Tag Archives for " pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika "

Preboj međusobnih potraživanja u stečajnom postupku

PRIVREDNO PRAVO

Preboj međusobnih potraživanja u stečajnom postupku

Preboj međusobnih potraživanja u stečajnom postupku dozvoljen je ukoliko su uslovi za preboj nastupili pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, u kom slučaju poverilac to pravo ne gubi otvaranjem stečajnog postupka, već ima mogućnost da do isteka roka za prijavu potraživanja sudu dostavi prijavu na celokupni iznos potraživanja i izjavu o prebijanju.

Izlučenje stvari iz stečajne mase

PRIVREDNO PRAVO

Izlučenje stvari iz stečajne mase

Da bi do izlučenja stvari iz stečajne mase došlo neophodno je da lice čija se stvar zatekla u stečajnoj masi podnese zahtev za izlučenje, a ukoliko takav zahtev nije podnet do izlučenja ne može doći.

Prijava založnog potraživanja u stečajnom postupku

PRIVREDNO PRAVO

Prijava založnog potraživanja u stečajnom postupku

Založni poverioci nisu dužni da prijave potraživanje, ali su dužni da stečajni sud obaveste o postojanju založnog prava na imovini stečajnog dužnika.

Prebijanje potraživanja u stečajnom postupku

PRIVREDNO PRAVO

Prebijanje potraživanja u stečajnom postupku

Uslov za prebijanje potraživanja u stečajnom postupku jeste da je stečajni poverilac pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka stekao pravo na prebijanje svog potraživanja, pri čemu se pravo na prebijanje, odnosno ispunjenost uslova za prebijanje kao način prestanka obaveze ceni u skladu sa odredbom člana 336. ZOO.

Tužba za utvrđenje ništavosti ili poništaj prodaje u stečajnom postupku

PRIVREDNO PRAVO

Tužba za utvrđenje ništavosti ili poništaj prodaje u stečajnom postupku

Tužba za utvrđenje ništavosti ili poništaj prodaje u stečajnom postupku nije dozvoljena iz razloga što se postupak prodaje, sproveden po pravilima koja važe u postupku stečaja, ne može osporavati tužbom, odnosno tražiti da se utvrdi da je postupak takve prodaje ništav.

Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

OBLIGACIONO PRAVO

Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

Namerno oštećenje poverilaca postoji uvek kada je pravni posao, odnosno pravna radnja preduzeta u poslednjih pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečaja ili posle toga, sa namerom oštećenja jednog ili više poverilaca, ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru stečajnog dužnika, a znanje namere se pretpostavlja, ako je saugovarač stečajnog dužnika znao da stečajnom dužniku preti nesposobnost plaćanja i da se radnjom oštećuju poverioci.

Povezana lica u stečaju

UDK: 347.736

POVEZANA LICA U STEČAJU
Tamara Marković, sud. savetnik Privrednog apelacionog suda.
Miroslav Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Ekonomska i pravna samostalnost su značajne odrednice privrednih subjekata u tržišnoj privredi. Bitna obeležja te samostalnosti ogledaju se u samostalnom donošenju i vođenju poslovne i ekonomske politike, pa i u slobodnom povezivanju sa drugim subjektima. Povezivanje podrazumeva širok spektar odnosa i veza u poslovnim operacijama između različitih subjekata.
Pojam povezanih lica, u zavisnosti od toga da li se radi o povezivanju u odnosu na fizičko ili pravno lice, određen je Zakonom o privrednim društvima.
Zakon o stečajnom postupku nije regulisao pojam i tretman povezanih lica u stečaju. Problem je tretiran isključivo u okviru ograničenih domena primene pojedinih odredbi Zakona o privrednim društvima i to kroz institut zloupotrebe pravnog lica, povrede pravila sukoba interesa i zabrane konkurencije i naknade štete.
Zakonom o stečaju, a potom i Izmenama i dopunama Zakona o stečaju od 13. 8. 2014. godine, detaljnije je uređen pojam i položaj lica povezanih sa stečajnim dužnikom. Time je omogućeno ostvarenje ciljeva – povećanje stepena zaštite i namirenja poverilaca i sprečavanje primećenih zloupotreba u praksi.
Efikasan stečajni sistem neophodni je deo tržišne ekonomije jer obezbeđuje sigurnost poveriocima. Novi koncept stečajnog postupka predviđen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, stavlja u pogodniji položaj poverioce time što radikalno reguliše položaj poverilaca – lica povezanih sa stečajnim dužnikom.
Pri tome, ograničenja koja je novi zakonski tekst predvideo u odnosu na povezana lica, ne bi trebala da naruše pravnu sigurnost u pogledu odobravanja zajmova koji služe dopunjavanju kapitala između stečajnog dužnika i sa njim povezanih lica.

Ključne reči: pojam povezanih lica, Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečajnom postupku, Zakon o stečaju, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, odbor poverilaca, pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika, reorganizacija, stečaj povezanih društava