GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK:340.134:331.45/.46(497.11)
COBISS.SR-ID 133287689

GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Interes društva je da se očuva broj radno sposobnih lica, kako bi se rad kod poslodavca nesmetano odvijao. Ustav RS, kao najviši pravni akt, garantuje pravo zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada i na potrebnu zaštitu na radu. Zakon o radu, kao opšti radnopravni propis, propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu uređeno je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Navedeno upućuje na zaključak da briga o zdravlju na radu treba da obezbedi da zaposleni ima radnu sposobnost do navršenja radnog veka, ili da u slučaju promena u njegovoj radnoj sposobnosti, ima mogućnost održavanja zaposlenja.
Međutim, praksa je drugačija. Povrede na radu se dešavaju u znatnom broju, a javljaju se i profesionalne bolesti. To ima za posledicu delimični gubitak radne sposobnosti (umanjenje radne sposobnosti) ili potpuni gubitak radne sposobnosti kod zaposlenog. Usled toga, zaposleni trpi imovinsku i neimovinsku štetu, za koju poslodavac odgovara po opštim pravilima odgovornosti za štetu. Dovodi se u pitanje ostvarivanje prava zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada u praksi. Nedopustivo je da veliki broj zaposlenih koji prema svojoj životnoj dobi radom treba da ostvare sredstva za život, zbog nesreće na radu gube radnu sposobnost. Oni postaju invalidi i pod određenim uslovima stiču pravo na invalidsku penziju ili kao posledicu povrede na radu imaju telesno oštećenje.
Nije mali broj sudskih predmeta radi naknade štete zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu. Stoga je interes da se nezgode na radu smanje i da budu sporadične, da poslodavac isključi rizike koji postoje u procesu rada, ali i da zaposleni poštuju mere zaštite i bezbednosti na radu.

Ključne reči: uslovi rada, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitna oprema, rizici na radu, povreda na radu, profesionalna bolest, povreda van rada, bolest, delimični gubitak radne sposobnosti, potpuni gubitak radne sposobnosti, invalidnost, prestanak radnog odnosa, naknada štete.

Uvod
Radna sposobnost je sposobnost zaposlenog da prisustvuje na radnom mestu na koje ga je poslodavac rasporedio i da obavlja poslove, utvrđene ugovorom o radu, na osnovu kog ugovora je zasnovao radni odnos, kao i da postupa po nalozima poslodavca, a da pri tome nema rizika za njegovo zdravlje i bezbednost, niti njegov rad ugrožava zdravlje i bezbednost drugih lica. Radna sposobnost može biti opšta i profesionalna. Opšta radna sposobnost je sposobnost zaposlenog da obavlja sve vrste poslova na tržištu radne snage, kako bi time obezbedio sredstva za egzistenciju, bez obzira na njegovu stručnu osposobljenost. Profesionalna radna sposobnost jeste sposobnost zaposlenog da obavlja poslove iz oblasti njegove stručne osposobljenosti i njegove školske spreme, odnosno obrazovanja. Pojedinačni akt, kakav je ugovor o radu zaposlenog i poslodavca, pored ostalih sadrži odredbe o vrsti i stepenu stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje, naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja, kao i mesto rada. Dakle, radna sposobnost je jedan od uslova za zasnivanje i održavanje radnog odnosa zaposlenog na određenim poslovima.
Odredbom člana 60. st. 1. i 4. Ustava RS (,,Službeni glasnik RS”, br. 98/06 i 115/21) garantuje se pravo na rad i s tim u vezi i pravo na bezbedne i zdrave uslove rada, na potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, na plaćeni godišnji odmor i niko se tih prava ne može odreći.
Odredbama člana 15. st. 1. i 2. Zakona o radu (,,Službeni glasnik RS”, br. 24/05… 95/18) propisano je da radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Zaposleni uživaju opštu zaštitu. Dakle, radna sposobnost se pod zakonom određenim uslovima stiče sa navršenih 15 godina života. Odredbama čl. 84. do 88. navedenog zakona propisano je da zaposleni mlađi od 18 godina uživaju posebnu zaštitu (zaštita omladine).
