USTAVNI SUD I RAZUMAN ROK

TEMA BROJA

USTAVNO PRAVO

UDK: 347.956:342.565.2(497.11)
USTAVNI SUD I RAZUMAN ROK
* Borivoje Gajić, sudija u penziji AP Novi Sad.

Rezime: Pravo stranke na nezavisan, nepristrastan i zakonom ustanovljen sud, pravičnu i u razumnom roku donetu odluku na osnovu javne rasprave o njenim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv nje utvrđeno je odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS. Navedena regulativa u celosti odgovara regulativi člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojom je predviđeno da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Pravo na sudsku zaštitu u slučaju povrede ili uskraćivanja nekog ljudskog ili manjinskog prava garantovanog Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale je dakle ustavno pravo, tako da je pravo na sudsku zaštitu i pravo na suđenje u razumnom roku sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i Ustavom garantovano ljudsko pravo. Razlog usvajanja posebnog zakona o suđenju u razumnom roku pored ostalih bila je ocena da pravo na suđenje u razumnom roku ne može samo od sebe da se ostvari na osnovu ustavne norme u ustavnosudskom postupku i da je neophodno da se zakonom propiše način njegove zaštite, jer je isto element, derivat prava na sudsku zaštitu kojom se odgovarajućim procesnim zakonima, treba da stimulišu delotvoran i brz postupak sa jedne strane, a sa druge da se istim osigura pravična naknada zbog nastale povrede prava na suđenje u razumnom roku. Republika Srbija je i pre i nakon stupanja na snagu istog zakona izgubila pred Evropskim sudom za ljudska prava brojne sporove (ESLjP) koji su protiv nje vođeni zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ista brojnost upućuje na zaključak da je povreda prava na suđenje u razumnom roku, posebno u stečajnim i izvršnim postupcima sistemski problem prisutan u kontinuitetu u Republici Srbiji. Evolucija prakse Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima protiv Srbije pokazuje kako je od nepostojanja bilo kakvih pravnih sredstava kojima se štiti pravo na pravično suđenje isti sud zauzeo stav da je ustavna žalba delotvorno pravno sredstvo i širio ocenu o njenoj delotvornosti shodno izmenama u praksi Ustavnog suda. Opterećenost Ustavnog suda ne samo brojnim ustavnim žalbama, koje su postale nažalost i način otklanjanja neujednačene sudske prakse i neadekvatnih odluka redovnih sudova uz postupke zaštite prava na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima, stvaraju osnov za pitanje mogućnosti povrede prava na suđenje u razumnom roku i pred samim Ustavnim sudom. Ovo posebno u situaciji kada se na odluke po ustavnim žalbama pred istim sudom čeka više od tri godine i kada je procenat meritornih odluka neznatan. Navedena praksa Ustavnog suda nesumnjivo će dovesti do većeg broja odluka i ESLjP protiv RS u kojima će se isti sud izjasniti i o mogućoj povredi prava na suđenje u razumnom roku i pred Ustavnim sudom, na što ukazuju i neke odluke istog suda protiv zemalja u okruženju.
Ključne reči: razuman rok, ustavna povreda, ustavna žalba, delotvoran postupak, pravična naknada.

Dileme u pogledu zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja na radu

UDK: 349.2(497.11)

DILEME U POGLEDU ZLOUPOTREBE PRAVA NA ZAŠTITU OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja na radu po zakonskoj definiciji određena je na osnovu dva elementa: svesti da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja i da je pokrenut ili iniciran i postupak radi zaštite zlostavljanja na radu sa ciljem da se za sebe ili drugog pribavi materijalna ili nematerijalna korist ili da se drugome nanese šteta. U sudskoj praksi se intelektualni elemenat pogrešno reducira na neukost odnosno subjektivni osećaj zlostavljanja i traži dokazivanje materijalizacije naznačenog cilja iako se po slovu zakona to ne zahteva. Dovoljno je po slovu zakona da je neki od naznačenih ciljeva razlog iniciranja ili pokretanja postupka zaštite od zlostavljanja na radu, ali ne i da je šteta drugom naneta odnosno korist ostvarena.

