Prodaja bespravno podignutih objekata
STVARNO PRAVO
Prodaja bespravno podignutih objekata
Prodaja bespravno podignutih objekata građenih na građevinskom zemljištu u državnoj svojini za koje prodavac nije dokazao svojstvo graditelja, protivna je zakonu.
Dozvola za gradnju pomoćnog objekta
UPRAVNO PRAVO
Dozvola za gradnju pomoćnog objekta
Za gradnju pomoćnog objekta, koji je u funkciji glavnog objekta, investitor nije dužan da pribavlja građevinsku dozvolu, već samo rešenje kojim se odobrava izvođenje radova.
Učinilac krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole
USTAVNO PRAVO
Učinilac krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole
Lice koje izvodi radove na rekonstrukciji postojećeg objekta, a ne poseduje rešenje o odobrenju nadležnog organa jedinice lokalne samouprave kada je to posebnim zakonom propisano kao obavezno, jeste učinilac krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 1. Krivičnog zakonika.
Sticanje svojine građenjem na tuđem zemljištu
STVARNO PRAVO
Sticanje svojine građenjem na tuđem zemljištu
Lice koje izgradi zgradu ili drugu građevinu na zemljištu na koje drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine i na zemljište na kome je izgrađen građevinski objekat, kao i na zemljište koje je neophodno za redovnu upotrebu tog građevinskog objekta, ukoliko nije znalo niti moglo znati da gradi na tuđem zemljištu, a vlasnik zemljišta je znao za izgradnju i nije se tome protivio.
Skidanje i povreda službenog pečata i znaka
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Skidanje i povreda službenog pečata i znaka
Za postojanje krivičnog dela skidanje i povreda službenog pečata i znaka nije bitno da li je učinilac istovremeno i investitor pri gradnji objekta na spornom gradilištu.
Ozakonjenje objekta ili sticanje svojine na građevinskom objektu
UDK: 347.235(497.11)
351.778.511(497.11)
349.442(497.11)
OZAKONJENJE OBJEKTA ILI STICANJE SVOJINE NA GRAĐEVINSKOM OBJEKTU
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji
Rezime: Rešavanje pitanja bespravne gradnje je izvorno domaći problem pa u njegovom otklanjanju ne možemo da se pozovemo na rešenja iz uporednog prava. Otuda, ako država u dovoljnoj meri nije sprečavala (zabranjivala) izgradnju objekata bez odobrenja nadležnog organa, onda je više nego sigurno da je i traženje potpunih rešenja za dovođenje bespravnog graditelja u status vlasnika jako otežano.
Svi dosadašnji zakoni iz ove oblasti u svojim nazivima su imali u vidu legalizaciju objekata. Aktuelni Zakon nosi naziv Zakon o ozakonjenju objekata. Svi oni dakle, imaju u vidu odnos prema građevinskom objektu, kao predmetu rešavanja ovog pitanja, a trebalo bi da naziv zakona ima u vidu vlasnika koga se tiče svojina na objektu.
Aktuelni Zakon je, u dobroj meri, tehnička rešenja priveo pravu ka sticanju svojine na objektu. Sistematika Zakona nije do kraja konsekventna kao što i korišćenje pojedinih instituta nije adekvatno. Zato se stiče utisak da je Zakon rađen na brzinu.
Ipak, njegov kvalitet je u povoljnim rešenjima po stranke u postupku na koji način bi mogao da se ostvari cilj Zakona – da se vlasništvo nad izgrađenim objektima provede kroz javne knjige i spreči dalja bespravna gradnja.
Ključne reči: građevinski objekat, svojina, vlasništvo, predmet Zakona, uslovi građenja, naknade, taksa, građevinska dozvola.