OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI DIREKTORA I ČLANOVA UPRAVE
NEDOUMICE
KORPORATIVNO PRAVO
OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI DIREKTORA I ČLANOVA UPRAVE
UDK: 347.72.036:368.8
* Doc. dr Ozren Uzelac, Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu.
Rezime: Korporativno poslovanje podrazumeva donošenje brojnih poslovnih odluka koje mogu biti osnov za postavljanje odštetnih zahteva protiv odgovornih lica privrednog društva. Brojne su oblasti u kojima postupanje i odlučivanje direktora i članova uprave mogu biti izloženi različitim vrstama odgovornosti, uključujući i građanskopravnu. U ovom radu istražuju se oblasti u kojima postoje opasnosti od izlaganja građanskoj odgovornosti direktora i članova uprave. S obzirom da direktori i rukovodioci teško mogu da izbegnu odgovornost zbog činjenice da njihove odluke i postupci mogu da utiču na veliki broj učesnika, potreba osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave važi podjednako za sva privredna društva. U radu se analiziraju pojam i mesto osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave u sistemu osiguranja, ugovorne strane, vremensko i teritorijalno važenje osiguranja i širina osiguravajućeg pokrića. Posebna pažnja je posvećena isključenim rizicima i štetama iz osiguravajućeg pokrića, s obzirom da osiguranje nije dužno da pokriva sve posledice odgovornosti direktora i članova uprave privrednog društva.
Ključne reči: direktor, uprava, odgovornost, osiguranje od odgovornosti, osiguravajuće pokriće, rizici.
Tekst “Osiguranje od odgovornosti direktora i članova uprave” je deo knjige KORPORATIVNO PRAVO ZA MENADŽERE autora doc. dr Ozrena Uzelca koja uskoro izlazi iz štampe.
KOMPJUTERSKA (RAČUNARSKA) PREVARA U PRAVU BOSNE I HERCEGOVINE I MEĐUNARODNI STANDARDI (II deo)
BOSNA I HERCEGOVINA: OGLEDI
UDK: 343.533::004
COBISS.SR-ID 144576265
KOMPJUTERSKA (RAČUNARSKA) PREVARA U PRAVU BOSNE I HERCEGOVINE
I MEĐUNARODNI STANDARDI
(II deo)
* Prof. dr Marina M. Simović, vanredni profesor, Fakultet pravnih nauka Panevropskog univerziteta “Apeiron” u Banjoj Luci, sekretar Ombudsmana za djecu Republike Srpske.
** Prof. dr Vladimir M. Simović, tužilac Tužilaštva BiH i redovni profesor Fakulteta za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci.
Rezime: U savremenom krivičnom zakonodavstvu uopšte, pa tako i u pozitivnom pravu Bosne i Hercegovine, propisano je više različitih krivičnih djela prevare koja su sistematizovana u različitim grupama djela prema različitim zaštitnim objektima, ali sa višemanje identičnim radnjama izvršenja sa namjerom/ciljem pribavljanja koristi za sebe ili za drugo lice, odnosno sa namjerom/ciljem nanošenja štete drugom licu. To su: a) prevara pri glasanju (ili izborna prevara), b) prevara u privrednom poslovanju (ili prevara u osiguranju), c) prevara, d) prevara u službi i e) kompjuterska prevara. U sistemu, skupu više različitih oblika ispoljavanja krivičnih djela prevare specifičan karakter, prirodu i sadržinu ima upravo krivično djelo računalna/kompjuterska prevara koju propisuju tri krivična zakona (osim Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine). U osnovi ove inkriminacije se nalaze relevantni međunarodni standardi sadržani u Konvenciji Saveta Evrope o kibernetičkom (računarskom, sajber) kriminalu (Budimpešta, 2001.). U ovom radu se izlažu pojam, karakteristike, elementi bića i sadržina krivičnog djela kompjuterske prevare shodno zakonskim rješenjima sa primjenom u Bosni i Hercegovini.
Ključne riječi: računarska prevara, zakon, krivično djelo, odgovornost, međunarodni standardi.
KOMPJUTERSKA (RAČUNARSKA) PREVARA U PRAVU BOSNE I HERCEGOVINE I MEĐUNARODNI STANDARDI (I deo)
OGLEDI: BOSNA I HERCEGOVINA
UDK: 343.533::004
COBISS.SR-ID 141327881
KOMPJUTERSKA (RAČUNARSKA) PREVARA U PRAVU BOSNE I HERCEGOVINE I MEĐUNARODNI STANDARDI
(I deo)
* Prof. dr Marina M. Simović, vanredni profesor, Fakultet pravnih nauka Panevropskog univerziteta “Apeiron” u Banjoj Luci, sekretar Ombudsmana za djecu Republike Srpske.
