Tag Archives for " pravna sigurnost "

SNAGA POTPISA U ODNOSU NA PEČAT I FAKSIMIL

NEDOUMICE

PROCESNO PRAVO

UDK: 347.956(497.11)
COBISS.SR-ID 110944521

SNAGA POTPISA U ODNOSU NA PEČAT I FAKSIMIL
* Vladimir Vrhovšek, sudija Višeg suda u Beogradu.

Rezime: Zakonom o parničnom postupku je propisano da žalba mora sadržati potpis izjavioca iste, kao i koje su posledice po žalbu u kojoj nije sadržan potpis – žalba koja ne sadrži potpis je nepotpuna i usled toga sledi odbačaj iste. Kodeksom profesionalne etike (koji je po hijerarhiji našeg pravnog sistema pod zakonom), propisana je dužnost advokata da na podnesak, pored svog pečata stavi svoj faksimil ali samo kada su za to ispunjeni uslovi, tj. da je advokat opravdano odsutan; da se radi o obavezama koje ne trpe odlaganje i da postoji njegovo odobrenje da njegov pripravnik stavi faksimil na podnesak sa čijom se sadržinom advokat prethodno upoznao. Dakle, iz svega navedenog nesumnjivo proizlazi da je intencija zakonodavca da istakne snagu, važnost potpisa u odnosu na faksimil, uz propisivanje uslova, koji moraju biti ispunjeni da bi faksimil advokata eventualno mogao da zameni potpis istog, kojim snabdeva svoj podnesak. Kada bi se u pravnoj praksi omogućilo drugačije postupanje od onoga što je izričito propisano zakonom i što nije kao takvo podložno tumačenju, a to je da žalba mora sadržati potpis i da u suprotnom sledi odbačaj iste, stvorila bi se situacija koja ne samo da bi ugrozila pravnu sigurnost već bi otvorila mogućnost zloupotrebe prava koja su strankama zakonom data.
Ključne reči: advokat, podnesak, žalba, potpis, faksimil, nepotpunost, odbačaj, zakonski propis, tumačenje, pravna sigurnost, zloupotreba.

Vremensko važenje zakona – primena procesnih zakona

USTAVNO PRAVO

Vremensko važenje zakona – primena procesnih zakona

Ne može se jedan procesni zakon primenjivati prilikom odlučivanja o glavnoj stvari, a drugi (kasniji) za rešavanje o troškovima postupka, jer ishod rešavanja o troškovima postupka zavisi od ishoda odlučivanja o glavnoj stvari.

Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima

KRIVIČNO PRAVO

POSEBNI ZAKONI

Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima

Sud mora da iznese jasne i neprotivurečne razloge na osnovu kojih je utvrdio odlučne činjenice koje se odnose na ispunjenost zakonskih pretpostavki za izručenje optuženog.

Povreda prava na pravnu sigurnost

USTAVNO PRAVO

Povreda prava na pravnu sigurnost

Načelo pravne sigurnosti, kao element prava na pravično suđenje, podrazumeva da svako lice može osnovano očekivati da će nadležni sud u bitno istovrsnim činjeničnim i pravnim situacijama postupati na isti način.

Pravo preče kupovine nepokretnosti

UDK 347.239(497.11)
COBISS.SR-ID 39506185

PRAVO PREČE KUPOVINE NEPOKRETNOSTI
* Ranko Jakovljević, Republički geodetski zavod, SKN Negotin.

Rezime: U ovom radu daje se prikaz geneze i značenja instituta prava preče kupovine nepokretnosti, vrste i domen primene, sa posebnim osvrtom na situaciju da Zakon o izvršenju i obezbeđenju predviđa upis zakonskog prava preče kupovine u katastru nepokretnosti.

Ključne reči: preča kupovina, svojina, katastar, publicitet, pravna sigurnost, zakonsko pravo preče kupovine, izvršenje.

Državina zemljišta i katastar nepokretnosti

UDK: 347.251(497.11)
347.131.4(497.11)

DRŽAVINA ZEMLJIŠTA I KATASTAR NEPOKRETNOSTI
Ranko Jakovljević, Republički geodetski zavod SKN Negotin.

Rezime: U ovom radu prezentuju se status i modaliteti konstituisanja državine uređene propisima o katastru nepokretnosti u Srbiji – Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, Zakon o državnom premeru i katastru i Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, sa odgovarajućim pravilnicima, prava držalaca.

Ključne reči: državina, nepokretnost, katastar, pravo, zakon, pravna sigurnost, stečeno pravo, praksa, upis, brisanje.

Primena načela zakonitosti i predvidivosti u upravnom postupku

UDK 35.077.3(497.11)

PRIMENA NAČELA ZAKONITOSTI I PREDVIDIVOSTI U UPRAVNOM POSTUPKU
Mr Vesna Čogurić, sudija Upravnog suda.

Rezime: Zakonitost je pravna vrednost i u središtu je različitih shvatanja načela “vladavine prava”. Predstavlja specifičnu pravnu vrednost, za razliku od nespecifičnih pravnih vrednosti (život, zdravlje, sloboda, lična sigurnost, porodica, istina, rad, obrazovanje, itd).
Terminološka šarolikost je samo izraz i posledica različitosti koja oko načela zakonitosti postoji u pravnoj teoriji.
Međutim, iza različitih značenja načela zakonitosti i isto tako različitog iskustva sa načelom zakonitosti, iza te prividne šarolikosti i nereda, nalazi se stalna i nepromenljiva ideja koja pravo i načelo zakonitosti predstavlja na sasvim drugačiji način – kao pravnu izvesnost.
Pravo i načelo zakonitosti imaju, dakle, isti zadatak i cilj. Taj cilj jeste izvesnost, bez koje nema ni društvene izvesnosti. A bez društvene izvesnosti nema nikakve izvesnosti.
Uvođenjem načela predvidivosti, kojim je propisana obaveza upravnog organa da kada postupa u upravnoj stvari, organ vodi računa i o ranijim odlukama u istim ili sličnim upravnim stvarima, zapravo je ostvaren ozbiljan korak našeg zakonodavca približavanja ka cilju upravne izvesnosti.

Ključne reči: pravna sigurnost, načelo zakonitosti, načelo predvidivosti u upravnom postupku.

Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (II deo)

UDK: 347.952(497.11)

SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE
I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (II deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.

Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.

Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (I deo)

UDK: 347.952(497.11)

SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (I deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.

Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.

Rešenje o prestanku radnog odnosa i preobražaj radnog odnosa

UDK: 349.22:331.106
331.106.44/.46

REŠENJE O PRESTANKU RADNOG ODNOSA I PREOBRAŽAJ RADNOG ODNOSA
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Pravnosnažno rešenje o prestanku radnog odnosa ima za materijalno pravnu posledicu raskid radnofunkcionalne veze. U njegovom prisustvu radni odnos ne postoji. Prisustvo toga pojedinačnog pravnog akta je smetnja da se u istoj situaciji ostvari preobražaj radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Na suprotan zaključak ne utiče sadržaj odredbe člana 37. stav 7. Zakona o radu.

Ključne reči: radni odnos na određeno vreme, vreme trajanja radnog odnosa, preobražaj radnog odnosa, imperativne norme, rešenje o prestanku radnog odnosa, pravnosnažnost, pravna sigurnost.