Predmet ozakonjenja objekata

UPRAVNO PRAVO

Predmet ozakonjenja objekata

Predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini.

Upis svojine i ozakonjenje objekta

Ozakonjenje bespravno izgrađenih objekata

USTAVNO PRAVO
Ozakonjenje bespravno izgrađenih objekata

Ostvarivanje prava na ozakonjenje objekta može da bude ograničeno rokom, u smislu Zakonom propisanih obaveza imaoca prava na ozakonjenje objekta da preduzme određene radnje u Zakonom propisanom roku (da dostavi: dokaz o stabilnosti objekta, dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, izveštaj o zatečenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova ili drugi dokument propisan Zakonom kao dokaz umesto izveštaja i elaborata, izrađen u skladu sa Zakonom i dokaz o plaćenoj taksi za ozakonjenje), ali ne može da zavisi od efikasnosti postupanja organa nadležnih da sprovedu postupak u kome se odlučuje o ozakonjenju objekta.

Ozakonjenje objekata

UPRAVNO PRAVO

Ozakonjenje objekata

Kada je investitor, odnosno vlasnik objekta dostavio i dokaz o pravu na zemljištu na kome je izvršena gradnja, objekat može biti predmet ozakonjenja.

Postupak legalizacije objekata

USTAVNO PRAVO

Postupak legalizacije objekata

U slučajevima propisanim Zakonom o ozakonjenju objekata, nadležni organ nastavlja postupak ozakonjenja objekta nakon pravnosnažnosti ranije donetog rešenja kojim je odbijen zahtev za legalizaciju objekta, jer negativni upravni akti ne mogu steći pravnosnažnost, pa ne postoji smetnja da nadležni organ u istoj pravnoj stvari povede novi postupak i donese drugačiju odluku, ako posebni zakon nije u tom pogledu postavio izričitu zabranu.

Postupak ozakonjenja objekata

USTAVNO PRAVO

Postupak ozakonjenja objekata

U postupku ozakonjenja objekata upravni organ je ovlašćen da utvrđuje da li postoje dokazi o odgovarajućem pravu u smislu odredaba Zakona o ozakonjenju, pa i o tome da li je postojalo protivljenje suvlasnika, odnosno sukorisnika parcele na kojoj su izvedeni radovi koji su predmet ozakonjenja, a postupak mora prekinuti samo ako utvrdi da je to potrebno radi rešavanja prethodnog pitanja, u slučaju kada odluči da sam ne razmatra pitanje za čije je rešenje nadležan sud ili drugi organ.

ODBIJANJE JAVNOBELEŽNIČKOG SAČINJAVANJA, ODNOSNO SOLEMNIZACIJE PRAVNIH POSLOVA O RASPOLAGANJU NEPOKRETNOSTIMA SA POSEBNIM OSVRTOM NA POSLOVE ČIJI SU PREDMET NEPOKRETNOSTI U POSTUPKU OZAKONJENJA

