OBAVEZNE OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI U SRPSKOM KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.235(497.11)
OBAVEZNE OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI U SRPSKOM KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU
* Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Krivična zakonodavstva institut olakšavajućih i otežavajućih okolnosti određuju na različite načine. Najčešće zakonodavac određuje neke tipične okolnosti od značaja za odmeravanje kazne, s tim što sud može uzeti u obzir i druge okolnosti, a obično unapred ne određuje koje su otežavajuće a koje olakšavajuće. Takav način regulisanja olakšavajućih i otežavajućih okolnosti bio je primenjen i u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije. Međutim, izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2012. godine uvedena je prva okolnost koju je sud pri odmeravanju kazne obavezan ceniti kao otežavajuću, a to je okolnost da je krivično delo učinjeno iz mržnje. Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2019. godine zakonodavac se opredelio da i povrat odredi kao obaveznu otežavajuću okolnost, tako da sada naše krivično zakonodavstvo sadrži dve obavezne otežavajuće okolnosti. Uvođenje prve obavezne otežavajuće okolnosti motivisano je prvenstveno međunarodnim obavezama naše zemlje, dok je propisivanje druge obavezne otežavajuće okolnosti rezultat kaznenog populizma, koji je sve više prisutan u našem krivičnom zakonodavstvu.
Ključne reči: obavezne otežavajuće okolnosti, odmeravanje kazne, mržnja, povrat.
STAVOVI DOMAĆIH SUDOVA O ZAKONITOSTI DOKAZA PRIBAVLJENIH POSEBNIM DOKAZNIM RADNJAMA
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.14:343.9.02(497.11)
COBISS.SR-ID 127457289
STAVOVI DOMAĆIH SUDOVA O ZAKONITOSTI DOKAZA PRIBAVLJENIH POSEBNIM DOKAZNIM RADNJAMA
* Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Za suzbijanje pojedinih oblika kriminaliteta, a pre svega organizovanog kriminala, neophodna je primena posebnih dokaznih radnji, kako bi se pribavili dokazi. Međutim, primena posebnih dokaznih radnji može dovesti do zloupotreba i nezakonitosti u pribavljanju dokaza, što može imati za posledicu da ti dokazi budi nezakoniti. S druge strane, kako se posebnim dokaznim radnjama zadire u ustavna prava pojedinaca (pravo na tajnost komunikacije, pravo na lični i porodični život, i dr), to nezakonitosti u primeni posebnih dokaznih radnju mogu ugroziti pravo na pravično suđenje, koje je zagarantovano Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. U radu su dati stavovi sudske prakse domaćih sudova u vezi sa zakonitošću dokaza pribavljenih posebnim dokaznim radnjama.
Ključne reči: nezakoniti dokazi, posebne dokazne radnje, organizovani kriminal, sudska praksa.
Povrat i odmeravanje kazne prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije
UDK: 343.238(497.11)
COBISS.SR-ID 35451657
POVRAT I ODMERAVANJE KAZNE PREMA KRIVIČNOM ZAKONIKU REPUBLIKE SRBIJE
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Ponovno vršenje krivičnih dela (povrat, recidivizam) značajan je krivičnopravni, kriminološki i penološki problem. U krivičnom pravu povrat je od značaja kod odmeravanja kazne, a preovlađuje shvatanje da povratnike treba strože kažnjavati, mada ima i drugačijih mišljenja. Izmene Krivičnog zakonika Republike Srbije iz 2019. godine uvode određene novine kod povrata, a uveden je i tzv. višestruki povrat. U članku se daju neke osnovne napomene o povratu, ukazuje na značaj povrata u uporednom pravu, a poseban akcenat je stavljen na analizu zakonskih rešenja o povratu, koja su uvedena poslednjim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srbije. Posebno je dato kritičko mišljenje u vezi sa stavom Vrhovnog kasacionog suda o tome šta se smatra “polovinom raspona propisane kazne”, u skladu sa odredbom člana 55a KZ.
Ključne reči: povrat, višestruki povrat, odmeravanje kazne, raspon kazne.
Legalizacija oružja i krivično gonjenje
UDK: 351.753(497.11)“2019″
343.344
LEGALIZACIJA ORUŽJA I KRIVIČNO GONJENJE
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Cilj legalizacije oružja je da se smanji količina oružja koje građani nelegalno poseduju. Da li je isključeno krivično gonjenje za neovlašćeno držanje i nošenje vatrenog oružja u vremenu legalizacije, pitanje je koje ranije nije bilo sporno, jer je takva bila sudska praksa naših sudova, pa i Vrhovnog suda Srbije, a kasnije i Vrhovnog kasacionog suda. Međutim, odlukom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 299/19 od 16. 4. 2019. godine odstupljeno je od dotadašnje prakse, jer je zauzet stav da za vreme trajanja legalizacije nije automatski isključena krivična odgovornost za krivično delo iz člana 348. KZ svih lica koja neovlašćeno drže ili nose oružje, već je samo data mogućnost licima koja neovlašćeno poseduju vatreno oružje, da u roku za legalizaciju ili od nadležnog državnog organa zatraže dobijanje odgovarajućeg akta (dozvole) ili da oružje predaju nadležnom organu. O ovom pitanju raspravljano je i na sednici Krivičnog odeljenja Apalecionog suda u Beogradu.
