Naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
PROCESNO PRAVO
Naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
Kada je radni spor od dana otvaranja stečaja trajao duže od 14 godina tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Rok za pokretanje radnog spora
SUDSKA PRAKSA SRBIJE
RADNO PRAVO
Rok za pokretanje radnog spora
Zakonom propisani rok od 60 dana za pokretanje radnog spora ima se primeniti i u slučaju kada je zaposlenom prestao radni odnos zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja stečaja nad poslodavcem.
Dozvoljenost revizije u radnom sporu
USTAVNO PRAVO
Dozvoljenost revizije u radnom sporu
Nije prihvatljivo pravno stanovište da revizija nije dozvoljena u sporu radi utvrđenja diskriminacije i poništaja aneksa ugovora o radu.
Računanje roka za pokretanje radnog spora
RADNO PRAVO
Računanje roka za pokretanje radnog spora
Računanje roka za pokretanje radnog spora zavisi od toga da li je pravo koje se štiti povređeno odlukom ili faktičkom radnjom, pa ako je pravo povređeno faktičkom radnjom, rok se računa od dana saznanja za povredu, i to je dan kada je zaposleni saznao da mu je neko pravo uskraćeno, ograničeno, suženo ili na drugi način narušeno, u kom slučaju rok počinje teći prvog narednog dana od saznanja, a ističe protekom zakonom propisanog roka.
Rok za pokretanje radnog spora
RADNO PRAVO
Rok za pokretanje radnog spora
U situaciji kada je doneto rešenje kojim je povređeno pravo zaposlenog, tada se rok za pokretanje spora računa od dostavljanja rešenja, a ne od saznanja za povredu prava na drugi način.
Dozvoljenost revizije u radnom sporu
USTAVNO PRAVO
Dozvoljenost revizije u radnom sporu
Stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda, tako što je tužbeni zahtev u parnici o sporu iz radnog odnosa u celini odbijen kao neosnovan, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog zakona.
Dozvoljenost revizije u radnom sporu
USTAVNO PRAVO
Dozvoljenost revizije u radnom sporu
U radnom sporu revizija je dozvoljena i u slučaju kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Ko sve može pokrenuti spor iz radnog odnosa
UDK: 347.91:331.109(497.11)
KO SVE MOŽE POKRENUTI SPOR IZ RADNOG ODNOSA
Milan Ivošević, advokat, Beograd.
Rezime: U radnom sporu (spor po tužbi zaposlenog) pokretanje spora može inicirati sam zaposleni, njegov punomoćnik, koji tada postupa u ime i za račun zaposlenog, kao i predstavnik sindikata koga ovlasti zaposleni, kao komisionar, u svoje ime ali u interesu zaposlenog, shodno članu 195. stav 1. Zakona o radu. U sporovima iz radnog odnosa (spor po tužbi poslodavca) prava i interese zaposlenog može zastupati sam zaposleni, njegov punomoćnik, ali i predstavnik sindikata, u svojstvu komisionara, gde on postupa u svoje ime ali u interesu zaposlenog.
Ključne reči: radni spor, spor iz radnog odnosa, tužba, zaposleni, punomoćnik, punomoćje, predstavnik sindikata, komisionar.
Teret dokazivanja u radnom sporu
UDK: 347.94:331.109(497.11)
TERET DOKAZIVANJA U RADNOM SPORU
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.
„Ko negira ne treba da dokazuje“
Rezime: Dokazivanje je procesna delatnost suda i stranaka u parničnom postupku uz učešće eventualno drugih učesnika u sporu (umešača), radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, kako bi se obezbedio pravilan osnov za sudsku odluku. Pravilna primena materijalnog prava na osnovu koga sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva direktno je uslovljena pravilnim i potpunim utvrđenjem činjeničnog stanja u sporu. Da bi se utvrdilo pravilno i potpuno činjenično stanje sud prvenstveno mora pravilno primeniti procesna pravila o dokazivanju odlučnih činjenica. Dokazivanje je prvenstveno procesna aktivnost suda ali i parničnih stranaka usmerena na izvođenje dokaza radi utvrđenja istinitosti činjeničnih tvrdnji stranaka. Cilj dokazivanja je izvođenje logičkog zaključka o osnovanosti tužbenog zahteva. Predmet dokazivanja su određene tvrdnje parničnih stranaka o postojanju ili nepostojanju pravno relevantnih činjenica za donošenje odluke koje su s obzirom na prirodu spora odlučne za pravilnu primenu materijalnog prava. Dužnost je stranke u parnici da iznese činjenice na kojima zasniva svoj zahtev i predloži dokaze kojima se te činjenice mogu utvrditi, tako da svaka stranka mora imati aktivnu ulogu u toku trajanja postupka, jer se samo na osnovu sprovedenog raspravljanja o spornim činjenicama i na osnovu dokaza koje sud izvede mogu utvrditi odlučne činjenice za odluku o tužbenom zahtevu. Radni spor ima svoje karakteristike, kako u odnosu na specifičan položaj stranaka u sporu (zaposlenog u odnosu na poslodavca), tako i u odnosu na predmet spora (ocene zakonitosti odluke poslodavca). Predmet spora u radnom sporu u užem smislu, čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca kojom je odlučeno o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog određuje i sam redosled dokazivanja kao i odlučne činjenice koje sud treba utvrditi po službenoj dužnosti. Materijalnopravni odnos stranaka tužioca kao zaposlenog i tuženog kao njegovog poslodavca zbog specifičnog podređenog položaja zaposlenog i položaja subordinacije, pravila o teretu dokazivanja u odnosu na opštu parnicu drugačije raspodeljuje o čemu se u sudskoj praksi često ne vodi računa i dolazi do povrede istih pravila. Ovaj članak je pokušaj da se na neke dileme ukaže i utvrde neka pravila po kojim se utvrđuju odlučne činjenice u radnom sporu čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca.(1)
Ključne reči: parnični postupak, radni spor, teret dokazivanja, raspravno načelo, načelo materijalne istine, dokazivanje, ocena dokaza, donošenje odluke.
Suđenje u razumnom roku u radnom sporu
USTAVNO PRAVO
Suđenje u razumnom roku u radnom sporu
Odredba Zakona o radu da je radni spor hitnog karaktera i da se mora okončati u roku od šest meseci, samo je instrukcionog karaktera i ne određuje imperativni rok za okončanje postupka, niti se njegovim prekoračenjem stvara neoboriva pretpostavka da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava RS.