** Prof. dr Vladimir M. Simović, tužilac Tužilaštva BiH i redovni profesor Fakulteta za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci.
Rezime: U savremenom krivičnom zakonodavstvu uopšte, pa tako i u pozitivnom pravu Bosne i Hercegovine, propisano je više različitih krivičnih djela prevare koja su sistematizovana u različitim grupama djela prema različitim zaštitnim objektima, ali sa višemanje identičnim radnjama izvršenja sa namjerom/ciljem pribavljanja koristi za sebe ili za drugo lice, odnosno sa namjerom/ciljem nanošenja štete drugom licu. To su: a) prevara pri glasanju (ili izborna prevara), b) prevara u privrednom poslovanju (ili prevara u osiguranju), c) prevara, d) prevara u službi i e) kompjuterska prevara. U sistemu, skupu više različitih oblika ispoljavanja krivičnih djela prevare specifičan karakter, prirodu i sadržinu ima upravo krivično djelo računalna/kompjuterska prevara koju propisuju tri krivična zakona (osim Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine). U osnovi ove inkriminacije se nalaze relevantni međunarodni standardi sadržani u Konvenciji Saveta Evrope o kibernetičkom (računarskom, sajber) kriminalu (Budimpešta, 2001.). U ovom radu se izlažu pojam, karakteristike, elementi bića i sadržina krivičnog djela kompjuterske prevare shodno zakonskim rješenjima sa primjenom u Bosni i Hercegovini.
Ključne riječi: računarska prevara, zakon, krivično djelo, odgovornost, međunarodni standardi.
NAKNADA ŠTETE KOD POVREDE ZAPOSLENIKA NA RADU ILI U VEZI SA RADOM OD STRANE TREĆEG LICA, SA ANALIZOM PRESUDE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE
OGLEDI BONA I HERCEGOVINA
UDK: 331.468(497.11)
340.142:347.513(497.11)
COBISS.SR-ID 62718217
NAKNADA ŠTETE KOD POVREDE ZAPOSLENIKA NA RADU ILI U VEZI
SA RADOM OD STRANE TREĆEG LICA, SA ANALIZOM PRESUDE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE
* Dr sc. Adis Poljić, sudija u Osnovnom sudu u Zvorniku.
Rezime: Predmet rada je analiza jednog od slučajeva kada zaposlenik potražuje naknadu štete zbog povrede na radu ili u vezi sa radom. U praksi se najčešće dešavaju slučajevi da do povrede zaposlenika dolazi zbog njegovih propusta u radu ili propusta poslodavca da osigura adekvatne uslove rada za zaposlenika. Međutim, dešavaju se slučajevi kada do povrede na radu ili u vezi sa radom dođe zbog radnje trećeg lica. Postoje različita mišljenja da li postoji odgovornost poslodavca u ovom slučaju. Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije je u presudi broj Rev2 2260/2018 od 24. 9. 2020. godine odlučio da poslodavac nije odgovoran da nadoknadi štetu koju je zaposleniku prouzrokovalo treće lice. Kako bi se ocijenila pravilnost ovakvog mišljenja u radu će se komparirati i drugi slučaj kada je radniku na radu treće lice prouzrokovalo štetu, te će se analizirati rizik koji može predstavljati osnov odgovornosti poslodavca i svi elementi štete koje je potrebno cijeniti prilikom odlučivanja o tužbi. Posebno je značajna analiza osnova odgovornosti za štetu. Upravo je osnov odgovornosti i sporan za odgovornost poslodavca, i kada se on može osloboditi odgovornosti za naknadu štete. Na kraju se dolazi do zaključka da ukoliko mogućnost nastanka štete predstavlja profesionalni rizik određene vrste zanimanja, istu ne snosi zaposlenik nego poslodavac što treba da bude putokaz sudovima u daljnjim slučajevima, odnosno da se mišljenje Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije ne može prihvatiti. Primjena ovakvog zaključka treba omogućiti veću zaštitu prava radnika, ali i pravilnu primjenu pozitivnog prava.
Ključne riječi: radnik, poslodavac, povreda na radu, šteta, odgovornost.
Otklanjanje izvora opasnosti
OBLIGACIONO PRAVO
Otklanjanje izvora opasnosti
Kada je dokazima, posebno nalazom i mišljenjem veštaka elektrostruke, utvrđeno da su dva drvena stuba sa elektroprovodnicima, u veoma lošem stanju i da predstavljaju opasnost od znatnije štete za tužioca i njegovu imovinu kao i za druga lica, osnovan je tužbeni zahtev tužioca za zamenu oštećenih drvenih stubova novim nosećim stubovima.
