Nova zakonska rješenja u Federaciji BiH – osvrt na novu Krivičnog zakona iz juna 2016. godine
UDK: 343.21(497.6)“2016″
NOVA ZAKONSKA RJEŠENJA U FEDERACIJI BIH – OSVRT NA NOVELU KRIVIČNOG ZAKONA IZ JUNA 2016. GODINE
Akademik prof. dr Miodrag N. SIMOVIĆ, prof. dr Dragan JOVAŠEVIĆ, prof. dr Vladimir M. SIMOVIĆ
Rezime: Parlament Federacije Bosne i Hercegovine je nedavno usvojio radikalne izmjene i dopune Krivičnog zakona Federacije Bosne i Hercegovine. Na taj način je u ovu oblast kaznenog prava unijeto više novina, kako u oblasti opšteg dijela, tako još više u oblasti posebnog dijela krivičnog prava. Tako je zakonodavac ovu značajnu oblast unaprijedio na osnovu novih zakonskih rješenja, ali i uskladio postojeća rješenja sa sličnim rješenjima u ostalim krivičnim zakonima koji se primjenjuju u Bosni i Hercegovini. O osnovnim i najznačajnijim karakteristikama ove novele Krivičnog zakona Federacije BiH govori se u ovom radu.
Ključne riječi: krivični zakon, izmjene, zastarjelost, pomilovanje, nova krivična djela, sankcije.
Deset najčešćih problema u primeni Zakona o radu
UDK: 349.22:331.108.6(497.11)
(094.5.072)
DESET NAJČEŠĆIH PROBLEMA U PRIMENI ZAKONA O RADU
Olga Vučković Kićanović, samostalna savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.
Rezime: Po informacijama Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u toku je reforma radnog zakonodavstva, koja bi trebalo da se završi do 2018. godine. Nadamo se da će taj proces koherentno zaokružiti set zakona koji uređuju rad, jer je u postojećem pravnom okviru mnogo kolizije, materijalnih i procesnih propusta i nelogičnosti, koje otežavaju efikasno procesuiranje i stvaraju pravnu nesigurnost. Zbog nepreciznih odredaba često se postavlja pitanje kako je moguće uvesti disciplinsku sankciju a ne definisati disciplinski postupak njenog utvrđivanja; kako je moguće dati otkaz samo na osnovu krivične prijave kad je to kao diskriminatorna odredba izbačeno i iz Zakona o policiji; razloge za i protiv obračunavanja otpremnine na važeći način; zašto utvrđivanje odgovornosti za naknadu štete ima različite aršine za poslodavce i zaposlene; koliko koristi zaposlenom prebacivanje tereta dokazivanja sa tužioca na tuženoga, ako je cena toga uvođenje zloupotrebe u posebne zakone, umesto po opštem režimu ZOO (član 13); da li je u redu da poslodavac ima diskreciono pravo da propiše iznos štete koja rezultira otkazom bez zakonom propisanog iznosa minimuma i sl. Cilj ovog teksta je da pojasni novelirane odredbe Zakona o radu iz 2014. godine, koje su do danas predmet najčešćih pitanja zaposlenih, ali i poslodavaca – otkaz, višak zaposlenih, otpremninu, uvođenje disciplinskih sankcija bez odredaba o postupku u kome se utvrđuju, naknadu štete u radnom i obligacionom sporu. S obzirom da se veliki broj pitanja odnosi i na Zakon o inspekcijskom nadzoru, on je posebno obrađen.
Ključne reči: prava zaposlenih, višak, otpremnina, otkaz, sankcije, naknada štete, disciplinski postupak.
Položaj pritvorenih i zatvorenih lica u Bosni i Hercegovini
UDK: 343.125/.126(497.6)
342.721:343.121(497.6)
341.231.14:343.121(497.6)
POLOŽAJ PRITVORENIH I ZATVORENIH LICA U BOSNI I HERCEGOVINI
Dr Marina M. Simović, sekretar Ombudsmena za djecu Republike Srpske i docent na Fakultetu pravnih nauka Univerziteta „Apeiron” u Banjoj Luci.
Dr Mustafa Bisić, pomoćnik ministra pravde BiH.
Mr Amar M. Bisić, Federalni zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje Sarajevo.
Faruk F. Zupčević, dipl. pravnik.