Ključne reči: zlostavljanje, zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja na radu, svest, cilj, neukost i osećaj, nepoštovanje radne discipline, povreda radne dužnosti, neukost zaposlenog, razlika između zlostavljanja i konflikta.

Pravično suđenje

UDK: 347.9(497.11)
342.722:347.962.6

PRAVIČNO SUĐENJE
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.

Rezime: Vladavina prava zasnovana je na neotuđivim ljudskim i manjinskim pravima, koja se na osnovu Ustava RS neposredno primenjuju. Zaštita istih prava osigurava se prvenstveno putem ustavne žalbe, Ustavnom sudu RS, ali i kroz sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koji je jedino ovlašćen da tumači i utvrđuje standarde za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ustavna garancija prava na pravično suđenje (pošteno suđenje), pored ostalog, sastoji se u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg organa, odnosno suda. Zbog moguće povrede prava na pravično suđenje u sudskom postupku čiji je jedan aspekt i žalbeni postupak isto pravo uživa zaštitu po članu 6. stav 1. Konvencije. Ovaj članak je pokušaj da se ukaže na osnovne principe utvrđene u presudama Evropskog suda za ljudska prava, ustavnosudsku praksu u RS i praksu redovnih sudova u odnosu na pravično suđenje u žalbenom postupku i moguću povredu istog prava. Navedena povreda prvenstveno nastaje zbog pogrešne primene procesnih pravila koja se odnose na žalbu u žalbenom ili reviziju u revizijskom postupku. Pravila i standardi Evropskog suda za ljudska prava u osnovi mogu da se u žalbenom postupku promatraju kroz neposrednu ocenu dokaza u žalbenom postupku, ili propust žalbenog suda da oceni sve žalbene navode stranaka, nejednakost stranaka u žalbenom postupku i povredi prava na obrazloženu sudsku odluku. Pravično suđenje je osnovno pravo stranaka u sudskom postupku, bez obzira na prirodu istog postupka i položaj stranaka u istom. Navedeno načelo obuhvata veći broj procesnih pravila i prava stranaka tako da se može u značenju ljudskog prava govoriti o „složenom ljudskom pravu“ i može se razmatrati sa različitih aspekata. Pravičnost u osnovi podrazumeva ravnopravan tretman stranaka u postupku i obavezu stranaka da se procesnim pravima savesno koriste, pa je posebno interesantan odnos istih povreda u odnosu na značenje bitnih povreda odredaba parničnog postupka predviđenih Zakonom o parničnom postupku.

Ključne reči: vladavina prava, pravično suđenje, jednakost oružja, kontradiktornost postupka, ocena dokaza, obrazložena sudska odluka.

Jednakost je najvažniji deo pravičnosti**

Revizija i pravično suđenje

REVIZIJA I PRAVIČNO SUĐENJE
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.

Ubi ius, ibi remedium.
Gde je pravo, tu ima i pravnog leka.

Rezime: Revizija je vanredno pravno sredstvo o kome odlučuje Vrhovni kasacioni sud kao najviši sud u Republici Srbiji, čiji je jedan od zadataka i ujednačavanje sudske prakse redovnih sudova. Isti cilj je utvrđen i zakonom definisan u odnosu na vanrednu reviziju predviđenu regulativom Zakona o parničnom postupku. Brojnost predmeta u kojima se pojavljuje zahtev za vanrednu reviziju ne samo da opterećuje rad Vrhovnog kasacionog suda sa jedne strane, nego u sudskoj praksi sa druge strane otvara brojna pitanja, posebno mogućnosti ujednačavanja sudske prakse, ako se odbačajem vanredne revizije zakonom utvrđeni cilj ne ostvari ili se ne postigne odgovarajući rezultat, kojim bi se izbegla povreda prava na pristup sudu. Na probleme u primeni revizije kao vanrednog pravnog sredstva u sudskoj praksi redovnih sudova ukazuje i činjenica da se o pojedinim pitanjima primene iste morao izjasniti Vrhovni kasacioni sud i Ustavni sud kroz zauzete stavove na koje delimično ukazuje i sadržaj ovog članka. Restriktivan pristup u primeni revizije kao vanrednog pravnog sredstva kroz povećanje imovinskog cenzusa i pooštravanja uslova za izjavljivanje iste izmenama Zakona o parničnom postupku ne dozvoljava u sudskoj praksi odsustvo ocene razloga zbog kojih u okolnostima konkretnog slučaja ista nije dopuštena, ceneći da je cilj iste pored individualne zaštite povređenog prava stranke u svakoj konkretnoj parnici i potreba za novim tumačenjem prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa. Ideja da se sistem pravne zaštite učini efikasnijim od ranije važećeg, kroz pooštravanje uslova za izjavljivanje revizije i da se reformišu procesni instrumenti kojima će se garantovati jedinstveno funkcionisanje pravnog sistema, ne mogu ići na štetu stranaka i time ugroziti pravo stranaka na pristup sudu kao jednog od konvencijskih prava o kojima se u brojnim odlukama izjašnjavao i Evropski sud za ljudska prava. Ovaj tekst uz neke kritičke opaske je pokušaj da se na neke probleme u primeni revizije kao vanrednog pravnog sredstva ukaže i stvori potreba za pažljivijom analizom efekata istog pravnog sredstva u pravnom sistemu Republike Srbije.