Zaposleni uživa opštu zaštitu i ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom. Dužan je da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica, i da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.1)
Odredbama čl. 89. do 93a Zakona o radu propisana je zaštita materinstva.
Zaposlenom – osobi sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, koji ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.2)
Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja može da radi samo zaposleni, koji pored posebnih uslova utvrđenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti, u skladu sa zakonom.3)
Dakle, opšti radnopravni propis kakav je Zakon o radu sadrži odredbe kojim uređuje bezbedne i zdrave uslove rada, kao i zaštitu na radu.
Briga o zdravlju na radu
Briga o zdravlju na radu ima preventivno dejstvo i njen cilj je očuvanje radne sposobnosti zaposlenih.
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (,,Službeni glasnik RS”, br. 35/23) uređuju se pored ostalog i unapređenje i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj sredini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, kako je propisano odredbom člana 1. stav 1. tog zakona.
Bezbednost i zdravlje na radu, u smislu ovog zakona jesu obezbeđivanje takvih uslova na radu, kojima se u najvećoj meri smanjuju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom u cilju ostvarivanja fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja zaposlenih.
Poslodavac, pored ostalih ima i obaveze da zaposlenom odredi obavljanje poslova na radnom mestu i u radnoj sredini na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, da obučava zaposlene za bezbedan i zdrav rad, da obezbedi zaposlenima korišćenje lične zaštitne opreme u skladu sa aktom o proceni rizika, da obezbedi održavanje tih sredstava u ispravnom stanju i da isključi iz upotrebe sredstva na kojima usled nastalih promena postoje rizici za bezbednost i zdravlje zaposlenih. Dužan je da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom, zaposlenom koji rad obavlja noću pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodične lekarske preglede u toku rada.
Prema odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu zaposleni pored ostalih ima i obaveze da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na radnom mestu na koje je raspoređen i da se obuči za njihovo sprovođenje, da redovno kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti i propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, da ako je raspoređen na radno mesto sa povećanim rizikom obavi lekarski pregled na koji ga poslodavac uputi.
Zaposleni ima pravo da u slučajevima utvrđenim ovim zakonom (član 8. Zakona) odbije da radi i to ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zdravlja na radnom mestu na koje je raspoređen, dok se te mere ne sprovedu, ako u toku obuke nije bio upoznat sa svim rizicima i merama za njihovo otklanjanje.
Prema izloženom, intencija je da se eliminišu ili smanje rizici po zdravlje i bezbednost zaposlenih kako ne bi došlo do povreda na radu ili profesionalnih bolesti, što može dovesti do potpunog ili delimičnog gubitka radne sposobnosti.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (,,Službeni glasnik RS”, br. 25/19) uređen je sistem zdravstvene zaštite. Prema odredbama člana 14. ovog zakona poslodavac organizuje i obezbeđuje iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih. U zaštitu pored ostalog spadaju i lekarski pregledi radi utvrđivanja sposobnosti za rad, po nalogu poslodavca.
Međutim, nesreće na radu se često dešavaju i dolazi do povređivanja zaposlenih. Posledice povreda mogu biti delimični ili potpuni gubitak radne sposobnosti zaposlenih. Prema odredbi člana 164. Zakona o radu ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Poslodavac odgovara za pričinjenu štetu zaposlenom u slučaju njegove povrede na radu po opštim pravilima o odgovornosti za pričinjenu štetu.4)

Delimični gubitak radne sposobnosti
Prema odredbi člana 51. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju (,,Službeni glasnik RS”, br. 25/19) pravo na zdravstvenu zaštitu obezbeđuje se za slučaj nastanka bolesti ili povrede van rada, kao i u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti. Gubitak radne sposobnosti može nastupiti kao posledica povrede na radu i profesionalne bolesi, povrede van rada i bolesti. Gubitak radne sposobnosti može biti delimični i potpuni. U slučaju delimičnog gubitka radne sposobnosti (smanjenja radne sposobnosti), kod zaposlenog postoji preostala radna sposobnost, u skladu sa kojom ga poslodavac raspoređuje na određene poslove.
