Pravo na usmeno prevođenje u parničnom postupku
USTAVNO PRAVO
Pravo na usmeno prevođenje u parničnom postupku
Pravo na usmeno prevođenje u parničnom postupku nije bezuslovno procesno pravo, čak ni kad je stranka pripadnik nacionalne manjine čiji je jezik u službenoj upotrebi u sudu, već sama stranka mora da postavi zahtev za usmeno prevođenje.
Pravo na rentu
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pravo na rentu
Nema povrede prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada su redovni sudovi dali jasno i argumentovano obrazloženje o neutemeljenosti apelantovih prigovora kojima je, pozivajući se na odredbu člana 216. Zakona o obligacionim odnosima, smatrao da nije dužan vratiti primljeno na ime rente, a koji zaključci se ne čine proizvoljnim u segmentima koje je apelant osporavao.
Nadležnost za odlučivanje o zakonitosti odluke skupštine stambene zajednice o razrešenju upravnika stambene zajednice
UPRAVNO PRAVO
Nadležnost za odlučivanje o zakonitosti odluke skupštine stambene zajednice o razrešenju upravnika stambene zajednice
Sudska pravna zaštita protiv odluke skupštine stambene zajednice kojom se razrešava upravnik stambene zajednice, ostvaruje se po tužbi u parničnom postupku pred nadležnim osnovnim sudom, a ne u upravnom sporu za koji bi bio nadležan Upravni sud.
IZAZOVI TOKOM PRIMENE PRAVNE NORME
TEMA BROJA
FILOZOFIJA PRAVA
UDK 340.131
COBISS.SR-ID 133266697
IZAZOVI TOKOM PRIMENE PRAVNE NORME**
* Dr Marko Trajković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
** Rad je rezultat istraživanja na projektu: „Odgovornost u pravnom i društvenom kontekstu“, koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, u periodu 2021-2025. godine.
Rezime: Kako pravni poredak pored svog normativnog elementa, sadrži i faktički, odnosno ponašanje ljudi po pravnim normama, potrebna je primena prava da bi se ljudi ponašali po pravnim normama, koja je u najširem mogućem smislu reči „pretvaranje prava u stvarnost, njegovo ostvarivanje“,1) a u tome i leže izazovi. Što znači da se ljudi zapravo ponašaju po pravnim normama, te se ona može označiti kao „praktična delatnost ljudi“, ali se ova praktična delatnost može posmatrati i u užem smislu te je onda to primena opšte pravne norme na konkretan slučaj ili izvođenje pojedinačne norme za taj konkretan slučaj iz opšte norme, što je već izazov sam po sebi. Naravno, ovo značenje možemo suziti i vezati primenu prava samo na izvršenje sankcije.2) Iz ovakve postavke proizlazi da primena prava podrazumeva postojanje pravne norme koja će se primeniti, postojanje pravnog subjekta koji će normu primeniti i konkretnog slučaja koji zahteva primenu prava. Ono što se bavljenjem pravom može odmah primetiti je da je primena prava relativno složen proces, jer je nekada teško uskladiti i načiniti logičku celinu onih elemenata koji čine primenu prava. Nekada je moguće da i ne primetimo, a primenjujemo pravo, poput situacije kada primenjujemo ustavnu normu o slobodi kretanja, kada se krećemo. Postoje i oni slučajevi koje Ronald Dvorkin naziva teški slučajevi (hard cases), kada primena zahteva više od pukog poznavanja prava i pravnog sistema kada onaj ko primenjuje pravo mora da iskoristi celokupno svoje znanje iz svih oblasti. Pošto se pravna norma razlikuje od ostalih društvenih normi, time što iza sebe ima aparat prisile, jasno je da se o primeni pravnih normi staraju državni organi, za koje je ova primena izazov.
Ključne reči: Pravo. Primena prava. Tumačenje prava. Pravne praznine. Društveni odnosi.
Pritvor
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pritvor
Došlo je do kršenja prava iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u smislu povrede prava na odbranu kada apelantu nije dostavljena žalba na izjašnjenje, kako to propisuje odredba člana 316. Zakona o krivičnom postupku Republike Srpske. Nasuprot tome, Ustavni sud zaključuje da nema kršenja prava na slobodu i bezbjednost iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. ove konvencije kada su redovni sudovi, produžavajući apelantu pritvor, u osporenim rješenjima dali jasne i argumentovane razloge za postojanje osnovane sumnje i iteracijske opasnosti, uz argumente koji su predstavljali ozbiljne razloge od javnog interesa i koji su, nezavisno od principa pretpostavke nevinosti, pretezali nad apelantovim pravom na slobodu.
Povreda na radu
USTAVNO PRAVO
Povreda na radu
Povredom na radu, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, smatra se i povreda nastala u toku radnog vremena, za vreme korišćenja pauze van prostorija poslodavca.
Nužni dio u nasljednom pravu
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Nužni dio u nasljednom pravu
Nije povrijeđeno pravo apelanata na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jer su Opštinski i Kantonalni sud dali jasno i uvjerljivo obrazloženje zbog čega je odbijen tužbeni zahtjev apelanata u dijelu u kojem se tražilo redukovanje raspolaganja ostavitelja oporukom zbog povrede prava na nužni dio na nekretnini obuhvaćenoj oporukom, te zbog čega je usvojen tužbeni zahtjev apelanata u dijelu kojim su tražili izdvajanje imovine u dijelu 1/2 na nekretninama za koje je utvrđeno da predstavljaju bračnu stečevinu ostavitelja i majke apelanata.
Izmena plana detaljne regulacije
USTAVNI SUD
Izmena plana detaljne regulacije
Skupština grada ne može menjati planski dokument na samoj sednici skupštine, tako što će prihvatanjem amandmana izmeniti urbanističko rešenje sadržano u aktu koji je predložen skupštini na usvajanje, već se mora sprovesti postupak koji je zakonom propisan za izmene i dopune planskog dokumenta.
Zapisnik o saslušanju osumnjičenog
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Zapisnik o saslušanju osumnjičenog
Zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio o prisustvu branioca, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati.
Izdržavanje deteta smeštenog u hraniteljsku porodicu
PORODIČNO PRAVO
Izdržavanje deteta smeštenog u hraniteljsku porodicu
Kada se odlučuje o obavezi izdržavanja deteta smeštenog u hraniteljsku porodicu, potrebe deteta mogu da se utvrđuju prema iznosu koji se iz sredstava socijalne zaštite isplaćuje hranitelju na ime troškova izdržavanja, tako da bi roditelj u skladu sa svojim mogućnostima mogao da se obaveže da na ime svog doprinosa plaća deo tog iznosa.