PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH NA DAN KOJI JE ZAKONOM UTVRĐEN KAO PRAZNIK
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 331.322.6(497.11)
PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH NA DAN KOJI JE ZAKONOM UTVRĐEN KAO PRAZNIK
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Važećim Zakonom o radu utvrđeno je pravo zaposlenog na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu pored ostalog i za rad na dan praznika koji je neradni dan najmanje 110% od osnovice, koju čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Ovim zakonom je utvrđeno i pravo zaposlenog na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog i za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan. Međutim, utvrđujući ova prava zaposlenog, zakon ne navodi dane praznika koji su neradni dani.
Ključe reči: praznik, praznovanje, obeležavanje, državni praznik, verski praznik, krsna slava, naknada zarade , odsustvovanje sa rada na dan praznika koji je neradni dan, uvećana zarada, rad na dan praznika koji je neradni dan.
NAKNADA TROŠKOVA U SMISLU ČLANA 118. ZAKONA O RADU SA OSVRTOM NA SUDSKU PRAKSU
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 331.2(497.11)
NAKNADA TROŠKOVA U SMISLU ČLANA 118. ZAKONA O RADU SA OSVRTOM NA SUDSKU PRAKSU
* Persida Jovanovic, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Troškovi u smislu odredbi člana 118. Zakona o radu su izdaci koji su za zaposlenog nastali u vezi sa obavljanjem poslova na koje je raspoređen, a koje je poslodavac dužan da mu naknadi. To su izdaci za: dolazak na rad i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz; vreme provedeno na službenom putu u zemlji; vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu; smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade; ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način; regres za korišćenje godišnjeg odmora. Zaposleni ostvaruje pravo na naknadu ovih troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, koji moraju biti usklađeni sa zakonom. Za određene kategorije zaposlenih posebnim zakonom je uređena naknada ovih troškova, te se na njih primenjuje poseban zakon, kao lex specialis koji isključuje primenu opšteg propisa.
Ključne reči: naknada troškova za ishranu u toku rada; za regres za korišćenje godišnjeg odmora; za dolazak na rad i odlazak sa rada; za vreme provedeno na službenom putu u zemlji; za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu; za rad i boravak na terenu; koeficijent za obračun plate; broj dana provedenih na radu; zarada; dnevnica; cena prevoza u javnom saobraćaju.
GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK:340.134:331.45/.46(497.11)
COBISS.SR-ID 133287689
GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Interes društva je da se očuva broj radno sposobnih lica, kako bi se rad kod poslodavca nesmetano odvijao. Ustav RS, kao najviši pravni akt, garantuje pravo zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada i na potrebnu zaštitu na radu. Zakon o radu, kao opšti radnopravni propis, propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu uređeno je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Navedeno upućuje na zaključak da briga o zdravlju na radu treba da obezbedi da zaposleni ima radnu sposobnost do navršenja radnog veka, ili da u slučaju promena u njegovoj radnoj sposobnosti, ima mogućnost održavanja zaposlenja.
Međutim, praksa je drugačija. Povrede na radu se dešavaju u znatnom broju, a javljaju se i profesionalne bolesti. To ima za posledicu delimični gubitak radne sposobnosti (umanjenje radne sposobnosti) ili potpuni gubitak radne sposobnosti kod zaposlenog. Usled toga, zaposleni trpi imovinsku i neimovinsku štetu, za koju poslodavac odgovara po opštim pravilima odgovornosti za štetu. Dovodi se u pitanje ostvarivanje prava zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada u praksi. Nedopustivo je da veliki broj zaposlenih koji prema svojoj životnoj dobi radom treba da ostvare sredstva za život, zbog nesreće na radu gube radnu sposobnost. Oni postaju invalidi i pod određenim uslovima stiču pravo na invalidsku penziju ili kao posledicu povrede na radu imaju telesno oštećenje.
Nije mali broj sudskih predmeta radi naknade štete zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu. Stoga je interes da se nezgode na radu smanje i da budu sporadične, da poslodavac isključi rizike koji postoje u procesu rada, ali i da zaposleni poštuju mere zaštite i bezbednosti na radu.
Ključne reči: uslovi rada, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitna oprema, rizici na radu, povreda na radu, profesionalna bolest, povreda van rada, bolest, delimični gubitak radne sposobnosti, potpuni gubitak radne sposobnosti, invalidnost, prestanak radnog odnosa, naknada štete.
PRAVA I DUŽNOSTI DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NJIHOVA ZAŠTITA
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 342.98(497.11)
COBISS.SR-ID 120576777
PRAVA I DUŽNOSTI DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NJIHOVA ZAŠTITA
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Državni službenici su posebna kategorija zaposlenih, čija su prava i dužnosti uređena Zakonom o državnim službenicima, kao i Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika. To su posebni zakoni, te se opšti radnopravni propis primenjuje samo u slučaju da posebnim zakonom nije drukčije određeno. Poseban zakon garantuje državnim službenicima prava i propisuje dužnosti. Ukoliko dođe do povrede njihovog prava nužno je razgraničiti nadležnost sudova opšte nadležnosti i Upravnog suda. Nadležnost suda zavisi od toga da li je povreda prava državnog službenika učinjena donošenjem odluke o njegovom pravu, u kom slučaju se zaštita prava ostvaruje u upravnom sporu ili faktičkom radnjom, bez odlučivanja, u kom slučaju se zaštita prava ostvaruje u postupku u parnici iz radnog odnosa pred sudom opšte nadležnosti.
Ključne reči: javni službenici, državni službenici, poseban zakon, supsidijarna primena opštih radnopravnih propisa, odlučivanje o pravima i dužnostima državnih službenika, povreda prava državnih službenika, upravni spor, razgraničenje nadležnosti Upravnog suda i suda opšte nadležnosti.