Rezime: U članku se ukazuje na najvažnije zakonske i podzakonske norme iz kojih se može sagledati položaj pritvorenog ili zatvorenog lica iz oblasti izvršenja krivičnih sankcija u Bosni i Hercegovini. Ove odredbe su izrađene u skladu sa odgovarajućim međunarodnim dokumentima, sporazumima, protokolima, preporukama i izvještajima međunarodnih tijela koja se bave pitanjima poštovanja i razvoja ljudskih prava, sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda BiH. Pri tome se posebno ima u vidu da je prema Aneksu 4. Ustava BiH određeno da će se prava i slobode predviđene Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenim protokolima direktno primjenjivati u Bosni i Hercegovini i da ovi akti imaju prioritet nad svim drugim zakonima, kao i da je Bosna i Hercegovina obavezna da obezbijedi najviši nivo međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Ključne riječi: pritvor, Sud BiH, zatvorenik, kazne zatvora, zavod.
Validnost i konvalidacija Deklaracije o unapređenju odnosa sa Hrvatskom
UDK: 341.231.1(497.11:497.5)(094.2)
327(497.11:497.5)(094.2)
VALIDNOST I KONVALIDACIJA DEKLARACIJE O UNAPREĐENJU ODNOSA SA HRVATSKOM
Prof. dr Zoran Ivošević, Pravni fakultet Univerziteta Union.
Rezime: Vlada kojoj je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabrana može da obavlja samo tekuće poslove u koje ne spada usvajanje akta o rešavanju problema i unapređivanju odnosa sa drugom državom. Ali, ako je takav akt u obostranom interesu, valja ga konvalidirati od strane novoformirane vlade.
Ključne reči: prestanak mandata, tehnička vlada, tekući poslovi, deklaracija, konvalidacija.
Krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. KZ u sudskoj praksi
UDK: 343.522(497.11)
KRIVIČNO DELO FALSIFIKOVANJE SLUŽBENE ISPRAVE IZ ČLANA 357. KZ U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan U. Kalaba, zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: Krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. KZ jeste specifično, posebno krivično delo, koje se odnosi na posebnu vrstu isprava. U radu je data analiza svih radnji izvršenja krivičnog dela, naravno uz minimum teorijske analize. Suština rada je u prikazu mnogobrojnih životnih situacija koje se odnose na pravni promet službenih isprava.
Ključne reči: krivično delo, isprava, službena isprava, krivični postupak.
Radni odnos na određeno vreme
UDK: 349.22:331.106.27(497.11)
RADNI ODNOS NA ODREĐENO VREME
Milan Ivošević, advokat.
Rezime: Radni odnos na određeno vreme, shodno Izmenama i dopunama Zakona o radu, traje najduže 24 meseca, što je dvostruko duže u odnosu na prethodno rešenje. U periodu njegovog najdužeg trajanja poslodavac i zaposleni mogu zaključiti jedan ili više takvih ugovora, ali takav radni odnos sa prekidima ili bez njih, ne može trajati duže od 24 meseca. Može trajati kraće – ukoliko prestane razlog usled koga je takav radni odnos zasnovan. Njegovo duže trajanje od zakonom određenog maksimuma dozvoljeno je samo u zakonom propisanim slučajevima. Ukoliko je ugovor o radu zaključen suprotno odredbama zakona, ili zaposleni ostane na radu kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena na koje je ugovor zaključen, takav radni odnos može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme.
Ključne reči: radni odnos na određeno vreme; rok koji ne može biti duži od 24 meseca; jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme; prekid rada; rok koji može biti duži od 24 meseca; novi ugovor o radu na određeno vreme po istom ili drugom osnovu; preobražaj radnog odnosa na neodređeno vreme.
Ozakonjenje objekta ili sticanje svojine na građevinskom objektu
UDK: 347.235(497.11)
351.778.511(497.11)
349.442(497.11)
OZAKONJENJE OBJEKTA ILI STICANJE SVOJINE NA GRAĐEVINSKOM OBJEKTU
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji
Rezime: Rešavanje pitanja bespravne gradnje je izvorno domaći problem pa u njegovom otklanjanju ne možemo da se pozovemo na rešenja iz uporednog prava. Otuda, ako država u dovoljnoj meri nije sprečavala (zabranjivala) izgradnju objekata bez odobrenja nadležnog organa, onda je više nego sigurno da je i traženje potpunih rešenja za dovođenje bespravnog graditelja u status vlasnika jako otežano.
Svi dosadašnji zakoni iz ove oblasti u svojim nazivima su imali u vidu legalizaciju objekata. Aktuelni Zakon nosi naziv Zakon o ozakonjenju objekata. Svi oni dakle, imaju u vidu odnos prema građevinskom objektu, kao predmetu rešavanja ovog pitanja, a trebalo bi da naziv zakona ima u vidu vlasnika koga se tiče svojina na objektu.