Lice kome je u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđena preostala radna sposobnost, kao i lice kome se proceni radna sposobnost saglasno kojoj ima mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja, odnosno radnog angažovanja imaju prava utvrđena Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/09… 14/22). Reč je o licima kod kojih je došlo do delimičnog gubitka radne sposobnosti, odnosno to su lica koja imaju preostalu radnu sposobnost.
Procena radne sposobnosti i mogućnost zaposlenja ili održavanja zaposlenja obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuju mogućnosti i sposobnosti osobe sa invaliditetom neophodne za uključivanje na tržište rada i obavljanje konkretnih poslova samostalno ili uz službu podrške, upotrebu tehničkih pomagala, odnosno mogućnosti zapošljavanja pod opštim ili pod posebnim uslovima.5)
Rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održavanja zaposlenja donosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, kao povereni posao, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja organizacije nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.6)
Osobe sa invaliditetom zapošljavaju se pod opštim i posebnim uslovima. Zapošljavanje pod opštim uslovima je zapošljavanje bez prilagođavanja poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta. Zapošljavanje pod posebnim uslovima je zapošljavanje uz prilagođavanje poslova radnog mesta ili poslova i radnog mesta.7)
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (,,Službeni glasnik RS”, br. 34/03…138/22) propisuje prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja. Taj zakon pojmom invalidnost nije obuhvatio i smanjenje radne sposobnosti (delimični gubitak radne sposobnosti). Prema ovom zakonu, invalidnost postoji kada kod zaposlenog dođe do potpunog gubitka radne sposobnosti, odnosno kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu i kada kod policijskog službenika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti za profesionalno vršenje policijskih poslova zbog promena u zdravstvenom stanju koje su nastale usled povrede na radu, profesionalne bolesti, povrede van rada ili bolesti, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.8)
Telesno oštećenje prema ovom zakonu postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oštećenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore ostvarivanja životnih potreba, bez obzira na to da li prouzrokuje ili ne invalidnost.
Prema odredbama člana 18. stav 1. tač. 2. i 4. ovog zakona prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su, pored ostalih: za slučaj invalidnosti pravo na invalidsku penziju; za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje.
Smanjenje radne sposobnosti zaposlenog ili delimični gubitak radne sposobnosti ne predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca u smislu odredbi člana 179. Zakona o radu. Takav stav iskazao je Vrhovni kasacioni sud u presudi Rev2 1023/2015 od 16. 3. 2016. godine. Naime ,,otkaz po osnovu prestanka potrebe za radom može se dati zaposlenom ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla. Iz tog pravila proizlazi da se otkaz po ovom osnovu ne može dati zbog pogoršanja zdravstvenog stanja ili radne sposobnosti zaposlenog. Kod tuženog nije došlo do ukidanja radnog mesta na kome je tužilac radio, umanjenja broja zaposlenih, izmene sistematizacije, unapređenja tehnološkog procesa ili finansijsko-privrednih problema, pa kako zdravstvena i radna sposobnost ne može biti kriterijum za proglašenje zaposlenog viškom (jer je to jedini suštinski razlog prestanka radnog odnosa), to je rešenje nezakonito.”