Ključne reči: vladavina prava, revizija, vanredno pravno sredstvo, redovna revizija, vanredna (posebna) revizija.

Teret dokazivanja u radnom sporu

UDK: 347.94:331.109(497.11)

TERET DOKAZIVANJA U RADNOM SPORU
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.

„Ko negira ne treba da dokazuje“

Rezime: Dokazivanje je procesna delatnost suda i stranaka u parničnom postupku uz učešće eventualno drugih učesnika u sporu (umešača), radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, kako bi se obezbedio pravilan osnov za sudsku odluku. Pravilna primena materijalnog prava na osnovu koga sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva direktno je uslovljena pravilnim i potpunim utvrđenjem činjeničnog stanja u sporu. Da bi se utvrdilo pravilno i potpuno činjenično stanje sud prvenstveno mora pravilno primeniti procesna pravila o dokazivanju odlučnih činjenica. Dokazivanje je prvenstveno procesna aktivnost suda ali i parničnih stranaka usmerena na izvođenje dokaza radi utvrđenja istinitosti činjeničnih tvrdnji stranaka. Cilj dokazivanja je izvođenje logičkog zaključka o osnovanosti tužbenog zahteva. Predmet dokazivanja su određene tvrdnje parničnih stranaka o postojanju ili nepostojanju pravno relevantnih činjenica za donošenje odluke koje su s obzirom na prirodu spora odlučne za pravilnu primenu materijalnog prava. Dužnost je stranke u parnici da iznese činjenice na kojima zasniva svoj zahtev i predloži dokaze kojima se te činjenice mogu utvrditi, tako da svaka stranka mora imati aktivnu ulogu u toku trajanja postupka, jer se samo na osnovu sprovedenog raspravljanja o spornim činjenicama i na osnovu dokaza koje sud izvede mogu utvrditi odlučne činjenice za odluku o tužbenom zahtevu. Radni spor ima svoje karakteristike, kako u odnosu na specifičan položaj stranaka u sporu (zaposlenog u odnosu na poslodavca), tako i u odnosu na predmet spora (ocene zakonitosti odluke poslodavca). Predmet spora u radnom sporu u užem smislu, čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca kojom je odlučeno o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog određuje i sam redosled dokazivanja kao i odlučne činjenice koje sud treba utvrditi po službenoj dužnosti. Materijalnopravni odnos stranaka tužioca kao zaposlenog i tuženog kao njegovog poslodavca zbog specifičnog podređenog položaja zaposlenog i položaja subordinacije, pravila o teretu dokazivanja u odnosu na opštu parnicu drugačije raspodeljuje o čemu se u sudskoj praksi često ne vodi računa i dolazi do povrede istih pravila. Ovaj članak je pokušaj da se na neke dileme ukaže i utvrde neka pravila po kojim se utvrđuju odlučne činjenice u radnom sporu čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca.(1)

Ključne reči: parnični postupak, radni spor, teret dokazivanja, raspravno načelo, načelo materijalne istine, dokazivanje, ocena dokaza, donošenje odluke.