Pravo i stvarnost
UDK: 340.131
PRAVO I STVARNOST
Dr Marko Trajković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
*Rad je rezultat istraživanja na projektu: “Usklađivanje prava Srbije sa pravom Evropske unije“, koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Nišu u periodu 2013-2020. godine.
Rezime: Odnos prava i stvarnosti nalazi se na samom nivou primene prava, jer te iste primene neće biti ukoliko se pravo svojom sadržinom suprotstavlja stvarnosti. Tada nije moguće primeniti pravo, a ono je stvoreno isključivo za primenu. Postoji više ravni neslaganja prava sa stvarnošću, a jedna od najčešćih je „nepromišljenost“ zakonopisca kada stvara pravnu normu, koja usput i obavezuje, jer pravna norma nije stvorena zbog „razgovora“ već je imperativnog karaktera. Na taj način onome ko je u odnosu na državu u statusu podređenog upućena je zapovest koju mora da izvrši.
Ta pomenuta „nepromišljenost“ vezana je najpre za realne mogućnosti, koje i čine samu stvarnost, tog datog društva, a potom i za same vrednosti koje se na taj način iz pravnog sistema, kao normativnog dela pravnog poretka, prenose u stvarnost.
Ključne reči: Pravo. – Stvarnost. – Vrednost. – Mogućnost. – Potreba.
Sporovi male vrijednosti
Sporovi male vrijednosti
Ne postoji povreda prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada su redovni sudovi za svoje odluke dali detaljno, jasno i argumentovano obrazloženje u pogledu izvedenih dokaza i njihove pravne valjanosti, te kada nema elemenata koji bi ukazivali na proizvoljnu primjenu pozitivnopravnih propisa. Osim toga, Ustavni sud zaključuje da u okolnostima konkretnog slučaja ne postoji kršenje apelantovog prava na „suđenje u razumnom roku“, kao jednog od elemenata prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada su redovni sudovi u periodu od pet godina i nešto više od 11 mjeseci donijeli tri meritorne i jednu procesnu odluku, kao i kada je apelant u određenom dijelu doprinio dužini trajanja predmetnog postupka.
Naknada za ustanovljenu službenost
STVARNO PRAVO
Naknada za ustanovljenu službenost
Naknada koju vlasnik povlasnog dobra treba da plati vlasniku poslužnog dobra, sud određuje u novcu, u iznosu za koji se usled ustanovljene službenosti smanjuje vrednost zemljišta, ukoliko među strankama nije postignut dogovor da se naknada određuje na drugi način.
Aspekti procesuiranja krivičnih djela iz oblasti carina i poreza
UDK: 343.123.5:343.359(497.6)
ASPEKTI PROCESUIRANJA KRIVIČNIH DJELA IZ OBLASTI CARINA I POREZA
Prof. dr Osman N. Jašarević, vanredni profesor, Pravni fakultet Univerziteta u Travniku.
Damir Bilić MA, Pravni fakultet Univerziteta u Travniku.
Rezime: Budući da porezi predstavljaju najvažniji i najizdašniji javni prihod i oblik prisilnog davanja koji nameće država, a koji nije namjenski usmjeren i nema izravnu protučinidbu, njihova evazija ili utaja, izazvana brojnim faktorima – finansijske, moralne i psihološke prirode, uzrokuje negativne posljedice po organizaciju i funkcioniranje države, tako da država mora poduzimati efikasne mjere i radnje s ciljem spriječavanja izbjegavanja plaćanja poreza putem pronalazaka rupa u zakonu ili putem korištenja po zakonu odobrenih povlastica (zakonita evazija), kao i izbjegavanja plaćanja poreza kriminalnim aktivnostima, odnosno prikrivanjem stanja bilanse (nezakonita evazija).
Ključne riječi: porez, carina, evazija, malverzacije.
Pravo svojine na stanu otkupljenom u toku vanbračne zajednice
STVARNO PRAVO
Pravo svojine na stanu otkupljenom u toku vanbračne zajednice
Vanbračni partner nema pravo svojine na stanu otkupljenom u toku vanbračne zajednice.
Produženje hitne mere
PORODIČNO PRAVO
Produženje hitne mere
Hitna mera sprečavanja nasilja u porodici se produžava, ako rizik nasilja i dalje postoji.
Nedozvoljena revizija
PROCESNO PRAVO
Nedozvoljena revizija
Nije dozvoljena reizija protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka.
Pravo na pristup sudu
USTAVNO PRAVO
Pravo na pristup sudu
Pravo na pristup sudu podrazumeva pravo na adekvatno obaveštavanje o sudskim odlukama, posebno u slučajevima u kojima se žalba ili drugi pravni lek može izjaviti u određenom zakonskom roku.
Subjektivno preinačenje tužbe
PROCESNO PRAVO
Subjektivno preinačenje tužbe
U slučaju kada novooznačeni tuženi ne pristane na subjektivno preinačenje tužbe, tužilac može podneti novu tužbu protiv novotuženog i tražiti spajanje predmeta.
Vraćanje u pređašnje stanje
PROCESNO PRAVO
Vraćanje u pređašnje stanje
Kada je advokat – punomoćnik tužioca pogrešno u svoj rokovnik upisao datum sledećeg ročišta, to ne predstavlja opravdani razlog za vraćanje u pređašnje stanje, stavljanjem van snage rešenja kojim se tužba tužioca smatra povučenom.