Ključne reči: oružje, legalizacija, krivična odgovornost.
Odmeravanje kazne za sticaj krivičnih dela
UDK: 343.235:343.238(497.11)
ODMERAVANJE KAZNE ZA STICAJ KRIVIČNIH DELA
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Sticaj krivičnih dela postoji kada učinilac izvrši više krivičnih dela, a za odmeravanje kazne u slučaju sticaja krivičnih dela postoje posebna pravila. Krivični zakonik Republike Srbije u odredbi člana 60. sadrži pravila za odmeravanje kazne za sticaj krivičnih dela, a predviđena su tri sistema odmeravanja kazne: sistem konsumpcije, sistem asperacije i sistem kumulacije. Iako u praksi sudovi uglavnom pravilno primenjuju odredbe za odmeravanje kazne za sticaj krivičnih dela, povremeno se sreću i određeni propusti, odnosno povrede krivičnog zakona u ovoj oblasti. U vezi s tim, dati su i određeni primeri iz sudske prakse, kao i kritički stav autora povodom odmeravanja kazne za krivična dela učinjena u sticaju, pasebno kada se radi o teškim krivičnim delima.
Ključne reči: kazna, sticaj, odmeravanje kazne, sudska praksa.
Trajanje pritvora u praksi
UDK: 343.126.1(497.11)
TRAJANJE PRITVORA U PRAKSI
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: S obzirom da pritvor predstavlja meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog kojom se znatno zadire u njegovu slobodu, trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme. O ograničenom trajanju pritvora ukazuje se u mnogim međunarodnim aktima, kao i u Ustavu Republike Srbije i Zakoniku o krivičnom postupku, a na tome se insistira i u odlukama Evropskog suda za ljudska prava i odlukama najviših domaćih sudova. Međutim, u našoj sudskoj praksi je vidljivo da pritvor često traje predugo, što, između ostalog, doprinosi preopterećenosti ustanova u kojima se izdržava pritvor i kazna, a ako se pokaže da je pritvor bio neosnovan, to dovodi do toga da država plaća znatne novčane iznose licima koja su neosnovano bila u pritvoru. Čini se da kod javnih tužilaca i sudija prvostepenih sudova još uvek ne postoji potreban nivo svesti o pritvoru kao poslednjem sredstvu i njegovoj restriktivnoj primeni.
Ključne reči: pritvor, ograničeno trajanje, sudska praksa.
Neki praktični aspekti uslovnog otpusta
UDK: 343.265.2(497.11)
343.846(497.11)
NEKI PRAKTIČNI ASPEKTI USLOVNOG OTPUSTA
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Autor u članku razmatra neke praktične aspekte kod instituta uslovnog otpusta, ali istovremeno ukazuje kako je ovaj institut regulisan u Krivičnom zakoniku, te u kom smeru idu predstojeće izmene u njegovom regulisanju. Posebno su istaknute određene dileme koje su se pojavile u praksi i kakve su stavove najviši sudovi povodom toga zauzeli. Autor ističe da je bez odgovarajućeg istraživanja teško utvrditi zbog čega sudovi restriktivno primenjuju ovaj institut, ali ukazuje na neke moguće razloge za takvo stanje. Na kraju se ističe da predstojeće jednostavnije regulisanje uslovnog otpusta može dovesti i do njegove šire primene u sudskoj praksi.
Ključne reči: uslovni otpust, zakonsko regulisanje, praktični aspekti.
Sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji
UDK: 343.144(497.11)
SPORAZUM JAVNOG TUŽIOCA I OKRIVLJENOG O KRIVIČNOJ SANKCIJI
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Autor u članku analizira sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji, kao deo sporazuma koji zaključuju javni tužilac i okrivljeni u krivičnom postupku. Prvo je ukazano na odredbe ZKP koje se tiču sporazuma javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji, a zatim na to šta mora imati na umu javni tužilac prilikom pregovaranja o krivičnoj sankciji. Analizom presuda iz sudske prakse sagledano je kako se sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji realizuje u praksi.
Ključne reči: krivični postupak, sporazum javnog tužioca i okrivljenog, sporazum o krivičnoj sankciji, oslobođenje od kazne, sudska praksa.