NEZAKONIT PRESTANAK RADNOG ODNOSA I NJEGOVE POSLEDICE
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 331.106.44 (497.11)
COBISS.SR-ID 81054985
NEZAKONIT PRESTANAK RADNOG ODNOSA I NJEGOVE POSLEDICE
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Jedan od Zakonom o radu propisanih razloga prestanka radnog odnosa zaposlenom je otkaz od strane poslodavca, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, u postupku propisanom tim zakonom. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji smatra da je rešenje poslodavca nepravilno, odnosno nezakonito može u roku od 60 dana od dana dostavljanja pokrenuti postupak pred nadležnim sudom.
Ako se u postupku pred sudom utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, te se poništi rešenje o otkazu, kao nezakonito, sud će usvojiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Dakle, vraćanje na rad zaposlenog, naknada štete i uplata pripadajućih doprinosa su pravne posledice prestanka radnog odnosa bez pravnog osnova.
Naknada štete utvrđuje se u visini zarade koju bi zaposleni ostvario da je radio i sadrži pripadajući porez i doprinose. U naknadu štete ne ulaze naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Izgubljena zarada isplaćuje se zaposlenom u neto iznosu, dakle bez poreza i pripadajućih doprinosa. Naknada štete u visini izgubljene zarade umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa. Naknada ostvarena kod Nacionalne službe za zapošljavanje dok je zaposleni bio van radnog odnosa, nije prihod po osnovu rada, i za taj iznos se ne umanjuje naknada štete.
Ako zaposleni nije istakao tužbeni zahtev da se poslodavac obaveže da ga vrati na rad, ali je istakao zahtev za naknadu štete umesto vraćanja na rad, sud će obavezati poslodavca da mu isplati ovu naknadu u iznosu od najviše 18 zarada, koji će utvrditi s obzirom na vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca, godine života zaposlenog i broj izdržavanih članova porodice.
U slučaju da sud utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže postojanje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć odbiće tužbeni zahtev za vraćanje na rad i dosudiće zaposlenom naknadu štete u dvostrukom iznosu naknade štete umesto vraćanja na rad.
Ako sud utvrdi da je postojao iskorišćeni otkazni razlog, ali da je poslodavac povredio zakonom propisani postupak otkaza ugovora o radu, odbiće zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest njegovih zarada.
Ključne reči: prestanak radnog odnosa, otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, razlozi za otkaz, postupak u slučaju otkaza, pravni osnov prestanka radnog odnosa, odluke suda, nezakonit prestanak radnog odnosa, vraćanje zaposlenog na rad, naknada štete umesto vraćanja na rad, naknada štete u visini izgubljene zarade, naknada od Nacionalne službe za zapošljavanje.
FLEKSIBILNI OBLICI RADA
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 349.22(497.11)
COBISS.SR-ID 67856905
FLEKSIBILNI OBLICI RADA
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Fleksibilni oblici rada podrazumevaju slobodniji pristup radu i njegovo prilagođavanje zahtevima tržišta i to su: radni odnos na određeno vreme, rad sa nepunim radnim vremenom, rad van radnog odnosa, radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i privremeno ustupanje zaposlenih posredstvom Agencije za zapošljavanje, te odstupaju od tradicionalnog koncepta radnog odnosa zasnovanog ugovorom o radu na neodređeno vreme, sa punim radnim vremenom, pri čemu se rad obavlja u prostorijama poslodavca.
Radni odnos na neodređeno vreme je pravilo, a radni odnos na određeno vreme je fleksibilni oblik rada i predstavlja izuzetak, čije je vremensko trajanje određeno Zakonom o radu, kao slučajevi u kojima zaposleni zasniva radni odnos na ovaj način, kao i izuzeci što ima za cilj zaštitu prava ovih zaposlenih od mogućih zloupotreba poslodavca.
Rad sa nepunim radnim vremenom jeste obavljanje poslova zaposlenog u vremenu koje je kraće od punog radnog vremena od 40 časova nedeljno, a koje prema Zakonu o radu ne može biti kraće od 36 časova nedeljno, pri čemu zaposleni ostvaruje prava i obaveze po osnovu rada kao da radi sa punim radnim vremenom.
Rad van radnog odnosa znači radno angažovanje određenih kategorija lica bez zasnivanja radnog odnosa, te angažovano lice nema status zaposlenog, a naknada koju ostvaruje ne predstavlja zaradu. Ima različite oblike i to: ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju i stručnom usavršavanju i ugovor o dopunskom radu. Zakon propisuje pismenu formu ugovora. Lice angažovano po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ostvaruje prava po osnovu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca predstavlja fleksibilni oblik rada koji obuhvata rad na daljinu i rad od kuće, pri čemu se poslovi kontinuirano tako obavljaju, odnosno takva je organizacija rada kod poslodavca.
Privremeno ustupanje zaposlenih posredstvom Agencije za zapošljavanje predstavlja oblik fleksibilnog zapošljavanja, koji je uređen Zakonom o agencijskom zapošljavanju, te je ustupljeno lice fizičko lice koje je u radnom odnosu u Agenciji, koja ga privremeno ustupa poslodavcu korisniku radi obavljanja poslova pod njegovim nadzorom i rukovođenjem, u skladu sa ovim zakonom. Ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika u skladu sa navedenim zakonom ima pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika. Agencija je dužna da ustupljenom zaposlenom za period ustupanja isplati zaradu, naknadu zarade i naknadu troškova.
Ključne reči: fleksibilan rad, rad na određeno vreme, nepuno radno vreme, privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu, dopunski rad, stručno osposobljavanje, stručno usavršavanje, rad na daljinu, rad van prostorija poslodavca, privremeno ustupanje zaposlenog, poslodavac korisnik.