Saslušanje okrivljenog o razlozima za određivanje pritvora
USTAVNO PRAVO
Saslušanje okrivljenog o razlozima za određivanje pritvora
Saslušanje okrivljenog o razlozima za određivanje pritvora, koje prethodi donošenju odluke o određivanju pritvora, može se obaviti i u odsustvu javnog tužioca i branioca, ali je sud dužan da navedena lica obavesti o vremenu i mestu saslušanja.
Donošenje odluke u razumnom roku
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Donošenje odluke u razumnom roku
Postoji kršenje prava trećeapelanta na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odnosu na donošenje odluke u razumnom roku kada je predmetni postupak koji se ticao pitanja sticanja stanarskog prava i prava na otkup stana trajao osam godina od čega je redovnim sudovima trebalo skoro pet godina da bi utvrdili nadležnost za odlučivanje u ovom predmetu.
Pravo na tajnost pisama i drugih sredstava opštenja
USTAVNO PRAVO
Pravo na tajnost pisama i drugih sredstava opštenja
Pravo na tajnost pisama i drugih sredstava opštenja iz člana 41. Ustava nije apsolutno i neograničeno, jer je Ustavom dozvoljeno odstupanje od nepovredivosti tog prava samo na osnovu sudske odluke, na određeno vreme i na način predviđen zakonom, pod uslovom da je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije.
Pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje
USTAVNO PRAVO
Pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje
Jedna od garancija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava odnosi se i na obavezu suda da obrazloži svoju odluku, koja ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono sme da bude lapidarnog karaktera.
Pravično suđenje
UDK: 347.9(497.11)
342.722:347.962.6
PRAVIČNO SUĐENJE
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.
Rezime: Vladavina prava zasnovana je na neotuđivim ljudskim i manjinskim pravima, koja se na osnovu Ustava RS neposredno primenjuju. Zaštita istih prava osigurava se prvenstveno putem ustavne žalbe, Ustavnom sudu RS, ali i kroz sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koji je jedino ovlašćen da tumači i utvrđuje standarde za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ustavna garancija prava na pravično suđenje (pošteno suđenje), pored ostalog, sastoji se u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg organa, odnosno suda. Zbog moguće povrede prava na pravično suđenje u sudskom postupku čiji je jedan aspekt i žalbeni postupak isto pravo uživa zaštitu po članu 6. stav 1. Konvencije. Ovaj članak je pokušaj da se ukaže na osnovne principe utvrđene u presudama Evropskog suda za ljudska prava, ustavnosudsku praksu u RS i praksu redovnih sudova u odnosu na pravično suđenje u žalbenom postupku i moguću povredu istog prava. Navedena povreda prvenstveno nastaje zbog pogrešne primene procesnih pravila koja se odnose na žalbu u žalbenom ili reviziju u revizijskom postupku. Pravila i standardi Evropskog suda za ljudska prava u osnovi mogu da se u žalbenom postupku promatraju kroz neposrednu ocenu dokaza u žalbenom postupku, ili propust žalbenog suda da oceni sve žalbene navode stranaka, nejednakost stranaka u žalbenom postupku i povredi prava na obrazloženu sudsku odluku. Pravično suđenje je osnovno pravo stranaka u sudskom postupku, bez obzira na prirodu istog postupka i položaj stranaka u istom. Navedeno načelo obuhvata veći broj procesnih pravila i prava stranaka tako da se može u značenju ljudskog prava govoriti o „složenom ljudskom pravu“ i može se razmatrati sa različitih aspekata. Pravičnost u osnovi podrazumeva ravnopravan tretman stranaka u postupku i obavezu stranaka da se procesnim pravima savesno koriste, pa je posebno interesantan odnos istih povreda u odnosu na značenje bitnih povreda odredaba parničnog postupka predviđenih Zakonom o parničnom postupku.
Ključne reči: vladavina prava, pravično suđenje, jednakost oružja, kontradiktornost postupka, ocena dokaza, obrazložena sudska odluka.
Jednakost je najvažniji deo pravičnosti**
Pravo prioriteta hipotekarnog poverioca u namirenju svog potraživanja
USTAVNO PRAVO
Pravo prioriteta hipotekarnog poverioca u namirenju svog potraživanja
Hipotekarni poverilac ima pravo prioriteta u namirenju svog potraživanja prodajom opterećene nepokretnosti u odnosu na sva lica koja bi kasnije stekla slična prava po principu prior in tempore, potior in iure.
Povreda prava na pravično suđenje
USTAVNO PRAVO
Povreda prava na pravično suđenje
Povređeno je pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava RS, kada je Apelacioni sud, bez otvaranja glavne rasprave, zasnovao svoju preinačujuću odluku na drugačijem činjeničnom stanju od onog koje je utvrdio nižestepeni sud.
Povreda prava na pravično suđenje
USTAVNO PRAVO
Povreda prava na pravično suđenje
Povređeno je pravo na pravično suđenje kada je apelacioni sud, bez otvaranja rasprave, utvrdio drugačije činjenično stanje od onog utvrđenog pred prvostepenim sudom, i na tome zasnovao svoju preinačujuću presudu.
Naknada štete zbog neosnovane osude
USTAVNO PRAVO
Naknada štete zbog neosnovane osude
Pretpostavka za ostvarivanje prava na naknadu nematerijalne štete zbog neosnovane osude je postojanje duševnog bola zbog povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, pri čemu do povrede ovih zaštićenih ličnih dobara ne dolazi samo u slučaju kada oštećenom prestane radni odnos, funkcija, odnosno dužnost koju obavlja.
Povreda prava na pravnu sigurnost i prava na jednaku zaštitu prava
USTAVNO PRAVO
Povreda prava na pravnu sigurnost i prava na jednaku zaštitu prava
Da bi se moglo ceniti da li postoji povreda prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje, i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih čl. 32. stav 1. i 36. stav 1. Ustava RS, potrebno je da su sudovi poslednje instance u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, različito postupali.