće lice prouzrokovalo štetu, te će se analizirati rizik koji može predstavljati osnov odgovornosti poslodavca i svi elementi štete koje je potrebno cijeniti prilikom odlučivanja o tužbi. Posebno je značajna analiza osnova odgovornosti za štetu. Upravo je osnov odgovornosti i sporan za odgovornost poslodavca, i kada se on može osloboditi odgovornosti za naknadu štete. Na kraju se dolazi do zaključka da ukoliko mogućnost nastanka štete predstavlja profesionalni rizik određene vrste zanimanja, istu ne snosi zaposlenik nego poslodavac što treba da bude putokaz sudovima u daljnjim slučajevima, odnosno da se mišljenje Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije ne može prihvatiti. Primjena ovakvog zaključka treba omogućiti veću zaštitu prava radnika, ali i pravilnu primjenu pozitivnog prava.
Ključne riječi: radnik, poslodavac, povreda na radu, šteta, odgovornost.
Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje
UPRAVNO PRAVO
Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje
Licu kod koga je telesno oštećenje prouzrokovano bolešću, a ne povredom na radu ili profesionalnom bolešću, bez obzira na utvrđeni procenat telesnog oštećenja, ne može se priznati pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje.
Mesna nenadležnost osnovnog suda i isticanje prigovora nenadležnosti
PROCESNO PRAVO
Mesna nenadležnost osnovnog suda i isticanje prigovora nenadležnosti
Kada se u parničnom postupku tužba tužioca ne dostavlja tuženiku na odgovor, tuženik može da istakne prigovor mesne nenadležnosti suda.
Odgovornost poslodavca po osnovu krivice za štetu nastalu usled povrede zaposlenog na radu
RADNO PRAVO
Odgovornost poslodavca po osnovu krivice za štetu nastalu usled povrede zaposlenog na radu
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju propisuje dužnost Fonda PIO da zahteva naknadu štete od poslodavca ukoliko je do povrede na radu, odnosno profesionalne bolesti zaposlenog došlo nepreduzimanjem odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, u skladu sa propisima o radu.
Naknada štete zbog povrede na radu
RADNO PRAVO
Naknada štete zbog povrede na radu
Da bi zaposleni imao pravo na naknadu štete zbog povrede na radu, nastala šteta mora biti u uzročnoj vezi sa procesom rada kod poslodavca.