Tag Archives for " hipoteka "

Vraćanje (restitucija) imovine crkvama i verskim zajednicama

UPRAVNO PRAVO

Vraćanje (restitucija) imovine crkvama i verskim zajednicama

Nakon stupanja na snagu Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama (1. maja 2006. godine), nije dozvoljeno bilo kakvo raspolaganje imovinom koja je po odredbama ovog zakona predmet vraćanja, niti zasnivanje hipoteke, zaloge ili zakupa na toj imovini.

Ništavost hipoteke upisane na osnovu poreskog rešenja

STVARNO PRAVO

Ništavost hipoteke upisane na osnovu poreskog rešenja

Punovažnost poreskog rešenja na osnovu koga je konstituisana hipoteka, a samim tim i punovažnost hipoteke može se osporavati samo kroz upravni postupak.

Osnov za brisanje hipoteke

STVARNO PRAVO

Osnov za brisanje hipoteke

U situaciji kada hipotekarni poverilac odbija da da brisovnu izjavu, osnov za brisanje hipoteke jeste pravosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo.

Rok u kojem hipotekarni poverilac može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti

OBLIGACIONO PRAVO

Rok u kojem hipotekarni poverilac može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti

Hipotekarni poverilac je ovlašćen na prodaju hipotekovane nepokretnosti ukoliko dužnik ne isplati dug do pravnosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje.

Zasnivanje hipoteke na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini supružnika

USTAVNO PRAVO

Zasnivanje hipoteke na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini supružnika

Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini supružnika može se zasnovati samo uz saglasnost oba supružnika, koja ne može biti prećutna, niti se ona može pretpostaviti, već mora biti data u pisanoj formi overenoj od strane ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti.

Dopuštenost hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini

UDK: 340.134:347.27(497.11)
347.23

DOPUŠTENOST HIPOTEKE NA POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU U DRUŠTVENOJ SVOJINI
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: Odredbom člana 2. Zakona o hipoteci propisano je da hipoteka predstavlja pravo na nepokretnosti koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Međutim, zbog takvog određenja predmeta hipoteke u sudskoj praksi je sporno da li je pravno dopušteno zasnivanje hipoteke i na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini. Konkretno, sporno je da li je pojmom pravo svojine obuhvaćena i društvena svojina, odnosno da li se pravo korišćenja na zemljištu u društvenoj svojini suštinski može upodobiti svojinskom ovlašćenju titulara prava na zemljištu u privatnoj, državnoj ili zadružnoj svojini.
Konstituisanjem hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini ne vrši se svojinska transformacija. Naprotiv, to zemljište zadržava isti pravni status i nakon konstituisanja hipoteke. Zato se konstituisanje hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini ne kosi sa imperativnom odredbom člana 6. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine.
Pravna valjanost konstituisane hipoteke na zemljištu u društvenoj svojini bez pribavljene saglasnosti Agencije za privatizaciju ne može se sporiti kao apsolutno ništav pravni posao pozivom na odredbu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Dakle, to nisu apsolutno, već relativno ništavi pravni poslovi koji proizvode pravna dejstva sve do donošenja odluke o njihovom poništenju od strane Agencije. U slučaju da Agencija ne poništi datu izjavu o konstituisanju hipoteke bez njene saglasnosti, ili ako za to proteknu zakonom propisani rokovi takav pravni posao se smatra pravno valjanim.

Ključne reči: Zakon o hipoteci, društvena svojina, poljoprivredno zemljište, hipoteka, registar nepokretnosti, Agencija za privatizaciju.

Založna izjava na osnovu koje se na nepokretnosti ustanovljava hipoteka

STVARNO PRAVO

Založna izjava na osnovu koje se na nepokretnosti ustanovljava hipoteka

Založna izjava na osnovu koje se na nepokretnosti ustanovljava hipoteka, mora biti data od strane vlasnika, odnosno lica koje ima sve atribute prava svojine, koji su neophodni da bi isti mogao ovlastiti poverioca da ukoliko ne bude plaćen o dospelosti svoje potraživanje naplati iz cene dobijene prodajom nepokretnosti.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata

UDK: 347.235(497.11)
349.442(497.11)
351.778.511(497.11)

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OZAKONJENJU OBJEKATA
Bojana Jakšić Kovačević, načelnik Odeljenja pravnih i imovinskih poslova u Republičkom geodetskom zavodu.

Rezime: Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 83/2018), zakonodavac pokušava da konačno zaustavi nezakonitu gradnju a da bespravno izgrađene objekte uvede u legalne tokove. Ovaj zakon zabranjuje otuđenje objekata izgrađenih bez odobrenja za gradnju. Ozakonjeni objekti biće upisani u katastar nepokretnosti, moći će da budu predmet prometa a vlasnici će biti u mogućnosti da na iste stave hipoteku. Rok za ozakonjenje je pet godina od dana stupanja ovog zakona na snagu. Za sve one objekte koji u navedenom roku ne budu ozakonjeni, nadležni organ je dužan da donese rešenje o odbijanju zahteva za ozakonjenje.

Ključne reči: ozakonjenje, promet, hipoteka, javna knjiga, evidencija Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, rešenje, građevinska inspekcija, rušenje, satelitski snimak.