Otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline
RADNO PRAVO
Otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline
Nije svako nepoštovanje radne discipline razlog za otkaz ugovora o radu, već samo ono nepoštovanje radne discipline koje se ne može tolerisati i zbog kojeg zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Otkaz ugovora o radu zbog povrede radne discipline
RADNO PRAVO
Otkaz ugovora o radu zbog povrede radne discipline
Kod povrede radne discipline ne utvrđuje se krivica zaposlenog, u smislu njegovog psihičkog odnosa prema preduzetoj radnji, već je dovoljna svest o nedisciplini.
Disciplinska mera – raspoređivanje
UPRAVNO PRAVO
Disciplinska mera – raspoređivanje
Kada se zbog teške povrede službene dužnosti, policijskom službeniku izrekne disciplinska mera “raspoređivanje na drugo radno mesto” na kojem se obavljaju poslovi za koje je kao uslov propisana neposredno niža stručna sprema, odnosno niža platna grupa u određenom trajanju, onda se od strane organa koji izriče tu meru mora tačno navesti određeno radno mesto na koje se vrši raspoređivanje.
Otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze
RADNO PRAVO
Otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze
Za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze nije dovoljan svaki stepen krivice, već je potrebno da je zaposleni izvršio povredu radne obaveze namerno ili iz krajnje nepažnje.
Dileme u pogledu zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja na radu
UDK: 349.2(497.11)
DILEME U POGLEDU ZLOUPOTREBE PRAVA NA ZAŠTITU OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja na radu po zakonskoj definiciji određena je na osnovu dva elementa: svesti da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja i da je pokrenut ili iniciran i postupak radi zaštite zlostavljanja na radu sa ciljem da se za sebe ili drugog pribavi materijalna ili nematerijalna korist ili da se drugome nanese šteta. U sudskoj praksi se intelektualni elemenat pogrešno reducira na neukost odnosno subjektivni osećaj zlostavljanja i traži dokazivanje materijalizacije naznačenog cilja iako se po slovu zakona to ne zahteva. Dovoljno je po slovu zakona da je neki od naznačenih ciljeva razlog iniciranja ili pokretanja postupka zaštite od zlostavljanja na radu, ali ne i da je šteta drugom naneta odnosno korist ostvarena.
Ključne reči: zlostavljanje, zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja na radu, svest, cilj, neukost i osećaj, nepoštovanje radne discipline, povreda radne dužnosti, neukost zaposlenog, razlika između zlostavljanja i konflikta.