Pravo osiguravača na regres isplaćene štete
OBLIGACIONO PRAVO
Pravo osiguravača na regres isplaćene štete
Osiguravač koji naknadi štetu trećim licima ima pravo regresa, potpunog ili delimičnog, od lica koje je skrivilo štetu ili doprinelo nastanku štete, kao i od njihovog osiguravača.
Oštećeni i dozvoljenost žalbe protiv presude u skraćenom postupku
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Oštećeni i dozvoljenost žalbe protiv presude u skraćenom postupku
Kada je oštećeni primio obaveštenje od strane suda da je zamenik OJT odustao od krivičnog gonjenja protiv okrivljenog i da ima pravo da u roku od osam dana preuzme krivično gonjenje i poučen na posledice nepostupanja, pa u ostavljenom roku ne preuzme gonjenje već podnese žalbu protiv prvostepene presude kojom je optužba odbijena, takva žalba oštećenog je nedozvoljena, jer on ne spada u krug lica koje je ovlašćeno za izjavljivanje žalbe u konkretnom slučaju.
Evropski pravni standardi i nacionalno krivično procesno zakonodavstvo (razlozi neophodnosti usaglašavanja i stanje u Srbiji)
UDK: 340.137:343.1(497.11:4-672EU)
EVROPSKI PRAVNI STANDARDI I NACIONALNO KRIVIČNO PROCESNO ZAKONODAVSTVO (RAZLOZI NEOPHODNOSTI USAGLAŠAVANJA I STANJE U SRBIJI)
Prof. dr Stanko BEJATOVIĆ, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu i predsednik Srpskog udruženja za krivično-pravnu teoriju i praksu.
Rezime: Predmet stručno-kritičke analize u radu su tri grupe pitanja. Prvo, tu je pitanje koje se tiče pojma i vrste evropskih pravnih standarda u oblasti krivičnog procesnog prava. Osnovni zaključak analize ove grupe pitanja je stav autora da danas prostor ne samo Evrope već i međunarodne zajednice kao celine karakteriše prisustvo nemalog broja standarda koji s obzirom na ovo imaju i skoro univerzalni karakter. Kao takvi sve više su prisutni i u zakonodavstvima zemalja Evrope koje još uvek, u formalnom smislu reči, nisu članice Evropske unije (slučaj i sa Republikom Srbijom). Polazeći od ovog autor (u okviru druge grupe pitanja) obrazlaže i razloge neophodnosti implementacije predmetnih standarda u nacionalna krivičnoprocesna zakonodavstva (slučaj npr. sa sve većim internacionalnim karakterom najtežih oblika kriminaliteta, odlukama Evropskog suda za ljudska prava, uslovljenosti integracionih procesa stepenom implementacije standarda u nacionalno zakonodavstvo i sl).
Treća, centralna grupa pitanja ovog rada posvećena je konkretnoj analizi stepena implementacije pojedinih evropskih standarda u pozitivnom krivičnom procesnom zakonodavstvu Republike Srbije (slučaj npr. sa standardima koji se tiču efikasnosti krivičnog postupka, koncepta istrage, jačanja sloboda i prava učesnika krivičnog postupka, prava na pravni lek i efikasan sistem pravnih lekova i mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku). U analizi ove grupe pitanja autor je posebnu pažnju posvetio svom viđenju načina i puteva potpune implementacije analiziranih standarda u krivično procesno zakonodavstvo Srbije, što po shvatanju autora treba da bude realizovano nastavkom rada na reformi njenog krivičnog procesnog zakonodavstva – pre svega ZKP.
Ključne reči: Evropa, pravni standardi, krivično procesno zakonodavstvo, Srbija, krivični postupak, krivičnoprocesni subjekti, Zakonik o krivičnom postupku, pravni sistem, implementacija, istraga, okrivljeni, pojednostavljene forme postupanja u krivičnim stvarima, sistem pravnih lekova, oštećeni.
Izjavljivanje žalbe od strane oštećenog
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Izjavljivanje žalbe od strane oštećenog
Oštećeni može izjaviti žalbu samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka i o dosuđenom imo-vinskopravnom zahtevu, a ako je javni tužilac preuzeo krivično gonjenje od oštećenog kao tužioca, oštećeni može izjaviti žalbu zbog svih osnova zbog kojih se presuda može pobijati.