IZAZOVI TOKOM PRIMENE PRAVNE NORME

TEMA BROJA

FILOZOFIJA PRAVA

UDK 340.131
COBISS.SR-ID 133266697

IZAZOVI TOKOM PRIMENE PRAVNE NORME**

* Dr Marko Trajković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
** Rad je rezultat istraživanja na projektu: „Odgovornost u pravnom i društvenom kontekstu“, koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, u periodu 2021-2025. godine.

Rezime: Kako pravni poredak pored svog normativnog elementa, sadrži i faktički, odnosno ponašanje ljudi po pravnim normama, potrebna je primena prava da bi se ljudi ponašali po pravnim normama, koja je u najširem mogućem smislu reči „pretvaranje prava u stvarnost, njegovo ostvarivanje“,1) a u tome i leže izazovi. Što znači da se ljudi zapravo ponašaju po pravnim normama, te se ona može označiti kao „praktična delatnost ljudi“, ali se ova praktična delatnost može posmatrati i u užem smislu te je onda to primena opšte pravne norme na konkretan slučaj ili izvođenje pojedinačne norme za taj konkretan slučaj iz opšte norme, što je već izazov sam po sebi. Naravno, ovo značenje možemo suziti i vezati primenu prava samo na izvršenje sankcije.2) Iz ovakve postavke proizlazi da primena prava podrazumeva postojanje pravne norme koja će se primeniti, postojanje pravnog subjekta koji će normu primeniti i konkretnog slučaja koji zahteva primenu prava. Ono što se bavljenjem pravom može odmah primetiti je da je primena prava relativno složen proces, jer je nekada teško uskladiti i načiniti logičku celinu onih elemenata koji čine primenu prava. Nekada je moguće da i ne primetimo, a primenjujemo pravo, poput situacije kada primenjujemo ustavnu normu o slobodi kretanja, kada se krećemo. Postoje i oni slučajevi koje Ronald Dvorkin naziva teški slučajevi (hard cases), kada primena zahteva više od pukog poznavanja prava i pravnog sistema kada onaj ko primenjuje pravo mora da iskoristi celokupno svoje znanje iz svih oblasti. Pošto se pravna norma razlikuje od ostalih društvenih normi, time što iza sebe ima aparat prisile, jasno je da se o primeni pravnih normi staraju državni organi, za koje je ova primena izazov.
Ključne reči: Pravo. Primena prava. Tumačenje prava. Pravne praznine. Društveni odnosi.

VLADAVINA PRAVA – STVARNOST I IZAZOVI

TEMA BROJA

UDK: 340.131
COBISS.SR-ID 83369737

FILOZOFIJA PRAVA

VLADAVINA PRAVA – STVARNOST I IZAZOVI**

* Dr Marko Trajković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
** Rad je rezultat istraživanja na projektu: „Odgovornost u pravnom i društvenom kontekstu“, koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, u periodu 2021-2025. godine.

Rezime: Vladavina prava još od početka pominjanja postavlja pred pravne poretke pitanje svoje izvodljivosti. Zapravo, radi se o vrednosno-tehničkom pitanju kako doći do ostvarenja takvog ideala. Potreba za ovim idealom javlja se uvek kao želja da se izađe iz stanja bezakonja, samovlasti i voluntarizma. Potreba da se uspostavi sistem zasnovan na jednakom obavezivanju zakonom svih izazvana je baš nejednakim obavezivanjem koje predstavlja stvarnost pravnih poredaka. Ovakvo stvarno stanje protivi se idealu svake ljudske zajednice. Prelazi iz vladavine prava u diktaturu predstavljaju začarani krug. Prelazi iz vladavine prava u diktaturu su različiti.

Ključne reči: Pravo. Vladavina prava. Jednakost. Obaveznost norme. Diktatura.

PRIMENA PRAVA I KARAKTER NJEGOVE MOĆI

TEMA BROJA

PRAVNA TEORIJA

UDK: 340.132
COBISS.SR-ID 50459401

PRIMENA PRAVA I KARAKTER NJEGOVE MOĆI**
* Dr Marko Trajković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
** Rad je rezultat istraživanja na projektu: „Odgovornost u pravnom i društvenom kontekstu“, koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, u periodu 2021-2025. godine.
Rezime: Primena prava izaziva sama po sebi pitanje karaktera njegove moći, pošto je samo po sebi vidljivo da je pravo fenomen koji podrazumeva moć. Na taj način dolazimo i do pitanja kakav je karakter te moći, odnosno kolika je „zavodljivost“ te moći i gde će ona odvesti one koji primenjuju pravo? To je još jedna „bolna“ tačka svakog pravnog poretka, te samim tim i pravnog sistema koji pledira na dugotrajnost. Ovo iz jednostavnog razloga jer pravni poredak se ne može održati samo na sili, a bez prihvatanja vrednosti koje on nosi i štiti. Taj „zavodljivi“ karakter moći prava, njegova moć koja je neophodna, vodi primenu prava u onaj smer koji možda tvorci prava nisu želeli.
Ključne reči: Pravo. – Moć. – Vrednost. – Slabost. – Sankcija. – Pravni poredak.

