Solidarno jemstvo
OBLIGACIONO PRAVO
Solidarno jemstvo
Ako se jemac obavezao kao jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme (solidarno jemstvo).
Tužba za utvrđenje ništavosti ili poništaj prodaje u stečajnom postupku
PRIVREDNO PRAVO
Tužba za utvrđenje ništavosti ili poništaj prodaje u stečajnom postupku
Tužba za utvrđenje ništavosti ili poništaj prodaje u stečajnom postupku nije dozvoljena iz razloga što se postupak prodaje, sproveden po pravilima koja važe u postupku stečaja, ne može osporavati tužbom, odnosno tražiti da se utvrdi da je postupak takve prodaje ništav.
Osporavanje potraživanja poverilaca u stečajnom postupku
PRIVREDNO PRAVO
Osporavanje potraživanja poverilaca u stečajnom postupku
U postupku stečaja, poverioci mogu da osporavaju potraživanja drugih poverilaca iz svih razloga koji utiču na osnovanost potraživanja, uključujući i isticanje prigovora zastarelosti potraživanja.
Pravo na isplatu otpremnine
RADNO PRAVO
Pravo na isplatu otpremnine
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.
Založno pravo na pokretnim stvarima i prava upisanih u registar
UPRAVNO PRAVO
Založno pravo na pokretnim stvarima i prava upisanih u registar
Podatak o zalogodavcu bitan je element upisanog založnog prava, pa u situaciji kada je zalogodavac prestao da postoji brisanjem iz Registra privrednih subjekata ne može se tražiti samo izmena podatka o predmetu založnog prava.
Sudska zaštita od nezakonitog otkaza ugovora o radu u stečajnom postupku
UDK: 349.22:331.106.44
347.736
SUDSKA ZAŠTITA OD NEZAKONITOG OTKAZA UGOVORA O RADU U STEČAJNOM POSTUPKU
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Dr Marko Radović, sudija Privrednog suda u Beogradu.
Rezime: Prema pozitivnom stanovištu stečajnog zakonodavstva, otvaranje stečajnog postupka ne uzrokuje prestanak radnog odnosa po sili zakona. Nastupanje pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka predstavlja samo razlog za otkaz ugovora o radu zaposlenima kod stečajnog dužnika. Povodom otkaza ugovora o radu u stečajnom postupku postoje brojne nedoumice. Jedno je, ipak, nesporno, da i u stečajnom postupku otkaz može biti nezakonit.
Predmet analize autora usmeren je upravo na dostupnost sudske zaštite od nezakonitog otkaza licima u stečajnom postupku. Prevashodno je raspravljano o pravu na sudsku zaštitu od nezakonitog otkaza u slučaju postojanja stečaja kao otkaznog razloga.
Takođe, kako je život uvek bogatiji od prava, može iznedriti situaciju u kojoj je rešenje o otvaranju stečajnog postupka ukinuto odlukom drugostepenog suda. Štaviše, može se desiti i da u ponovnom postupku razmatranja razloga za otvaranje stečajnog postupka predlog za otvaranje stečajnog postupka bude odbijen kao neosnovan ili povučen. Zbog toga je u drugom delu rad usmeren na polemiku o zaštiti od nezakonitog otkaza u situaciji nepostojanja stečaja kao otkaznog razloga. Sporno pitanje kome je posebno posvećena pažnja odnosi se na momenat saznanja zaposlenog o povredi prava, odnosno o prestanku postojanja stečaja kao otkaznog razloga. U tom kontekstu analiziran je i rok za pokretanje spora radi zaštite njegovih prava na rad.
Ključne reči: stečaj, otkaz ugovora o radu, sudska zaštita, pravo na rad, stečajni postupak
Praksa Privrednog apelacionog suda u rešavanju radnih sporova nakon otvaranja stečaja
UDK: 340.142:347.998.4(497.11)
349.2:347.736/.739(497.11)
PRAKSA PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA U REŠAVANJU RADNIH SPOROVA NAKON OTVARANJA STEČAJA
Jasminka Obućina, predsednik Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Članom 25. Zakona o uređenju sudova1) je propisano da privredni sudovi između ostalog postupaju u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja, osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja. Članom 58. Zakona o parničnom postupku2) je propisano da za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka isključivo je mesno nadležan sud koji sprovodi stečajni postupak. Član 88. Zakona o stečaju predviđa da u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja stečaja se prekidaju svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i njegovu imovinu. Međutim, odredbom čl. 91. i 90. Zakona o stečaju su propisani uslovi pod kojima se prekinuti postupci nastavljaju. Tako je članom 91. stav 3. propisano da ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.
Upravo na osnovu gorenavedenih odredbi pred privrednim sudovima se nastavi znatan broj parničnih postupaka koji su po svojoj prirodi radni sporovi, sporovi u kojima tužioci, zaposleni ostvaruju svoja prava po osnovu rada.
Druga grupa postupaka koji se pojavljuju radi ostvarivanja prava po osnovu rada su postupci koje pokreću zaposleni koji su zadržani na radu nakon otvaranja stečajnog postupka ili su pak angažovani po nekom drugom osnovu kod stečajnog dužnika.
Posebnu grupu čine postupci povodom ostvarivanja prava nakon usvojenog plana reorganizacije.
Predmet ovog rada je sagledavanje ostvarivanja prava zaposlenih – zadržanih na radu kod stečajnog dužnika nakon otvaranja stečajnog postupka, kroz praksu Privrednog apelacionog suda, odnosno Višeg trgovinskog suda, primenom stečajnih zakona, po kojima se još uvek vode stečajni postupci u RS.
Ključne reči: stečaj, zaposleni, radni odnos, prava po osnovu rada, reorganizacija.
Nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije
PROCESNO PRAVO
Nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije
Donošenjem rešenja kojim se postupak stečaja obustavlja zbog izvršenja plana reorganizacije, stečajni postupak se obustavlja u celosti i prestaju sve pravne posledice otvaranja i vođenja stečajnog postupka, a samim tim i primena odredaba Zakona o uređenju sudova u pogledu stvarne nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije.
Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika
OBLIGACIONO PRAVO
Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika
Namerno oštećenje poverilaca postoji uvek kada je pravni posao, odnosno pravna radnja preduzeta u poslednjih pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečaja ili posle toga, sa namerom oštećenja jednog ili više poverilaca, ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru stečajnog dužnika, a znanje namere se pretpostavlja, ako je saugovarač stečajnog dužnika znao da stečajnom dužniku preti nesposobnost plaćanja i da se radnjom oštećuju poverioci.
Povreda prava na imovinu
USTAVNO PRAVO
Povreda prava na imovinu
Propust suda da namiri potraživanje stranke utvrđeno u stečajnom postupku, protiv dužnika društvenog preduzeća koji ima pretežan državni kapital, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava RS.