TEMA BROJA

JAVNOBELEŽNIČKO PRAVO

UDK: 347.961.4:347.451.4(497.11)
351.755.6(497.11)
COBISS.SR-ID 53325577

ODBIJANJE JAVNOBELEŽNIČKOG SAČINJAVANJA, ODNOSNO SOLEMNIZACIJE PRAVNIH POSLOVA O RASPOLAGANJU NEPOKRETNOSTIMA SA POSEBNIM OSVRTOM NA POSLOVE ČIJI SU PREDMET NEPOKRETNOSTI U POSTUPKU OZAKONJENJA
* Gordana Jovanović, javni beležnik i doktorand na trećoj godini Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Rezime: Nakon turbulentnih početaka funkcionisanja javnobeležničke profesije u pravnom životu i pravosudnom sistemu Republike Srbije, danas možemo govoriti o manje-više stabilnom i ustaljenom postupanju, posebno u oblasti raspolaganja nepokretnostima koja je uvođenjem nove zakonske regulative i izmenom postojeće postala isključivo rezervisana za javne beležnike. Okolnost da javni beležnici u oblasti prometa nepokretnosti imaju, na pozitivnim propisima zasnovan, monopol postupanja proizvodi nekoliko posledica. S jedne strane, obaveza je javnih beležnika da svim zainteresovanim licima, po principu jednakog postupanja, omoguće sačinjavanje, odnosno potvrđivanje ovih pravnih poslova. S druge strane, postoje određene situacije, odnosno razlozi zbog kojih je javni beležnik i obavezan i ovlašćen da odbije takvu službenu radnju. U tekstu se analiziraju navedeni razlozi, sa pokušajem neke vrste njihove sistematizacije i konkretizacije, s obzirom na široko postavljenu zakonsku normu koja bi trebalo te slučajeve da obuhvata, te analizira propisana procedura postupanja u takvim slučajevima. Posebna pažnja je posvećena odbijanju javnobeležničke overe poslova čiji su predmet nepokretnosti koje se nalaze u postupku ozakonjenja, budući da u ovoj oblasti postoji izvestan sukob i kontradiktornost odredbi trenutno važećih propisa. Takva situacija unosi određeni stepen pravne nesigurnosti i neizvesnosti i, kao takva, ne bi smela da traje predugo. Takođe, analiza je praćena ilustrativnim primerima iz dostupne javnobeležničke i sudske prakse, koji ukazuju na različit pristup i postupanje u približno istim situacijama. Sve ove okolnosti bi trebalo uzeti u obzir prilikom budućeg usaglašavanja propisa u ovoj oblasti, a kako bi se što potpunije ostvario jedan od ciljeva uvođenja javnih beležnika u naš pravni sistem, a to je povećanje pravne sigurnosti i veća zaštita prava građana u onim oblastima koje svojim delovanjem „pokrivaju“ javni beležnici.
Ključne reči: Zakon o javnom beležništvu, javni beležnici, Zakon o prometu nepokretnosti, solemnizacija, ozakonjenje.

Ozakonjenje nelegalno izgrađenih objekata

USTAVNO PRAVO

Ozakonjenje nelegalno izgrađenih objekata

Nije u skladu sa Ustavom odredba Zakona o ozakonjenju objekata, kojom je propisano da će se smatrati da postoji saglasnost suvlasnika za ozakonjenje ukoliko je znao ili mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio.

Ozakonjenje nelegalno izgrađenih objekata

USTAVNO PRAVO

Ozakonjenje nelegalno izgrađenih objekata

To što je Zakonom o ozakonjenju objekata propisano da se u postupku ozakonjenja objekata, umesto doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, plaća taksa za ozakonjenje objekata, vlasnici nelegalno izgrađenih objekata nisu stavljeni u privilegovani položaj u odnosu na lica koja su legalno gradili svoje objekte.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata

UDK: 347.235(497.11)
349.442(497.11)
351.778.511(497.11)

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OZAKONJENJU OBJEKATA
Bojana Jakšić Kovačević, načelnik Odeljenja pravnih i imovinskih poslova u Republičkom geodetskom zavodu.

Rezime: Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 83/2018), zakonodavac pokušava da konačno zaustavi nezakonitu gradnju a da bespravno izgrađene objekte uvede u legalne tokove. Ovaj zakon zabranjuje otuđenje objekata izgrađenih bez odobrenja za gradnju. Ozakonjeni objekti biće upisani u katastar nepokretnosti, moći će da budu predmet prometa a vlasnici će biti u mogućnosti da na iste stave hipoteku. Rok za ozakonjenje je pet godina od dana stupanja ovog zakona na snagu. Za sve one objekte koji u navedenom roku ne budu ozakonjeni, nadležni organ je dužan da donese rešenje o odbijanju zahteva za ozakonjenje.

Ključne reči: ozakonjenje, promet, hipoteka, javna knjiga, evidencija Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, rešenje, građevinska inspekcija, rušenje, satelitski snimak.