Nastanak invalidnosti
UPRAVNO PRAVO
Nastanak invalidnosti
Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.
Obaveza izdržavanja supružnika
PORODIČNO PRAVO
Obaveza izdržavanja supružnika
Samo supružnik koji je materijalno neobezbeđen i nesposoban za rad ili je nezaposlen ima pravo na izdržavanje na teret drugog supružnika, pod uslovom da drugi supružnik ima mogućnost da tu obavezu izvršava.
Kontrolni pregled korisnika prava na invalidsku penziju
UPRAVNO PRAVO
Kontrolni pregled korisnika prava na invalidsku penziju
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje određuje obavezan kontrolni pregled korisnika prava na invalidsku penziju najkasnije u roku od tri godine od dana utvrđivanja invalidnosti, osim u slučajevima predviđenim opštim aktom fonda.
Pravo na izgubljenu zaradu i rentu u slučaju gubitka specifične radne sposobnosti
RADNO PRAVO
Pravo na izgubljenu zaradu i rentu u slučaju gubitka specifične radne sposobnosti
Kada zbog povrede na radu kod zaposlenog dođe do gubitka specifične radne sposobnosti za obavljanje poslova fizičkog radnika od 100%, zaposleni ima pravo na izgubljenu zaradu i rentu u visini zarade koju je ostvarivao dok je radio do ostvarivanja prava na penziju.
GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK:340.134:331.45/.46(497.11)
COBISS.SR-ID 133287689
GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Interes društva je da se očuva broj radno sposobnih lica, kako bi se rad kod poslodavca nesmetano odvijao. Ustav RS, kao najviši pravni akt, garantuje pravo zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada i na potrebnu zaštitu na radu. Zakon o radu, kao opšti radnopravni propis, propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu uređeno je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Navedeno upućuje na zaključak da briga o zdravlju na radu treba da obezbedi da zaposleni ima radnu sposobnost do navršenja radnog veka, ili da u slučaju promena u njegovoj radnoj sposobnosti, ima mogućnost održavanja zaposlenja.
Međutim, praksa je drugačija. Povrede na radu se dešavaju u znatnom broju, a javljaju se i profesionalne bolesti. To ima za posledicu delimični gubitak radne sposobnosti (umanjenje radne sposobnosti) ili potpuni gubitak radne sposobnosti kod zaposlenog. Usled toga, zaposleni trpi imovinsku i neimovinsku štetu, za koju poslodavac odgovara po opštim pravilima odgovornosti za štetu. Dovodi se u pitanje ostvarivanje prava zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada u praksi. Nedopustivo je da veliki broj zaposlenih koji prema svojoj životnoj dobi radom treba da ostvare sredstva za život, zbog nesreće na radu gube radnu sposobnost. Oni postaju invalidi i pod određenim uslovima stiču pravo na invalidsku penziju ili kao posledicu povrede na radu imaju telesno oštećenje.
Nije mali broj sudskih predmeta radi naknade štete zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu. Stoga je interes da se nezgode na radu smanje i da budu sporadične, da poslodavac isključi rizike koji postoje u procesu rada, ali i da zaposleni poštuju mere zaštite i bezbednosti na radu.
Ključne reči: uslovi rada, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitna oprema, rizici na radu, povreda na radu, profesionalna bolest, povreda van rada, bolest, delimični gubitak radne sposobnosti, potpuni gubitak radne sposobnosti, invalidnost, prestanak radnog odnosa, naknada štete.