Tag Archives for " dokazivanje "

Teret dokazivanja u radnom sporu

UDK: 347.94:331.109(497.11)

TERET DOKAZIVANJA U RADNOM SPORU
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.

„Ko negira ne treba da dokazuje“

Rezime: Dokazivanje je procesna delatnost suda i stranaka u parničnom postupku uz učešće eventualno drugih učesnika u sporu (umešača), radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, kako bi se obezbedio pravilan osnov za sudsku odluku. Pravilna primena materijalnog prava na osnovu koga sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva direktno je uslovljena pravilnim i potpunim utvrđenjem činjeničnog stanja u sporu. Da bi se utvrdilo pravilno i potpuno činjenično stanje sud prvenstveno mora pravilno primeniti procesna pravila o dokazivanju odlučnih činjenica. Dokazivanje je prvenstveno procesna aktivnost suda ali i parničnih stranaka usmerena na izvođenje dokaza radi utvrđenja istinitosti činjeničnih tvrdnji stranaka. Cilj dokazivanja je izvođenje logičkog zaključka o osnovanosti tužbenog zahteva. Predmet dokazivanja su određene tvrdnje parničnih stranaka o postojanju ili nepostojanju pravno relevantnih činjenica za donošenje odluke koje su s obzirom na prirodu spora odlučne za pravilnu primenu materijalnog prava. Dužnost je stranke u parnici da iznese činjenice na kojima zasniva svoj zahtev i predloži dokaze kojima se te činjenice mogu utvrditi, tako da svaka stranka mora imati aktivnu ulogu u toku trajanja postupka, jer se samo na osnovu sprovedenog raspravljanja o spornim činjenicama i na osnovu dokaza koje sud izvede mogu utvrditi odlučne činjenice za odluku o tužbenom zahtevu. Radni spor ima svoje karakteristike, kako u odnosu na specifičan položaj stranaka u sporu (zaposlenog u odnosu na poslodavca), tako i u odnosu na predmet spora (ocene zakonitosti odluke poslodavca). Predmet spora u radnom sporu u užem smislu, čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca kojom je odlučeno o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog određuje i sam redosled dokazivanja kao i odlučne činjenice koje sud treba utvrditi po službenoj dužnosti. Materijalnopravni odnos stranaka tužioca kao zaposlenog i tuženog kao njegovog poslodavca zbog specifičnog podređenog položaja zaposlenog i položaja subordinacije, pravila o teretu dokazivanja u odnosu na opštu parnicu drugačije raspodeljuje o čemu se u sudskoj praksi često ne vodi računa i dolazi do povrede istih pravila. Ovaj članak je pokušaj da se na neke dileme ukaže i utvrde neka pravila po kojim se utvrđuju odlučne činjenice u radnom sporu čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca.(1)

Ključne reči: parnični postupak, radni spor, teret dokazivanja, raspravno načelo, načelo materijalne istine, dokazivanje, ocena dokaza, donošenje odluke.

Razlika između mobinga i konflikta

UDK: 349.2(497.11)
347.94:343.62-057.16(497.11)

RAZLIKA IZMEĐU MOBINGA I KONFLIKTA – zakon i praksa
Olga Vučković Kićanović, Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, samostalni savetnik.

U modernom svetu radno mesto je jedino bojno polje na kome ljudi mogu ubijati jedni druge, bez rizika da budu privedeni pred lice pravde.
Dr Lajman (1932-1999)

Rezime: Mada je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu u primeni od 2010. godine, u praksi je mnogo nedoumica, koje otežavaju pravilnu implementaciju i stvaraju različitu praksu, što dovodi do pravne nesigurnosti. Preduslov da se to koriguje je prepoznavanje i razgraničavanje mobinga od kršenja drugih radnih, socijalnih i ljudskih prava, kao i konflikta, s obzirom da su zakonske pretpostavke postojanja mobinga ponavljanje i umišljaj. Članak je fokusiran na pojam mobinga po ZSZR i specifičnosti zlostavljanja u državnom i javnom sektoru, ali obrađuje i odstupanje od klasičnog dokaznog načela „actori incubit probatio“ i uvođenje zloupotrebe iz opšteg režima naknade štete u poseban zakon, sa ciljem sveobuhvatnijeg pristupa u procesuiranju.

Ključne reči: mobing, konflikt, dokazivanje, zloupotreba prava.

Stručni savetnik u krivičnom postupku

UDK: 343.148
340.69

STRUČNI SAVETNIK U KRIVIČNOM POSTUPKU
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.

Rezime: Polazeći od objektivne potrebe za pružanjem stručne pomoći strankama, a po ugledu na konkretno rešenje u italijanskom krivičnom postupku, u delu naše procesne teorije se već godinama insistira na normiranju ustanove stručnog savetnika. Prihvatajući konačno takve stavove u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2011. godine, zakonodavac Republike Srbije je realno omogućio strankama da u mnogim situacijama i praktično ostvare svoje pravo na kritičku ocenu iskaza veštaka, što je jedno od najkontroverznijih pitanja savremene krivične procedure. Nesporno je, međutim, da odgovor na pitanje o svrsishodnosti i dometima pružanja stručne pomoći krivičnoprocesnim strankama od strane tehničkih savetnika, kao i odgovor na sva druga sporna pitanja u vezi sa tim, može dati jedino praksa.

Ključne reči: krivični postupak, stručni savetnik, veštak, specijalista, okrivljeni, tužilac, dokazivanje.