,,Zbog gubitka, oštećenja ili onesposobljenosti pojedinih organa ili delova tela, kod oštećenog dolazi do ograničenja pokretljivosti ili otežane normalne aktivnosti organizma, pa on ne može da vrši ili samo uz pojačane napore može da vrši opšte životne aktivnosti; naknada nematerijalne štete zbog umanjenja životne aktivnosti je nešto sasvim različito od naknade štete zbog umanjene radne sposobnosti.” Iz obrazloženja: ,,Naknada štete zbog umanjenja radne sposobnosti je oblik naknade materijalne štete, s obzirom da se iskazuje u smanjenju sticanja zarade, koju bi zaposleni ostvario po redovnom toku stvari da nije povređen.”9)
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. Zakona o radu ne smatra se privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja.10)
Pored smanjenja radne sposobnosti ili njenog potpunog gubitka, kod zaposlenog može postojati umanjenje životne aktivnosti. ,,Umanjenje životne aktivnosti može se javiti kao pojačan napor pri vršenju životnih aktivnosti ili kao gubitak odnosno smanjenje nekih životnih aktivnosti… Gubitak ili smanjenje nekih životnih aktivnosti odnosi se na nemogućnost ili smanjenu mogućnost oštećenog da vrši aktivnosti kojima je ranije bio ispunjen njegov život. Šteta se ogleda u permanentnom duševnom bolu… U svim slučajevima naknada se određuje u jednokratnom, paušalnom iznosu. U tu naknadu se uračunava invalidnina, kao i suma osiguranja koju oštećeni ostvari po osnovu osiguranja od posledica nesrećnog slučaja ukoliko on sam nije plaćao premiju.”11)
Prema izloženom, treba razlikovati naknadu za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti od naknade izgubljene zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad, jer ove naknade su različitog karaktera i imaju različite svrhe. Naknada izgubljene zarade zbog umanjenja radne sposobnosti je materijalna šteta, a naknada za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti je naknada nematerijalne štete.

Potpuni gubitak radne sposobnosti
U slučaju potpunog gubitka radne sposobnosti zaposleni nije sposoban da prisustvuje na radnom mestu na koje ga je poslodavac rasporedio, niti da obavlja poslove utvrđene ugovorom o radu, na osnovu kog je zasnovao radni odnos, niti je sposoban da postupa po nalozima poslodavca.
Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju invalidnost je posledica povrede na radu, profesionalne bolesti, bolesti i povrede van rada. Povredom na radu u smislu ovog zakona smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu kog je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Povredom na radu smatra se i povreda koja je prouzrokovana na opisani način, koju zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen. To je i povreda koju zaposleni pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada i obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom. Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi sa njim.12) Povredom na radu ne smatra se povreda koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu kog je osiguran ako osiguranik učestvuje u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća; na vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zakonom; na radnom kampu ili takmičenju; na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa.
Profesionalne bolesti u smislu ovog zakona, jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno na poslovima koje je osiguranik obavljao.13)

Pravne posledice potpunog gubitka radne sposobnosti
Zaposleni kod koga dođe do potpunog gubitka radne sposobnosti više ne ispunjava uslov za rad na poslovima na koje je raspoređen. Ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti, prestaje mu radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca. Radni odnos prestaje danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti.15)
Prema odredbama člana 25. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju i to: ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću; ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću – pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju utvrđenih u članu 19. tačka 1. ovog zakona i da ima navršenih pet godina staža osiguranja.

Naknada štete
Zaposleni koji je povređen u toku rada ima pravo na naknadu štete. Prema Zakonu o obligacionim odnosima oblici oštećenja su telesna povreda i narušavanje zdravlja. Odredbe člana 195. ovog zakona odnose se na naknadu štete u slučaju telesne povrede ili narušenja zdravlja. U ovom slučaju poslodavac je dužan da zaposlenom naknadi troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme bolovanja. Prema odredbi stava 2. ovog člana, ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice (poslodavac) dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu. Radi se o naknadi materijalne štete.
