Nadležnost redovnih sudova da odlučuju po tužbenom zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje

USTAVNO PRAVO

Nadležnost redovnih sudova da odlučuju po tužbenom zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje

Ustavnopravno je neprihvatljivo odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima o pravima iz radnog odnosa, među koje spada i postupanje po zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, bilo da je to samostalan zahtev ili istaknut zajedno sa zahtevom za isplatu zarade.

Prigovor protiv rešenja izborne komisije o dodeli mandata novom odborniku u postupku popunjavanja upražnjenog odborničkog mesta

UPRAVNO PRAVO

Prigovor protiv rešenja izborne komisije o dodeli mandata novom odborniku u postupku popunjavanja upražnjenog odborničkog mesta

Zakonom nije propisano pravo na podnošenje prigovora protiv rešenja izborne komisije o dodeli mandata novom odborniku u postupku popunjavanja upražnjenog odborničkog mesta.

ZAŠTITA JAVNOG INTERESA – JAVNA SVOJINA

TEMA BROJA

JAVNA SVOJINA

UDK: 347.218.2(497.11)
COBISS.SR-ID 85565449

ZAŠTITA JAVNOG INTERESA – JAVNA SVOJINA

* Branko Stanić, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: U referatu su izložena normativna rešenja iz Zakona o javnoj svojini (2011. godina sa izmenama i dopunama), a naročito: nosioci javne svojine, objekti, ograničenja u cilju javnog intresa, modaliteti javne svojine, građansko pravna zaštita, sticanje javne svojine faktičkom eksproprijacijom, zabrana prometa, problem prava korišćenja, ograničene mogućnosti održaja i problemi konverzije. Definiše se javni interes kao korist odnosno dobrobit koju ostvaruju ili svi građani ili velika većina građana ili deo građana kao određena manjinska grupa u zajednici državnoj, regionalnoj i lokalnoj kroz delanje (odluke i aktivnosti) tačno određenih organa vlasti ili organizacija ovlašćenih za vršenje javnih ovlašćenja a to (prema temi referata) u pogledu korišćenja javnog dobra i dobra u opštoj upotrebi. Stručni tekst obogaćen je aktuelnom sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda i Privrednog apelacionog suda.

Ključne reči: Zakon o javnoj svojini, javna svojina, javni interes, nosioci javne svojine, vidovi javne svojine, održaj, konverzija, sudska praksa.

Opoziv uslovne osude

KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO

Opoziv uslovne osude

Sud ne može nakon godinu dana od isteka roka proveravanja opozvati uslovnu osudu i odrediti izvršenje već utvrđene kazne zatvora okrivljenom.

Određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost

STVARNO PRAVO

Određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost

Procena tržišne vrednosti nepokretnosti koju vrši Poreska uprava predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, pri čemu ovaj organ ne utvrđuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti već samo daje njenu procenu, a jedino je sud nadležan da utvrdi naknadu za eksproprisanu nepokretnost.

Tehnološki višak – zaposleni sa zdravstvenim smetnjama

RADNO PRAVO

Tehnološki višak – zaposleni sa zdravstvenim smetnjama

Zaposlenom sa određenim zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa, može prestati radni odnos kao tehnološkom višku, ukoliko poslodavac ne može da mu obezbedi odgovarajući posao, u smislu člana 101. Zakona o radu.

Nezakoniti aneks ugovora o radu

RADNO PRAVO

Nezakoniti aneks ugovora o radu

Nezakonit je aneks ugovora o radu ako ne sadrži konkretne i jasne razloge zbog čega to poslodavac čini, jer je poslodavac dužan da u slučaju premeštaja zaposlenog na drugi odgovarajući posao obavesti zaposlenog o razlozima ponude i da zaista postoje potrebe kod poslodavca da izvrši premeštaj zaposlenog na drugo mesto rada.

Izmena plana detaljne regulacije

USTAVNI SUD

Izmena plana detaljne regulacije

Skupština grada ne može menjati planski dokument na samoj sednici skupštine, tako što će prihvatanjem amandmana izmeniti urbanističko rešenje sadržano u aktu koji je predložen skupštini na usvajanje, već se mora sprovesti postupak koji je zakonom propisan za izmene i dopune planskog dokumenta.

Teži oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti

KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO

Teži oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti

Teži oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ, postoji u slučaju ako je ostvarena jedna od tri kvalifikatorne okolnosti i to da je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema više lica, ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili ako je delo izazvalo teške posledice.

Krivično delo nedozvoljeno skladištenje robe

POSEBNI ZAKONI

Zakon o poreskom postupku i poreskojadministraciji

Krivično delo nedozvoljeno skladištenje robe

Krivično delo nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, postoji samo u slučaju skladištenja robe za koju okrivljeni ne poseduje propisanu dokumentaciju o poreklu, a ne i u slučaju skladištenja robe za koju ne poseduje propisanu dokumentaciju.