Tag Archives for " umišljaj "

Izračunavanje raspona kazne kod višestrukog povrata

KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO

Izračunavanje raspona kazne kod višestrukog povrata

Polovina raspona kazne dobija se tako što se vrši sabiranje minimuma i maksimuma propisane kazne i rezultat podeli sa dva.

Odbijanje privatne krivične tužbe zbog nedostataka elemenata krivice

KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK

Odbijanje privatne krivične tužbe zbog nedostataka elemenata krivice

Kada u privatnoj tužbi nedostaju elementi krivice i to uračunljivost i svest okrivljenog o delu, pravilna je odluka prvostepenog suda kada je odbio predmetnu privatnu tužbu.

Nasilje u porodici i izricanje sudske opomene

KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO

Nasilje u porodici i izricanje sudske opomene

Prvostepeni sud nema zakonskih ovlašćenja da okrivljenom zbog učinjenog krivičnog dela nasilje u porodici izrekne sudsku opomenu.

Nedozvoljene polne radnje zloupotrebom položaja i svest o uzrastu oštećenih

KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO

Nedozvoljene polne radnje zloupotrebom položaja i svest o uzrastu oštećenih

Optuženi je bio očuh dve oštećene devojčice s obzirom da je živeo sa njima i njihovom majkom, bio je svestan i njihove starosne dobi, pa kako je znao da oštećene nisu navršile 14 godina u vreme izvršenja svake pojedine radnje krivičnog dela na štetu svake od njih, izvršio je kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela, a u odnosu na jednu oštećenu u pitanju je produženo krivično delo s obzirom da je nedozvoljene polne radnje prema njoj preduzimao više puta.

Umišljaj za izvršenje krivičnog dela poreska utaja

KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO

Umišljaj za izvršenje krivičnog dela poreska utaja

Optuženi postupa sa direktnim umišljajem, u situaciji kada je bio svestan da privredno društvo čiji je on vlasnik i osnivač sa udelom od 100%, izbegava obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost tako što ne prijavljuje činjenice koje su od uticaja za utvrđivanje te obaveze.

Kako prepoznati i procesuirati mobing?

UDK: 349.2(497.11)
347.94:343.62-057.16(497.11)

KAKO PREPOZNATI I PROCESUIRATI MOBING?
Olga Vučković Kićanović, samostalna savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.

Rezime: Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu još uvek ostavlja niz otvorenih pitanja u praksi, mada je u primeni već sedam godina. Najčešći problemi u procesuiranju proističu iz još uvek zamagljenog pojma bića mobinga. Da bi se određeno ponašanje moglo smatrati mobingom po ZSZR neophodno je da su ispunjena dva kumulativna uslova: ponavljanje i umišljaj. Predmet zaštite su lična dobra zaposlenog (dostojanstvo, integritet i zdravlje), radno okruženje koje mora biti u skladu sa zakonskim i etičkim pravilima i uslovi rada, koji se ne mogu pogoršavati selektivno i ciljano radi dovođenja zaposlenog u teži položaj, koji će ga naterati da raskine radni odnos, čime će poslodavca osloboditi obaveza pri otkazu. Pravilnik predviđa šest grupa ponašanja koje mogu ukazati na mobing, što ne treba shvatiti restriktivno kao numerus clausus, jer način mobiranja, kao i svakog zlostavljanja zavisi od destruktivne maštovitosti zlostavljača, koja se ne može predvideti. Pravilnik definiše i okolnosti koje ne predstavljaju mobing (aneks, povreda prava iz radnog odnosa, poštovanje radne discipline…), što je prenormirano, ali može koristiti neukoj stranci. Ipak treba imati u vidu da ono što nije predmet mobinga je u praksi najčešće jedan od dokaza, jer deluje intuitu personae, a ne iz legitimnih razloga, tj. zloupotrebljava se sa ciljem vršenja mobinga.

Ključne reči: zlostavljanje na radu, mobing, umišljaj, zloupotreba, konflikt, radna obaveza, radna disciplina, kontrola, kritika.