Category Archives for "Mr Sretko Janković"

Legalizacija oružja i krivično gonjenje

UDK: 351.753(497.11)”2019″
343.344

LEGALIZACIJA ORUŽJA I KRIVIČNO GONJENJE
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Rezime: Cilj legalizacije oružja je da se smanji količina oružja koje građani nelegalno poseduju. Da li je isključeno krivično gonjenje za neovlašćeno držanje i nošenje vatrenog oružja u vremenu legalizacije, pitanje je koje ranije nije bilo sporno, jer je takva bila sudska praksa naših sudova, pa i Vrhovnog suda Srbije, a kasnije i Vrhovnog kasacionog suda. Međutim, odlukom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 299/19 od 16. 4. 2019. godine odstupljeno je od dotadašnje prakse, jer je zauzet stav da za vreme trajanja legalizacije nije automatski isključena krivična odgovornost za krivično delo iz člana 348. KZ svih lica koja neovlašćeno drže ili nose oružje, već je samo data mogućnost licima koja neovlašćeno poseduju vatreno oružje, da u roku za legalizaciju ili od nadležnog državnog organa zatraže dobijanje odgovarajućeg akta (dozvole) ili da oružje predaju nadležnom organu. O ovom pitanju raspravljano je i na sednici Krivičnog odeljenja Apalecionog suda u Beogradu.

Ključne reči: oružje, legalizacija, krivična odgovornost.

Odmeravanje kazne za sticaj krivičnih dela

UDK: 343.235:343.238(497.11)

ODMERAVANJE KAZNE ZA STICAJ KRIVIČNIH DELA
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Rezime: Sticaj krivičnih dela postoji kada učinilac izvrši više krivičnih dela, a za odmeravanje kazne u slučaju sticaja krivičnih dela postoje posebna pravila. Krivični zakonik Republike Srbije u odredbi člana 60. sadrži pravila za odmeravanje kazne za sticaj krivičnih dela, a predviđena su tri sistema odmeravanja kazne: sistem konsumpcije, sistem asperacije i sistem kumulacije. Iako u praksi sudovi uglavnom pravilno primenjuju odredbe za odmeravanje kazne za sticaj krivičnih dela, povremeno se sreću i određeni propusti, odnosno povrede krivičnog zakona u ovoj oblasti. U vezi s tim, dati su i određeni primeri iz sudske prakse, kao i kritički stav autora povodom odmeravanja kazne za krivična dela učinjena u sticaju, pasebno kada se radi o teškim krivičnim delima.

Ključne reči: kazna, sticaj, odmeravanje kazne, sudska praksa.

Trajanje pritvora u praksi

UDK: 343.126.1(497.11)

TRAJANJE PRITVORA U PRAKSI
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Rezime: S obzirom da pritvor predstavlja meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog kojom se znatno zadire u njegovu slobodu, trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme. O ograničenom trajanju pritvora ukazuje se u mnogim međunarodnim aktima, kao i u Ustavu Republike Srbije i Zakoniku o krivičnom postupku, a na tome se insistira i u odlukama Evropskog suda za ljudska prava i odlukama najviših domaćih sudova. Međutim, u našoj sudskoj praksi je vidljivo da pritvor često traje predugo, što, između ostalog, doprinosi preopterećenosti ustanova u kojima se izdržava pritvor i kazna, a ako se pokaže da je pritvor bio neosnovan, to dovodi do toga da država plaća znatne novčane iznose licima koja su neosnovano bila u pritvoru. Čini se da kod javnih tužilaca i sudija prvostepenih sudova još uvek ne postoji potreban nivo svesti o pritvoru kao poslednjem sredstvu i njegovoj restriktivnoj primeni.

Ključne reči: pritvor, ograničeno trajanje, sudska praksa.

Neki praktični aspekti uslovnog otpusta

UDK: 343.265.2(497.11)
343.846(497.11)

NEKI PRAKTIČNI ASPEKTI USLOVNOG OTPUSTA
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Rezime: Autor u članku razmatra neke praktične aspekte kod instituta uslovnog otpusta, ali istovremeno ukazuje kako je ovaj institut regulisan u Krivičnom zakoniku, te u kom smeru idu predstojeće izmene u njegovom regulisanju. Posebno su istaknute određene dileme koje su se pojavile u praksi i kakve su stavove najviši sudovi povodom toga zauzeli. Autor ističe da je bez odgovarajućeg istraživanja teško utvrditi zbog čega sudovi restriktivno primenjuju ovaj institut, ali ukazuje na neke moguće razloge za takvo stanje. Na kraju se ističe da predstojeće jednostavnije regulisanje uslovnog otpusta može dovesti i do njegove šire primene u sudskoj praksi.

Ključne reči: uslovni otpust, zakonsko regulisanje, praktični aspekti.

Sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji

UDK: 343.144(497.11)

SPORAZUM JAVNOG TUŽIOCA I OKRIVLJENOG O KRIVIČNOJ SANKCIJI
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Rezime: Autor u članku analizira sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji, kao deo sporazuma koji zaključuju javni tužilac i okrivljeni u krivičnom postupku. Prvo je ukazano na odredbe ZKP koje se tiču sporazuma javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji, a zatim na to šta mora imati na umu javni tužilac prilikom pregovaranja o krivičnoj sankciji. Analizom presuda iz sudske prakse sagledano je kako se sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji realizuje u praksi.

Ključne reči: krivični postupak, sporazum javnog tužioca i okrivljenog, sporazum o krivičnoj sankciji, oslobođenje od kazne, sudska praksa.