STRUČNI SAVET JAVNOBELEŽNIČKE KOMORE SRBIJE

ODBIJANJE JAVNOBELEŽNIČKOG SAČINJAVANJA, ODNOSNO SOLEMNIZACIJE PRAVNIH POSLOVA O RASPOLAGANJU NEPOKRETNOSTIMA SA POSEBNIM OSVRTOM NA POSLOVE ČIJI SU PREDMET NEPOKRETNOSTI U POSTUPKU OZAKONJENJA

TEMA BROJA

JAVNOBELEŽNIČKO PRAVO

UDK: 347.961.4:347.451.4(497.11)
351.755.6(497.11)
COBISS.SR-ID 53325577

ODBIJANJE JAVNOBELEŽNIČKOG SAČINJAVANJA, ODNOSNO SOLEMNIZACIJE PRAVNIH POSLOVA O RASPOLAGANJU NEPOKRETNOSTIMA SA POSEBNIM OSVRTOM NA POSLOVE ČIJI SU PREDMET NEPOKRETNOSTI U POSTUPKU OZAKONJENJA
* Gordana Jovanović, javni beležnik i doktorand na trećoj godini Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Rezime: Nakon turbulentnih početaka funkcionisanja javnobeležničke profesije u pravnom životu i pravosudnom sistemu Republike Srbije, danas možemo govoriti o manje-više stabilnom i ustaljenom postupanju, posebno u oblasti raspolaganja nepokretnostima koja je uvođenjem nove zakonske regulative i izmenom postojeće postala isključivo rezervisana za javne beležnike. Okolnost da javni beležnici u oblasti prometa nepokretnosti imaju, na pozitivnim propisima zasnovan, monopol postupanja proizvodi nekoliko posledica. S jedne strane, obaveza je javnih beležnika da svim zainteresovanim licima, po principu jednakog postupanja, omoguće sačinjavanje, odnosno potvrđivanje ovih pravnih poslova. S druge strane, postoje određene situacije, odnosno razlozi zbog kojih je javni beležnik i obavezan i ovlašćen da odbije takvu službenu radnju. U tekstu se analiziraju navedeni razlozi, sa pokušajem neke vrste njihove sistematizacije i konkretizacije, s obzirom na široko postavljenu zakonsku normu koja bi trebalo te slučajeve da obuhvata, te analizira propisana procedura postupanja u takvim slučajevima. Posebna pažnja je posvećena odbijanju javnobeležničke overe poslova čiji su predmet nepokretnosti koje se nalaze u postupku ozakonjenja, budući da u ovoj oblasti postoji izvestan sukob i kontradiktornost odredbi trenutno važećih propisa. Takva situacija unosi određeni stepen pravne nesigurnosti i neizvesnosti i, kao takva, ne bi smela da traje predugo. Takođe, analiza je praćena ilustrativnim primerima iz dostupne javnobeležničke i sudske prakse, koji ukazuju na različit pristup i postupanje u približno istim situacijama. Sve ove okolnosti bi trebalo uzeti u obzir prilikom budućeg usaglašavanja propisa u ovoj oblasti, a kako bi se što potpunije ostvario jedan od ciljeva uvođenja javnih beležnika u naš pravni sistem, a to je povećanje pravne sigurnosti i veća zaštita prava građana u onim oblastima koje svojim delovanjem „pokrivaju“ javni beležnici.
Ključne reči: Zakon o javnom beležništvu, javni beležnici, Zakon o prometu nepokretnosti, solemnizacija, ozakonjenje.

Javni beležnik notar, javna služba sa privatnom kasom posle noveliranja Zakona o javnom beležništvu

UDK: 347.961.7(497.11)

JAVNI BELEŽNIK NOTAR, JAVNA SLUŽBA SA PRIVATNOM KASOM POSLE NOVELIRANJA ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU
Dr Predrag Baroš, advokat.

Rezime: Početak rada prvih javnih beležnika u Srbiji uslijed načina na koji je zakonodavac uredio nadležnost beležnika izazvao je dugotrajni štrajk advokata koji je nedavno okončan. Štrajk advokata prouzrokovao je dve izmene prethodno usvojenog rešenja Zakona o javnom beležništvu. Da li je zakonodavac posljednjim izmenama Zakona o javnom beležništvu usvojio adekvatno zakonsko rešenje?

Ključne riječi: javni beležnik, javno beležništvo, notar, advokat, javna isprava, solemnizacija, nepokretnosti.

Osnovni principi obavljanja javnobeležničke službe i institut uskraćivanja javnobeležničkih radnji

UDK: 347.961(497.11)

OSNOVNI PRINCIPI OBAVLJANJA JAVNOBELEŽNIČKE SLUŽBE I INSTITUT USKRAĆIVANJA JAVNOBELEŽNIČKIH RADNJI
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Mr Vladimir Crnjanski, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.

Rezime: Javni beležnici predstavljaju novu pravosudnu profesiju u okviru pravnog sistema Republike Srbije. Javnobeležnička služba je već u svojim prvim koracima, počev od 1. 9. 2014. godine kada su prvoimenovani javni beležnici započeli sa svojim radom, izazvala niz kontroverzi i oprečnih stavova. Ovim radom je pokušano da se, kroz prikaz osnovnih principa obavljanja javnobeležničke službe, ukaže na pravnu prirodu i značaj javnobeležničkog poziva – posebno u pogledu podizanja nivoa ukupne pravne sigurnosti. Uporedo sa tim, analizirana je i međusobna pravna uslovljenost između instituta zloupotrebe prava i instituta uskraćivanja preduzimanja javnobeležničkih radnji.

Ključne reči: javni beležnik, javno poverenje i nepristrasnost, dužnost čuvanja javnobeležničke tajne, obaveza pružanja pomoći i pouke strankama, zloupotreba prava i uskraćivanje preduzimanja javnobeležničkih radnji.