Pravo svojine koje sprečava izvršenje na predmetu izvršenja
PROCESNO PRAVO
Pravo svojine koje sprečava izvršenje na predmetu izvršenja
Pravo zajedničke svojine je pravo koje samo delimično sprečava izvršenje na predmetu izvršenja.
Izdavanje platnog naloga
PROCESNO PRAVO
Izdavanje platnog naloga
Ako na osnovu verodostojne isprave može da se traži izvršenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, sud će da izda platni nalog samo ako tužilac učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga.
Pravo koje sprečava izvršenje
PROCESNO PRAVO
Pravo koje sprečava izvršenje
Lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, može sve do okončanja izvršnog postupka da izjavi prigovor sudiji kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim.
Izvršna isprava
USTAVNO PRAVO
Izvršna isprava
Pravnosnažno i izvršno rešenje izvršnog suda o obavezivanju dužnika da namiri potraživanje iz verodostojne isprave predstavlja izvršnu ispravu.
Poreska utaja i fiktivne, a ne falsifikovane fakture
KRVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Poreska utaja i fiktivne, a ne falsifikovane fakture
Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da u konkretnom slučaju nije bilo prometa robe i usluga, što čini fakture “fiktivnim”, a ne da su fakture falsifikovane, zbog čega nije dovedena u pitanje pravilnost zaključka prvostepenog suda da nikakvog prometa robe i usluga nije bilo.
Stanje u primeni novela Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine
UDK: 347.952(497.11)
STANJE U PRIMENI NOVELA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU IZ 2015. GODINE
Nikola Stošić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Rezime: Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 54/2019) izvršene su značajne izmene odredaba prvostepenog izvršnog postupka. Predmet ovog rada biće najznačajnije izmene opšteg dela zakona koje se odnose na proširenje nadležnosti javnih izvršitelja u domenu određivanja i sprovođenja izvršenja, dužnost davanja podataka o imovnom stanju i identifikacionih podataka izvršnog dužnika, izjednačavanje prenosa sa prelazom potraživanja i obaveze kao osnovom za stupanje trećeg lica u postupak u svojstvu izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, preciziranje ovlašćenja i obaveza javnih izvršitelja kod načela srazmere i dalje sužavanje polja primene instituta zahteva za otklanjanje nepravilnosti kao pravnog sredstva u izvršnom postupku. Cilj autora rada je da ukaže na razloge koji su mogli rukovoditi zakonodavca da kroz usvojene izmene i dopune unapredi izvršni postupak i izvrši analizu izmenjenih odredaba zakona sa stanovišta eventualnih dilema u njihovoj primeni u praksi.
Ključne reči: nadležnost suda i javnog izvršitelja, načelo srazmere, zahtev za otklanjanje nepravilnosti, izvršenje, stupanje trećeg lica, prelaz potraživanja, verodostojna isprava, sredstvo izvršenja, rešenje, zaključak
Upis promene podataka u Registar privrednih subjekata
UPRAVNO PRAVO
Upis promene podataka u Registar privrednih subjekata
Prilikom upisa promene podataka u Registar privrednih subjekata, registrator je ovlašćen samo da proverava da li su činjenice iz prijave saglasne činjenicama iz dokumenata priloženih uz prijavu i podacima koji su registrovani u registru koji postupa po prijavi, odnosno sa podacima registrovanim u nadležnom registru, a koji su javno dostupni, ali ne može proveravati da li je odluka privrednog društva na osnovu koje se traži upis doneta na skupštini potrebnom većinom glasova.
Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (II deo)
UDK: 347.952(497.11)
SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE
I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (II deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.
Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.
Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (I deo)
UDK: 347.952(497.11)
SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (I deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.
Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.
Izvršenje na osnovu menice kao verodostojne isprave
USTAVNO PRAVO
Izvršenje na osnovu menice kao verodostojne isprave
Menica predstavlja verodostojnu ispravu na osnovu koje se može podneti predlog za izvršenje.