Poništaj ugovora zbog prekomernog oštećenja

OBLIGACIONO PRAVO

Poništaj ugovora zbog prekomernog oštećenja

Poništaj ugovora zbog prekomernog oštećenja može se tražiti u roku od jedne godine od njegovog zaključenja.

ODBIJANJE JAVNOBELEŽNIČKOG SAČINJAVANJA, ODNOSNO SOLEMNIZACIJE PRAVNIH POSLOVA O RASPOLAGANJU NEPOKRETNOSTIMA SA POSEBNIM OSVRTOM NA POSLOVE ČIJI SU PREDMET NEPOKRETNOSTI U POSTUPKU OZAKONJENJA

TEMA BROJA

JAVNOBELEŽNIČKO PRAVO

UDK: 347.961.4:347.451.4(497.11)
351.755.6(497.11)
COBISS.SR-ID 53325577

ODBIJANJE JAVNOBELEŽNIČKOG SAČINJAVANJA, ODNOSNO SOLEMNIZACIJE PRAVNIH POSLOVA O RASPOLAGANJU NEPOKRETNOSTIMA SA POSEBNIM OSVRTOM NA POSLOVE ČIJI SU PREDMET NEPOKRETNOSTI U POSTUPKU OZAKONJENJA
* Gordana Jovanović, javni beležnik i doktorand na trećoj godini Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Rezime: Nakon turbulentnih početaka funkcionisanja javnobeležničke profesije u pravnom životu i pravosudnom sistemu Republike Srbije, danas možemo govoriti o manje-više stabilnom i ustaljenom postupanju, posebno u oblasti raspolaganja nepokretnostima koja je uvođenjem nove zakonske regulative i izmenom postojeće postala isključivo rezervisana za javne beležnike. Okolnost da javni beležnici u oblasti prometa nepokretnosti imaju, na pozitivnim propisima zasnovan, monopol postupanja proizvodi nekoliko posledica. S jedne strane, obaveza je javnih beležnika da svim zainteresovanim licima, po principu jednakog postupanja, omoguće sačinjavanje, odnosno potvrđivanje ovih pravnih poslova. S druge strane, postoje određene situacije, odnosno razlozi zbog kojih je javni beležnik i obavezan i ovlašćen da odbije takvu službenu radnju. U tekstu se analiziraju navedeni razlozi, sa pokušajem neke vrste njihove sistematizacije i konkretizacije, s obzirom na široko postavljenu zakonsku normu koja bi trebalo te slučajeve da obuhvata, te analizira propisana procedura postupanja u takvim slučajevima. Posebna pažnja je posvećena odbijanju javnobeležničke overe poslova čiji su predmet nepokretnosti koje se nalaze u postupku ozakonjenja, budući da u ovoj oblasti postoji izvestan sukob i kontradiktornost odredbi trenutno važećih propisa. Takva situacija unosi određeni stepen pravne nesigurnosti i neizvesnosti i, kao takva, ne bi smela da traje predugo. Takođe, analiza je praćena ilustrativnim primerima iz dostupne javnobeležničke i sudske prakse, koji ukazuju na različit pristup i postupanje u približno istim situacijama. Sve ove okolnosti bi trebalo uzeti u obzir prilikom budućeg usaglašavanja propisa u ovoj oblasti, a kako bi se što potpunije ostvario jedan od ciljeva uvođenja javnih beležnika u naš pravni sistem, a to je povećanje pravne sigurnosti i veća zaštita prava građana u onim oblastima koje svojim delovanjem „pokrivaju“ javni beležnici.
Ključne reči: Zakon o javnom beležništvu, javni beležnici, Zakon o prometu nepokretnosti, solemnizacija, ozakonjenje.

Privredni prestup u režimu zaštite i korišćenja ribljeg fonda

PRIVREDNI PRESTUPI

Privredni prestup u režimu zaštite i korišćenja ribljeg fonda

Radnja izvršenja privrednog prestupa iz člana 58. stav 1. tačka 24. i stav 2. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda određena je kao izdavanje dozvole za rekreativni ribolov suprotno članu 41. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, odnosno izdavanje dozvole za rekreativni ribolov od strane pravnog subjekta koji nije korisnik u smislu ovog zakona.

Poreska utaja – kvalifikovani oblik i zastarelost krivičnog gonjenja

KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO

Poreska utaja – kvalifikovani oblik i zastarelost krivičnog gonjenja

Kada je optužnim aktom okrivljenom stavljeno na teret krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a prvostepeni sud utvrdi da iznos obaveze čije se plaćanje izbegava ne prelazi iznos od 7.500.000,00 dinara, pravilno je doneta presuda kojom se okrivljeni oslobađa optužbe.

Ukidanje dozvole za obavljanje auto-taksi prevoza

UPRAVNO PRAVO

Ukidanje dozvole za obavljanje auto-taksi prevoza

Auto-taksi prevozniku koji nije izmirio poreske obaveze po osnovu registrovane delatnosti taksi prevoza ukida se odobrenje za obavljanje taksi prevoza.

Raspravljanje u sporu zbog smetanja državine

STVARNO PRAVO

Raspravljanje u sporu zbog smetanja državine

Raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničava se samo na raspravljanje i dokazivanje poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja, a isključeno je raspravljanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti državine ili o zahtevu za naknadu štete.

Posebna zaštita od davanja otkaza ugovora o radu

RADNO PRAVO

Posebna zaštita od davanja otkaza ugovora o radu

Zabrana davanja otkaza ugovora o radu zaposlenom za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, podjednako se odnosi kako na zaposlene na neodređeno vreme tako i na zaposlene na određeno vreme.

Zahtev za preispitivanje odluke Upravnog suda

UPRAVNO PRAVO

Zahtev za preispitivanje odluke Upravnog suda

Zahtev za preispitivanje odluke Upravnog suda može se podneti kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u sporu pune jurisdikcije i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba.

Imovinskopravni zahtev

KRVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK

Imovinskopravni zahtev

Kada je izrekom presude prvostepenog suda kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela teška krađa (tzv. krađa struje) utvrđeno da je ostvario protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 227.000,00 dinara nejasno je zašto je oštećeno PD „Elektrodistribucija“ za ostvarenje imovinskopravnog zahteva upućeno na parnicu.

Dileme u pogledu zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja na radu

UDK: 349.2(497.11)

DILEME U POGLEDU ZLOUPOTREBE PRAVA NA ZAŠTITU OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja na radu po zakonskoj definiciji određena je na osnovu dva elementa: svesti da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja i da je pokrenut ili iniciran i postupak radi zaštite zlostavljanja na radu sa ciljem da se za sebe ili drugog pribavi materijalna ili nematerijalna korist ili da se drugome nanese šteta. U sudskoj praksi se intelektualni elemenat pogrešno reducira na neukost odnosno subjektivni osećaj zlostavljanja i traži dokazivanje materijalizacije naznačenog cilja iako se po slovu zakona to ne zahteva. Dovoljno je po slovu zakona da je neki od naznačenih ciljeva razlog iniciranja ili pokretanja postupka zaštite od zlostavljanja na radu, ali ne i da je šteta drugom naneta odnosno korist ostvarena.

Ključne reči: zlostavljanje, zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja na radu, svest, cilj, neukost i osećaj, nepoštovanje radne discipline, povreda radne dužnosti, neukost zaposlenog, razlika između zlostavljanja i konflikta.