Relativna zastarelost izvršenja kazne
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Relativna zastarelost izvršenja kazne
Prvostepeni sud je dužan u postupku izvršenja kazne zatvora da utvrdi da li je pismeno upućeno osuđenom shodno zakonskim odredbama koje regulišu pitanje dostavljanja pismena i da li takva radnja može prekinuti zastarelost izvršenja krivične sankcije.
Novčana naknada nematerijalne štete zbog povrede čati, ugleda, slobode i prava ličnosti
OBLIGACIONO PRAVO
Novčana naknada nematerijalne štete zbog povrede čati, ugleda, slobode i prava ličnosti
Kada je tuženik u podnesku-žalbi, za tužioca – advokata izneo niz uvredljivih reči za koje je tuženik oglašen krivim pravnosnažnom presudom zbog krivičnog dela uvreda, tužilac ima pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti, ugleda, slobode i prava ličnosti.
Upis u katastar nepokretnosti
UPRAVNO PRAVO
Upis u katastar nepokretnosti
U rešenju o upisu u katastar nepokretnosti mora se navesti na osnovu kojih propisa je organ zaključio da se podaci o objektu izgrađenom na dve ili više parcela upisuju na parceli na kojoj je većim delom izgrađen, sa upisom zabeležbe da je deo objekta izgrađen i na drugim parcelama.
Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja
Kada se jedan od učesnika u saobraćaju kreće suprotno propisima čime je stvorio opasnu situaciju na kolovozu ponašanjem koje je uzrokovalo saobraćajnu nezgodu, koju je optuženi pokušao da izbegne preduzimanjem adekvatnih mera i izmeštanjem vozila i smanjenjem brzine kretanja odnosno kočenjem, tada se mogućnost izbegavanja saobraćajne nezgode od strane optuženog može sagledavati samo u okviru eventualnog doprinosa saobraćajnoj nezgodi, koji ne podleže krivičnoj odgovornosti.
Troškovi parničnog postupka
PROCESNO PRAVO
Troškovi parničnog postupka
U situaciji kada je izvršni poverilac pokrenuo postupak protiv izvršnog dužnika na osnovu verodostojne isprave, radi namirenja novčanog potraživanja u iznosu od 35.000 dinara, a u prigovoru je izvršni dužnik priznao potraživanje tužioca u iznosu od 8.000 dinara, a za ostali deo potraživanja je istakao prigovor zastarelosti, koji je odlukom suda osnovan i rešenje o izvršenju u tom delu je stavljeno van snage, pravilna je odluka prvostepenog suda da svaka stranka snosi svoje troškove.
Deoba nepokretnosti javnom prodajom
VANPARNIČNO PRAVO
Deoba nepokretnosti javnom prodajom
U situaciji kada iz nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke proizlazi da deoba sporne nepokretnosti za stranke predstavlja ograničenje funkcionalnog korišćenja novoformiranih delova, tada nema uslova za fizičku deobu, već za civilnu deobu javnom prodajom.
NAKNADA ŠTETE KOD POVREDE ZAPOSLENIKA NA RADU ILI U VEZI SA RADOM OD STRANE TREĆEG LICA, SA ANALIZOM PRESUDE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE
OGLEDI BONA I HERCEGOVINA
UDK: 331.468(497.11)
340.142:347.513(497.11)
COBISS.SR-ID 62718217
NAKNADA ŠTETE KOD POVREDE ZAPOSLENIKA NA RADU ILI U VEZI
SA RADOM OD STRANE TREĆEG LICA, SA ANALIZOM PRESUDE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE
* Dr sc. Adis Poljić, sudija u Osnovnom sudu u Zvorniku.
Rezime: Predmet rada je analiza jednog od slučajeva kada zaposlenik potražuje naknadu štete zbog povrede na radu ili u vezi sa radom. U praksi se najčešće dešavaju slučajevi da do povrede zaposlenika dolazi zbog njegovih propusta u radu ili propusta poslodavca da osigura adekvatne uslove rada za zaposlenika. Međutim, dešavaju se slučajevi kada do povrede na radu ili u vezi sa radom dođe zbog radnje trećeg lica. Postoje različita mišljenja da li postoji odgovornost poslodavca u ovom slučaju. Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije je u presudi broj Rev2 2260/2018 od 24. 9. 2020. godine odlučio da poslodavac nije odgovoran da nadoknadi štetu koju je zaposleniku prouzrokovalo treće lice. Kako bi se ocijenila pravilnost ovakvog mišljenja u radu će se komparirati i drugi slučaj kada je radniku na radu treće lice prouzrokovalo štetu, te će se analizirati rizik koji može predstavljati osnov odgovornosti poslodavca i svi elementi štete koje je potrebno cijeniti prilikom odlučivanja o tužbi. Posebno je značajna analiza osnova odgovornosti za štetu. Upravo je osnov odgovornosti i sporan za odgovornost poslodavca, i kada se on može osloboditi odgovornosti za naknadu štete. Na kraju se dolazi do zaključka da ukoliko mogućnost nastanka štete predstavlja profesionalni rizik određene vrste zanimanja, istu ne snosi zaposlenik nego poslodavac što treba da bude putokaz sudovima u daljnjim slučajevima, odnosno da se mišljenje Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije ne može prihvatiti. Primjena ovakvog zaključka treba omogućiti veću zaštitu prava radnika, ali i pravilnu primjenu pozitivnog prava.
Ključne riječi: radnik, poslodavac, povreda na radu, šteta, odgovornost.
Postupak legalizacije objekata
USTAVNO PRAVO
Postupak legalizacije objekata
U slučajevima propisanim Zakonom o ozakonjenju objekata, nadležni organ nastavlja postupak ozakonjenja objekta nakon pravnosnažnosti ranije donetog rešenja kojim je odbijen zahtev za legalizaciju objekta, jer negativni upravni akti ne mogu steći pravnosnažnost, pa ne postoji smetnja da nadležni organ u istoj pravnoj stvari povede novi postupak i donese drugačiju odluku, ako posebni zakon nije u tom pogledu postavio izričitu zabranu.
Ugovor o poklonu
OBLIGACIONO PRAVO
Ugovor o poklonu
Pobuda ulazi u osnov ugovora o poklonu i kada se ne ostvari otpada i sam osnov ugovora, zbog čega je ugovor ništav.
Pravo na djelotvoran pravni lijek u vezi s pravom na pravično suđenje
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pravo na djelotvoran pravni lijek u vezi s pravom na pravično suđenje
Prekršeno je apelantovo pravo na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u vezi s pravom na pristup sudu iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. ove konvencije kada je Vrhovni sud odbacio apelantov zahtjev za vanredno preispitivanje analognom primjenom Zakona o parničnom postupku kojim se ograničava pravo stranke da izjavi reviziju, budući da takvo ograničenje nije propisano u Zakonu o upravnim sporovima koji sadrži odredbe o tome ko i kako može izjaviti zahtjev za vanredno preispitivanje, pa je primjena člana 55. Zakona o upravnim sporovima proizvoljna.