Pravo i stvarnost

UDK: 340.131

PRAVO I STVARNOST
Dr Marko Trajković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
*Rad je rezultat istraživanja na projektu: “Usklađivanje prava Srbije sa pravom Evropske unije“, koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Nišu u periodu 2013-2020. godine.

Rezime: Odnos prava i stvarnosti nalazi se na samom nivou primene prava, jer te iste primene neće biti ukoliko se pravo svojom sadržinom suprotstavlja stvarnosti. Tada nije moguće primeniti pravo, a ono je stvoreno isključivo za primenu. Postoji više ravni neslaganja prava sa stvarnošću, a jedna od najčešćih je „nepromišljenost“ zakonopisca kada stvara pravnu normu, koja usput i obavezuje, jer pravna norma nije stvorena zbog „razgovora“ već je imperativnog karaktera. Na taj način onome ko je u odnosu na državu u statusu podređenog upućena je zapovest koju mora da izvrši.
Ta pomenuta „nepromišljenost“ vezana je najpre za realne mogućnosti, koje i čine samu stvarnost, tog datog društva, a potom i za same vrednosti koje se na taj način iz pravnog sistema, kao normativnog dela pravnog poretka, prenose u stvarnost.

Ključne reči: Pravo. – Stvarnost. – Vrednost. – Mogućnost. – Potreba.

Primena vrednosti tokom primene prava

UDK 340.131

PRIMENA VREDNOSTI TOKOM PRIMENE PRAVA
Dr Marko Trajković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Rad je rezultat istraživanja na projektu: “Usklađivanje prava Srbije sa pravom Evropske unije“, koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Nišu u periodu 2013 – 2019. godine.

Rezime: Razlika između vrednosti i primene prava i razlika između propisanog, odnosno onoga što je zapovednim tonom ispisano u zakonima i sama primena zakona predstavlja kamen spoticanja i klizavu nizbrdicu za svaki pravni sistem. Dakle, nije dovoljno samo „ceremonijalno“ ukazati na vrednosti odnosno zabeležiti te vrednosti u zakonima, već je neophodno i njihovo sprovođenje odnosno stavljanje u „pogon“. Društvo i država moraju da svojim snagama obezbede sprovođenje zakona za koje se pretpostavlja, doduše ta je pretpostavka oboriva, da u sebi nose vrednosti.
Sam niz vrednosti govori o sopstvenom značaju, odnosno i samo pravo kao vrednost mora da se ostvari da bi se ostvarila njegova primarna uloga, a to je prema Gustavu Radbruhu (Gustav Radbruch) da služi pravdi. Mada bi „oprezniji“ pravnik rekao da je zadatak vrednosti koje su našle svoje mesto u zakonima da služe održanju konkretnog pravnog poretka.

Ključne reči: Pravo. – Vrednosti. – Primena. – Jeste. – Treba.

Pravo između sociologizma i normativizma

UDK: 340.12
17.01:340

PRAVO IZMEĐU SOCIOLOGIZMA I NORMATIVIZMA
(Rad je rezultat istraživanja na projektu: “Usklađivanje prava Srbije sa pravom Evropske unije“, koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Nišu u periodu 2013-2019. godine)
Dr Marko Trajković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Rezime: Svaki pokušaj da pravo odredimo samo putem društvenih činilaca vodi put sociologizma kao krajnosti. Društvo jeste mesto rađanja prava i njegovog života. Međutim, društvo ima i svoje druge regule. Na taj način pravo gubi svoj specifikum koji mu je neophodan kako bi se razlikovalo od običaja i morala. Istovremeno, društvo u sebi ima i nešto čvršće od socioloških zakonitosti, a to je vera koja podupire to društvo koje se i ne može shvatiti bez razuma.
A ako bismo želeli da kao Hans Kelzen (Hans Kelsen), bežeći od metafizike i transcendencije, pokušamo da stubove i temelj prava nađemo samo u čisto normativno-pravnom svetu, bežeći od metafizike završili bismo u čistom misticizmu, koji bi nam odmogao toliko da od njega ne bismo mogli da vidimo ni ono što je pred nama. Pravo ne postoji samo u čisto normativnom svetu, jer neprihvatljiva je kao racionalna postavka prava koje stvara samo sebe. Pravo nastaje u društvu i razlog njegovog postojanja je društvo. Dakle, pravo jeste specifičan društveni fenomen.

Ključne reči: pravo, sociologizam, normativizam, društvo, norma.