Posledice propuštanja tužioca da obezbedi učešće odbrane u dokaznom postupku tokom istrage
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Posledice propuštanja tužioca da obezbedi učešće odbrane u dokaznom postupku tokom istrage
Propust tužioca da pre donošenja naredbe o završetku istrage pozove odbranu da predloži dokazne radnje predstavlja povredu člana 303. stav 2. ZKP, koja, ako je uticala na procesnu ravnopravnost stranaka, može dovesti do bitne povrede odredaba krivičnog postupka u smislu člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP.
STAVOVI DOMAĆIH SUDOVA O ZAKONITOSTI DOKAZA PRIBAVLJENIH POSEBNIM DOKAZNIM RADNJAMA
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.14:343.9.02(497.11)
COBISS.SR-ID 127457289
STAVOVI DOMAĆIH SUDOVA O ZAKONITOSTI DOKAZA PRIBAVLJENIH POSEBNIM DOKAZNIM RADNJAMA
* Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Za suzbijanje pojedinih oblika kriminaliteta, a pre svega organizovanog kriminala, neophodna je primena posebnih dokaznih radnji, kako bi se pribavili dokazi. Međutim, primena posebnih dokaznih radnji može dovesti do zloupotreba i nezakonitosti u pribavljanju dokaza, što može imati za posledicu da ti dokazi budi nezakoniti. S druge strane, kako se posebnim dokaznim radnjama zadire u ustavna prava pojedinaca (pravo na tajnost komunikacije, pravo na lični i porodični život, i dr), to nezakonitosti u primeni posebnih dokaznih radnju mogu ugroziti pravo na pravično suđenje, koje je zagarantovano Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. U radu su dati stavovi sudske prakse domaćih sudova u vezi sa zakonitošću dokaza pribavljenih posebnim dokaznim radnjama.
Ključne reči: nezakoniti dokazi, posebne dokazne radnje, organizovani kriminal, sudska praksa.
POSEBNE DOKAZNE RADNJE U SVETLU ODREDABA EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA
TEMA BROJA
UDK: 343.14:343.9.02
341.231.14
COBISS.SR-ID 108175881
KRIVIČNO PRAVO
POSEBNE DOKAZNE RADNJE U SVETLU ODREDABA EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA
*Sandra Janjić, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.
Rezime: Novi, specifični oblici organizovanog kriminaliteta zahtijevaju pojačanu pažnju i reakciju struke, akademske zajednice i svih organa vlasti u okviru Ustavom utvrđenih nadležnosti. Društvena reakcija na organizovani kriminalitet se mora odvijati i razvijati kako u smjeru retribucije, tako i u vidu adekvatne prevencije putem odgovarajućih javnih politika. Suštinski cilj rada je analiza kompleksnosti krivičnopravne reakcije na pojavu i ekspanziju organizovanog kriminaliteta. Svakako da se od organa koji vrše krivični progon ne može očekivati adekvatna reakcija ukoliko nije ispraćena unapređenjem zakonskih rješenja i javnih politika države. Cilj rada je usmjeren na analizu i identifikaciju realnih kapaciteta i mogućnosti subjekata koji provode zakon, a koji proizlaze iz odgovarajućih zakonskih odredbi, sa posebnim osvrtom na posebne dokazne radnje. U radu se navode odgovarajuće preporuke koje se odnose na moguće intervenisanje u cilju izmjena i dopuna zakona i usklađivanja zakonodavstva sa zahtjevima društva i preporukama iz Izvještaja Evropske komisije za 2022. godinu na polju borbe protiv organizovanog kriminala. Postojeće istražno-dokazne mogućnosti su nedovoljne, kao i kapaciteti postupajućih organa. Otežavajuću okolnost predstavlja činjenica da sve eventualne intervencije na izmjeni i dopuni važećih propisa zahtijevaju određenu inicijativu i proces usaglašavanja, koji iziskuje određeno vrijeme potrebno za implementaciju svih zakonskih rješenja i usklađeno djelovanje zakonodavne i sudske vlasti.
Ključne riječi: organizovani kriminal, posebne dokazne radnje, tajni nadzor komunikacija, bezbjednosne agencije.
Posebne dokazne radnje i slučajni nalaz
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Posebne dokazne radnje i slučajni nalaz
Dokaz na kome se presuda može zasnivati
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Dokaz na kome se presuda može zasnivati
Iskaz svedoka – ovlašćenog službenog lica MUP-a RS, je dokaz na kome se presuda može zasnivati, kada je to lice saslušano kao svedok u vezi sa okolnostima koje je neposredno zapazilo na kući oštećenih i u njihovom dvorištu, kao i u širem krugu lica mesta izvršenja krivičnog dela, a ne na okolnosti u vezi operativnih saznanja u pogledu sadržine obaveštenja pribavljenih radi otkrivanja krivičnog dela i učinioca.