Aktuelni Zakon je, u dobroj meri, tehnička rešenja priveo pravu ka sticanju svojine na objektu. Sistematika Zakona nije do kraja konsekventna kao što i korišćenje pojedinih instituta nije adekvatno. Zato se stiče utisak da je Zakon rađen na brzinu.
Ipak, njegov kvalitet je u povoljnim rešenjima po stranke u postupku na koji način bi mogao da se ostvari cilj Zakona – da se vlasništvo nad izgrađenim objektima provede kroz javne knjige i spreči dalja bespravna gradnja.
Ključne reči: građevinski objekat, svojina, vlasništvo, predmet Zakona, uslovi građenja, naknade, taksa, građevinska dozvola.
Normativno uređenje delatnosti starih i umetničkih zanata i domaće radinosti
UDK: 334.712/.713(497.11)(094.5)
NORMATIVNO UREĐENJE DELATNOSTI STARIH I UMETNIČKIH ZANATAI DOMAĆE RADINOSTI
Dr Velisav Marković, vanredni profesor, Poslovni fakultet Valjevo, Univerzitet Singidunum Beograd.
Rezime: Stari i umetnički zanati i domaća radinost propisani su Pravilnikom o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata. U pravu Srbije nisu propisani uslovi za obavljanje navedene delatnosti (stručna sprema, zanimanje, radno iskustvo, licenca, prostor i oprema i sl). Propisana je samo mogućnost sertifikacije kod Ministarstva privrede koja ne daje zadovoljavajuće efekte. U radu autor predstavlja normativno uređenje delatnosti starih i umetničkih zanata i domaće radinosti a koristeći istorijski i uporednopravni metod ukazuje na neadekvatnu i nedovoljnu pravnu uređenost. Ove delatnosti se mogu podstaći i unaprediti, posebno kvalitet proizvoda i usluga, samo obrazovanjem zanatskih komora, uvođenjem i izdavanjem majstorskih pisama (licenci) i detaljnim pravnim regulisanjem.
Ključne reči: zanat, umetnički zanat, domaća radinost, majstorsko pismo.
Imenovanje, ovlašćenje i odgovornost javnih izvršitelja
UDK: 347.952-051(497.11)
IMENOVANJE, OVLAŠĆENJA I ODGOVORNOST JAVNIH IZVRŠITELJA
Branislava Apostolović, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: U radu se daje kratak prikaz konstitutivnih elemenata postupka imenovanja javnih izvršitelja, razloga za prestanak i postupka prestanka obavljanja delatnosti javnih izvršitelja, ovlašćenja, dužnosti i odgovornosti javnih izvršitelja i to kako odgovornosti za štetu, tako i disciplinske odgovornosti i disciplinskog postupka.
Ključne reči: javni izvršitelj, imenovanje, ovlašćenja, odgovornost.
Zakon o volontiranju – pola decenije primene
UDK: 349.22:331.314(497.11)
ZAKON O VOLONTIRANJU – POLA DECENIJE PRIMENE
Vesna Bilbija, magistar, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, Javno preduzeće „Pošta Srbije“.
Rezime: Zakon o volontiranju Republike Srbije je više od pet godina u primeni. Njegovim donošenjem u pravni sistem se uvodi oblik volontiranja, kao pružanje usluga za opšte dobro ili dobro drugog lica, dobrovoljno i bez naknade i na taj način jasno se definiše razlika u odnosu na radno angažovanje lica na osnovu ugovora o radu i rada van radnog odnosa.
U ovom radu predstavljen je Zakon o volontiranju Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 36/2010) i to: donošenje, regulisanje pojma volontiranja i osnovnih načela, prava i obaveze volontera i organizatora volontiranja, pojam korisnika volontiranja, ugovor o volontiranju. U radu su, dalje, predstavljeni propisi za izvršenje zakona, tj. pravilnici doneti od strane ministra za rad i socijalnu politiku. Zatim, pažnja je posvećena dilemama u pogledu pojedinih zakonskih rešenja uz osvrt na pojedina rešenja iz Zakona o volonterstvu Republike Hrvatske i iskustva u oblasti volontiranja u ovoj republici.
Ključne reči: dugoročno volontiranje, kratkoročno volontiranje, volonter, organizator volontiranja, korisnik volontiranja, ugovor o volontiranju.