Ukazujem na sentencu iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2 716/2016 od 11. 10. 2017. godine, koja je utvrđena na sednici Građanskog odeljenja od 24. 4. 2018. godine prema kojoj oficir ne može steći pravo na rentu usled neostvarenog napredovanja u čin generala, a uskraćena mu je mogućnost ostvarenja zarade u visini generalske plate. ,,U konkretnom slučaju, analizom pravila iz Zakona o Vojsci (čl. 55. i 56) koji je bio na snazi u vreme nastanka štete, drugostepeni sud je utvrdio da se napredovanje u čin generala ne odvija po redovnom toku stvari jer zavisi ne samo od znanja, sposobnosti i radnih rezultata oficira već i od drugih okolnosti (kadrovskih planova). Osim toga, tužilac nije proveo četiri godine u činu pukovnika pre povređivanja. U ovom slučaju, u momentu povređivanja tužilac je bio viši oficir (major), pa se sa sigurnošću ne može utvrditi da bi tužilac i kroz ocenjivanje, a i napredovanje, imajući u vidu objektivne okolnosti u radnom veku pre penzionisanja stekao čin generala. Zbog toga je pravilan zaključak da bi imajući u vidu njegovu sposobnost, rad, zalaganje, stručnost i obučenost tužilac izvesno napredovao do čina pukovnika (po redovnom toku).”15)
Zaposleni koji je povređen na radu trpi nematerijalnu štetu. Krećući se u granicama istaknutog zahteva zaposlenog, sud će dosuditi zaposlenom pravičnu novčanu naknadu ako nađe da okolnosti slučaja to opravdavaju. Naknada se dosuđuje za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti i za strah (član 200. Zakona o obligacionim odnosima). To je naknada nematerijalne štete koju zaposleni pretrpi na radu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom naknadi materijalnu i nematerijalnu štetu u skladu sa opštim pravilima o odgovornosti za pričinjenu štetu.

Zaključak
Zakonska je obaveza poslodavca, kao organizatora procesa rada, da obezbedi zdrave i bezbedne uslove za rad zaposlenih. Iako postoji intencija zakonodavca da se proces rada odvija bez rizika po zdravlje zaposlenih, odnosno da se rizici svedu na najmanju meru, u praksi dolazi do povređivanja zaposlenih na radu ili do pojave profesionalnih bolesti, što može dovesti do delimičnog ili potpunog gubitka njihove radne sposobnosti. Usled ovih povređivanja zaposleni trpe materijalnu i nematerijalnu štetu za koju poslodavac odgovara po opštim pravilima o odgovornosti za pričinjenu štetu.
Postojanje radne sposobnosti kod zaposlenog je uslov zasnivanja radnog odnosa ili održavanja zaposlenja, te njen gubitak ili smanjenje povlače za sobom pravne posledice. Navedeno se odražava na egzistenciju zaposlenih i njihovih porodica jer je cilj rada da se obezbede sredstva za život. U slučaju potpunog gubitka radne sposobnosti nema održavanja zaposlenja i zaposlenom prestaje radni odnos. Time on gubi i mogućnost da napreduje na poslu.
Zaposleni su dužni da se upoznaju sa rizicima i merama zaštite na radu, da prilikom rada koriste sredstva zaštite, da savesno i odgovorno obavljaju poslove, jer se u slučaju nastanka štete u procesu rada, ocenjuje i njihov doprinos. Sve ovo se odražava na visinu naknade štete.
Stoga je neophodno da se smanji broj povreda na radu i profesionalnih bolesti. Ljudski resursi su bitni i treba ih očuvati. Društveni interes je da je stanovništvo do navršenja radnog veka radno sposobno, da pojedinac može da se pojavi na tržištu rada sa ciljem zasnivanja radnog odnosa i obezbeđivanja sredstava za život.
1) Član 80. Zakona o radu.
2) Član 101. Zakona o radu.
3) Član 82. Zakona o radu.
4) Zakon o obligacionim odnosima.
5) Član 8. stav 1. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
6) Član 9. st. 1, 2, 3. i 4. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
7) Čl. 22. i 23. st. 1. i 2. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
8) Član 21. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
9) Rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3021/11 od 9. 2. 2012. godine.
10) Član 183. stav 1. tačka 1. Zakona o radu.
11) Prof. dr Zoran Ivošević ,,Naknada štete zbog umanjenja životnih aktivnosti”.
12) Član 22. st. 1. do 4. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
13) Član 24. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
14) Član 176. stav 1. tačka 1. Zakona o radu.
15) Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2 716/2016 od 11. 10. 2017. godine.