Tag Archives for " radni spor "

Ko sve može pokrenuti spor iz radnog odnosa

UDK: 347.91:331.109(497.11)

KO SVE MOŽE POKRENUTI SPOR IZ RADNOG ODNOSA
Milan Ivošević, advokat, Beograd.

Rezime: U radnom sporu (spor po tužbi zaposlenog) pokretanje spora može inicirati sam zaposleni, njegov punomoćnik, koji tada postupa u ime i za račun zaposlenog, kao i predstavnik sindikata koga ovlasti zaposleni, kao komisionar, u svoje ime ali u interesu zaposlenog, shodno članu 195. stav 1. Zakona o radu. U sporovima iz radnog odnosa (spor po tužbi poslodavca) prava i interese zaposlenog može zastupati sam zaposleni, njegov punomoćnik, ali i predstavnik sindikata, u svojstvu komisionara, gde on postupa u svoje ime ali u interesu zaposlenog.

Ključne reči: radni spor, spor iz radnog odnosa, tužba, zaposleni, punomoćnik, punomoćje, predstavnik sindikata, komisionar.

Teret dokazivanja u radnom sporu

UDK: 347.94:331.109(497.11)

TERET DOKAZIVANJA U RADNOM SPORU
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.

„Ko negira ne treba da dokazuje“

Rezime: Dokazivanje je procesna delatnost suda i stranaka u parničnom postupku uz učešće eventualno drugih učesnika u sporu (umešača), radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, kako bi se obezbedio pravilan osnov za sudsku odluku. Pravilna primena materijalnog prava na osnovu koga sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva direktno je uslovljena pravilnim i potpunim utvrđenjem činjeničnog stanja u sporu. Da bi se utvrdilo pravilno i potpuno činjenično stanje sud prvenstveno mora pravilno primeniti procesna pravila o dokazivanju odlučnih činjenica. Dokazivanje je prvenstveno procesna aktivnost suda ali i parničnih stranaka usmerena na izvođenje dokaza radi utvrđenja istinitosti činjeničnih tvrdnji stranaka. Cilj dokazivanja je izvođenje logičkog zaključka o osnovanosti tužbenog zahteva. Predmet dokazivanja su određene tvrdnje parničnih stranaka o postojanju ili nepostojanju pravno relevantnih činjenica za donošenje odluke koje su s obzirom na prirodu spora odlučne za pravilnu primenu materijalnog prava. Dužnost je stranke u parnici da iznese činjenice na kojima zasniva svoj zahtev i predloži dokaze kojima se te činjenice mogu utvrditi, tako da svaka stranka mora imati aktivnu ulogu u toku trajanja postupka, jer se samo na osnovu sprovedenog raspravljanja o spornim činjenicama i na osnovu dokaza koje sud izvede mogu utvrditi odlučne činjenice za odluku o tužbenom zahtevu. Radni spor ima svoje karakteristike, kako u odnosu na specifičan položaj stranaka u sporu (zaposlenog u odnosu na poslodavca), tako i u odnosu na predmet spora (ocene zakonitosti odluke poslodavca). Predmet spora u radnom sporu u užem smislu, čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca kojom je odlučeno o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog određuje i sam redosled dokazivanja kao i odlučne činjenice koje sud treba utvrditi po službenoj dužnosti. Materijalnopravni odnos stranaka tužioca kao zaposlenog i tuženog kao njegovog poslodavca zbog specifičnog podređenog položaja zaposlenog i položaja subordinacije, pravila o teretu dokazivanja u odnosu na opštu parnicu drugačije raspodeljuje o čemu se u sudskoj praksi često ne vodi računa i dolazi do povrede istih pravila. Ovaj članak je pokušaj da se na neke dileme ukaže i utvrde neka pravila po kojim se utvrđuju odlučne činjenice u radnom sporu čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca.(1)

Ključne reči: parnični postupak, radni spor, teret dokazivanja, raspravno načelo, načelo materijalne istine, dokazivanje, ocena dokaza, donošenje odluke.

Suđenje u razumnom roku u radnom sporu

USTAVNO PRAVO

Suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Odredba Zakona o radu da je radni spor hitnog karaktera i da se mora okončati u roku od šest meseci, samo je instrukcionog karaktera i ne određuje imperativni rok za okončanje postupka, niti se njegovim prekoračenjem stvara neoboriva pretpostavka da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava RS.

Pravo na pravično suđenje – Radni spor

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Pravo na pravično suđenje
Radni spor

Nije povrijeđeno pravo apelanata na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada su redovni sudovi odbili tužbeni zahtjev apelanata zbog promašene pasivne legitimacije, za što u obrazloženjima osporenih presuda nije izostalo jasno i argumentovano obrazloženje utemeljeno na relevantnim odredbama procesnog prava. Pri tom, nije povrijeđeno ni pravo apelanata na suđenje u “razumnom roku“ u situaciji kada apelanti nisu mogli imati legitimno očekivanje da će uspjeti u postupku koji je bio usmjeren protiv organa koji s njima nije bio u poslovno-pravnom odnosu.

Pravne posledice rešenja inspektora rada o odlaganju rešenja o otkazu ugovora o radu

UDK: 349.22:331.106.44
351.83.072.6(497.11)
347.91:331.109

PRAVNE POSLEDICE REŠENJA INSPEKTORA RADA O ODLAGANJU REŠENJA O OTKAZU UGOVORA O RADU
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Inspektorat rada ima u zaštiti prava zaposlenih pravo nadzora i s tim u vezi preduzima mere u cilju preventivne i reaktivne zaštite. Kada se radi o otkazu ugovora o radu on ima ovlašćenje da odloži dejstvo rešenja o otkazu ugovora o radu. Nema ovlašćenje da to učini u odnosu na rešenje o prestanku radnog odnosa po sili zakona odnosno kada je reč o prestanku radnog odnosa na osnovu sporazuma. Odlaganje rešenja o otkazu ugovora o radu je privremeno a takav karakter ima i njegov zaključak o očiglednoj povredi prava zaposlenog sadržan u obrazloženju ovog pojedinačnog akta. Ovo rešenje ima dejstvo do pravnosnažnog okončanja spora pred sudom po tužbi zaposlenog za poništaj rešenja poslodavca o otkazu ugovora o radu. Od vrste pravnosnažne sudske odluke zavisi i da li će zaposleni koji se našao u ovoj situaciji ostvariti definitivno vraćanje na rad i prava koja mu s tim u vezi pripadaju, ili ne.

Ključne reči: nadzor, preventivna i reaktivna zaštita, otkaz ugovora o radu, odlaganje izvršenja, privremeno dejstvo, radni spor, pravnosnažna sudska odluka.