Tag Archives for " Zakonik o krivičnom postupku "

Prenošenje mesne nadležnosti u sudskoj praksi

UDK: 343.11

PRENOŠENJE MESNE NADLEŽNOSTI U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan U. Kalaba, zamenik VJT u Čačku.

Rezime: Zakonik o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/11… 55/14) na jasan i precizan način reguliše materiju mesne nadležnosti suda. Međutim, zakonodavac je predvideo i prenošenje mesne nadležnosti na drugi sud, ako postoje određeni razlozi. Postoje dve situacije u kojima je moguća delegacija mesne nadležnosti suda: iz razloga sprečenosti nadležnog suda za postupanje i iz razloga celishodnosti vođenja postupka pred drugim sudom.
Sudska praksa u ovoj interesantnoj oblasti krivično-procesnog prava je bogata, pa se odabrane karakteristične sudske odluke razvrstavaju po oblastima i to sprečenost nadležnog suda za postupanje i prenošenje mesne nadležnosti – razlog celishodnosti.

Ključne reči: Zakonik o krivičnom postupku, mesna nadležnost, sudska praksa.

Evropski pravni standardi i nacionalno krivično procesno zakonodavstvo (razlozi neophodnosti usaglašavanja i stanje u Srbiji)

UDK: 340.137:343.1(497.11:4-672EU)

EVROPSKI PRAVNI STANDARDI I NACIONALNO KRIVIČNO PROCESNO ZAKONODAVSTVO (RAZLOZI NEOPHODNOSTI USAGLAŠAVANJA I STANJE U SRBIJI)
Prof. dr Stanko BEJATOVIĆ, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu i predsednik Srpskog udruženja za krivično-pravnu teoriju i praksu.

Rezime: Predmet stručno-kritičke analize u radu su tri grupe pitanja. Prvo, tu je pitanje koje se tiče pojma i vrste evropskih pravnih standarda u oblasti krivičnog procesnog prava. Osnovni zaključak analize ove grupe pitanja je stav autora da danas prostor ne samo Evrope već i međunarodne zajednice kao celine karakteriše prisustvo nemalog broja standarda koji s obzirom na ovo imaju i skoro univerzalni karakter. Kao takvi sve više su prisutni i u zakonodavstvima zemalja Evrope koje još uvek, u formalnom smislu reči, nisu članice Evropske unije (slučaj i sa Republikom Srbijom). Polazeći od ovog autor (u okviru druge grupe pitanja) obrazlaže i razloge neophodnosti implementacije predmetnih standarda u nacionalna krivičnoprocesna zakonodavstva (slučaj npr. sa sve većim internacionalnim karakterom najtežih oblika kriminaliteta, odlukama Evropskog suda za ljudska prava, uslovljenosti integracionih procesa stepenom implementacije standarda u nacionalno zakonodavstvo i sl).
Treća, centralna grupa pitanja ovog rada posvećena je konkretnoj analizi stepena implementacije pojedinih evropskih standarda u pozitivnom krivičnom procesnom zakonodavstvu Republike Srbije (slučaj npr. sa standardima koji se tiču efikasnosti krivičnog postupka, koncepta istrage, jačanja sloboda i prava učesnika krivičnog postupka, prava na pravni lek i efikasan sistem pravnih lekova i mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku). U analizi ove grupe pitanja autor je posebnu pažnju posvetio svom viđenju načina i puteva potpune implementacije analiziranih standarda u krivično procesno zakonodavstvo Srbije, što po shvatanju autora treba da bude realizovano nastavkom rada na reformi njenog krivičnog procesnog zakonodavstva – pre svega ZKP.

Ključne reči: Evropa, pravni standardi, krivično procesno zakonodavstvo, Srbija, krivični postupak, krivičnoprocesni subjekti, Zakonik o krivičnom postupku, pravni sistem, implementacija, istraga, okrivljeni, pojednostavljene forme postupanja u krivičnim stvarima, sistem pravnih lekova, oštećeni.

O pravu okrivljenog da ispituje svedoke optužbe i odbrane u krivičnom postupku

UDK: 343.121(497.11)

O PRAVU OKRIVLJENOG DA ISPITUJE SVEDOKE OPTUŽBE I ODBRANE U KRIVIČNOM POSTUPKU
Prof. dr Momčilo Grubač, redovni profesor emeritus Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.

Rezime: Ustav Srbije i novi ZKP ustanovili su jedan broj novih prava odbrane okrivljenog u krivičnom postupku, među njima i pravo okrivljenog da ispituje svedoke optužbe i odbrane, preuzeto iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Autor je obradio nekoliko opšta pitanja koja se uz to pravo postavljaju i kritički prikazao odredbe kojima je ono uređeno u ZKP Srbije. U zaključku je konstatovao da je Zakonik propustio da na odgovarajućim mestima ugradi nove procesnopravne norme koje bi omogućile realizaciju tog prava, odnosno onemogućile njegovo kršenje. Odredbe koje govore o ispitivanju svedoka u prethodnom postupku, pa i na glavnom pretresu i o širokoj dokaznoj snazi nekontradiktornih svedočkih iskaza ostale su uglavnom neizmenjene, a retke izmene u njima samo otežavaju umesto da olakšavaju delotvorno ostvarivanje prava odbrane, pa čak omogućuju i njegovo kršenje. Na kraju autor se založio da se u najavljenoj izmeni Zakonika o krivičnom postupku ti nedostaci otklone i da se odredbe Zakonika koje se odnose na tu problematiku dovedu u sklad sa Ustavom, Evropskom konvencijom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Ključne reči: krivični postupak, Zakonik o krivičnom postupku, ispitivanje svedoka, nekontradiktorni iskazi svedoka, pravično suđenje, Evropska konvencija, Ustav Srbije, okrivljeni, pravo odbrane.