NOVI ZAKON O ZAŠTITI POSLOVNE TAJNE
TEMA BROJA
POSLOVNO PRAVO
UDK: 347.775(497.11)
COBISS.SR-ID 43845385
NOVI ZAKON O ZAŠTITI POSLOVNE TAJNE
* Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Sistem zaštite poslovne tajne potpuno je usklađen sa relevantnim propisima Evropske unije u ovoj oblasti, a njihov smisao je da pravno sankcionišu svaki akt neovlašćenog otkrivanja, korišćenja ili odavanja poverljivih informacija koje zakonito kontroliše odgovarajuće fizičko ili pravno lice (imalac poslovne tajne). Zakonom o zaštiti poslovne tajne iz 2021. godine precizira se koje informacije i pod kojim uslovima uživaju zaštitu kao poslovna tajna, odnosno uređuje se pod kojim se uslovima pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne smatra zakonitim, a pod kojim nezakonitim. Odredbe ovog zakona su pravni osnov za građanskopravnu odgovornost u slučaju povrede poslovne tajne, ali je istovremeno takva povreda sankcionisana i kao privredni prestup (ako je učinjena od strane privrednog društva, odnosno odgovornog lica u privrednom društvu), ali i kao prekršaj (ako je učinjena od strane fizičkog lica, odnosno preduzetnika). Očekuje se da će rešenja sadržana u novom Zakonu doprineti suzbijanju nelojalne konkurencije i jačanju pravne sigurnosti, što će uticati i na stvaranje pogodnije klime za dolazak stranih investicija i brži ekonomski rast Republike Srbije.
Ključne reči: poslovna tajna, odgovornost, usklađivanje propisa, Republika Srbija, Evropska unija, obrnuti inženjering.
Ugrožavanje javnog saobraćaja u pravu Brčko distrikta Bosne i Hercegovine – krivična odgovornost i kažnjivost
UDK: 343.346.2 (497.6)
UGROŽAVANJE JAVNOG SAOBRAĆAJA U PRAVU BRČKO DISTRIKTA BOSNE I HERCEGOVINE – KRIVIČNA ODGOVORNOST I KAŽNJIVOST
Prof. dr Marina M. Simović, sekretar u Ombudsmanu za djecu Republike Srpske i vanredni profesor na Fakultetu pravnih nauka Panevropskog univerziteta „Apeiron“ u Banjoj Luci.
Prof. dr Vladimir M. Simović, tužilac Tužilaštva Bosne i Hercegovine i vanredni profesor Fakulteta za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci i Pravnog fakulteta Univerziteta „Vitez“ u Vitezu.
Rezime: Različiti su oblici i vidovi povrede ili ugrožavanja bezbjednosti javnog saobraćaja na putevima, bilo od strane učesnika u saobraćaju (vozača motornih vozila ili prevoznih sredstava) ili drugih lica. U svim tim slučajevima dolazi do kršenja (postupanja protivno) saobraćajnih propisa. Neka od ovih ponašanja su propisana kao prekršaji, a najteži oblici njihovog ispoljavanja su predviđeni kao krivična djela. Slična je situacija i u pravu Brčko distrikta Bosne i Hercegovine. U radu se analiziraju pojam, karakteristike i elementi krivičnog djela ugrožavanja javnog saobraćaja.
Ključne riječi: javni saobraćaj, kršenje propisa, ugrožavanje, Brčko distrikt BIH, odgovornost, kazna.
Odgovornost za privredni prestup zbog nedostavljanja izjave o neaktivnosti
PRIVREDNO PRAVO
Odgovornost za privredni prestup zbog nedostavljanja izjave o neaktivnosti
Pravno lice, pa i zadruga koja ima svojstvo pravnog lica, koje nije imalo poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama ima podatke o imovini i obavezama, dužno je da do kraja februara naredne godine dostavi Agenciji izjavu o neaktivnosti koja se odnosi na poslovnu godinu.
Regres za korišćenje godišnjeg odmora i narodni poslanik
RADNO PRAVO
Regres za korišćenje godišnjeg odmora i narodni poslanik
Narodnom poslaniku na stalnom radu u Narodnoj skupštini ne pripada pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, jer je taj dodatak na platu već sadržan u koeficijentu kojim se izražava složenost poslova, odgovornost, uslovi rada i stručna sprema.
Naknada za ishranu u toku rada i naknada za regres za korišćenje godišnjeg odmora
RADNO PRAVO
Naknada za ishranu u toku rada i naknada za regres za korišćenje godišnjeg odmora
Visina naknade za ishranu u toku rada i naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora mora biti određena u istom nominalnom iznosu za sve zaposlene, bez obzira na njihovu stručnu spremu, radno mesto i koeficijent za obračun i isplatu plate.