UDK: 347.952(497.11)
SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE
I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (II deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.
Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.
