Javni beležnik notar, javna služba sa privatnom kasom posle noveliranja Zakona o javnom beležništvu
UDK: 347.961.7(497.11)
JAVNI BELEŽNIK NOTAR, JAVNA SLUŽBA SA PRIVATNOM KASOM POSLE NOVELIRANJA ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU
Dr Predrag Baroš, advokat.
Rezime: Početak rada prvih javnih beležnika u Srbiji uslijed načina na koji je zakonodavac uredio nadležnost beležnika izazvao je dugotrajni štrajk advokata koji je nedavno okončan. Štrajk advokata prouzrokovao je dve izmene prethodno usvojenog rešenja Zakona o javnom beležništvu. Da li je zakonodavac posljednjim izmenama Zakona o javnom beležništvu usvojio adekvatno zakonsko rešenje?
Ključne riječi: javni beležnik, javno beležništvo, notar, advokat, javna isprava, solemnizacija, nepokretnosti.
Zabrana diskriminacije žena u Bosni i Hercegovini
UDK: 343.85:343.62-057.16-055.2
342.722-055.2
ZABRANA DISKRIMINACIJE ŽENA U BOSNI I HERCEGOVINI
Prof. dr Milena Simović, zamjenik direktora u Sekretarijatu za zakonodavstvo u Vladi Republike Srpske i vanredni profesor na Fakultetu za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci
Doc. dr Marina M. Simović, Fakultet pravnih nauka Univerziteta Apeiron Banja Luka i sekretar Ombudsmana za djecu Republike Srpske
Rezime: Bosna i Hercegovina se kada su u pitanju ljudska prava, te mehanizmi njihove zaštite u periodu od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma do danas još uvijek nalazi na početku izgradnje efikasnog i funkcionalnog sistema zaštite ljudskih prava. Uspostavljanje društvene jednakosti predstavlja jedan od ključnih ciljeva i prioriteta razvoja svakog društva, pa tako i bosansko-hercegovačkog. Da bi se što uspješnije ostvarilo približavanje rodnoj jednakosti, u Bosni i Hercegovini su posljednih godina pokrenute institucionalne i zakonodavne mjere u smjeru konkretizacije postizanja savremene evropske demokratije koja podrazumijeva punu ravnopravnost žena u svim segmentima života.
Ključne riječi: diskriminacija, žene, Bosna i Hercegovina, nasilje, Federacija BiH, Republika Srpska.
Sloboda medijskog izražavanja i prava ličnosti
UDK: 342.727(497.11)
342.732(497.11)
SLOBODA MEDIJSKOG IZRAŽAVANJA I PRAVA LIČNOSTI
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Rezime: Ustav jemči slobodu mišljenja i izražavanja. Sloboda mišljenja je bez ograničenja, jer unutrašnja misao čoveka nikog ne može da povredi. Sloboda izražavanja podleže ograničenjima, pošto iskazivanje mišljenja u bilo kom vidu medijske komunikacije može povrediti prava ili interese drugih. Ograničenja mogu biti supstanciona i konkordancijalna. Supstanciona postoje radi zaštite nacionalne bezbednosti, morala demokratskog društva, javnog zdravlja i autoriteta sudske vlasti. Konkordancijalna postoje radi zaštite ličnih prava onih na koje se informacije odnose. Njihov smisao je da se sloboda izražavanja učini saglasnom pravima ličnosti kojima se medijski sadržaji bave. To su najčešće: pravo na život i integritet, pravo na dostojanstvo, pravo na identitet, pravo na privatnost, pravo ispoljavanja verskih uverenja, pravo na zaštitu od govora mržnje, pravo na posebnu zaštitu maloletnika i pravo na pretpostavku nevinosti. Ako ta prava budu informacijom narušena, licu iz informacije stoje na raspolaganju sredstva zaštite.
Ključne reči: sloboda mišljenja i izražavanja, supstanciona i konkordancijalna ograničenja, pravo ličnosti, sredstva zaštite.
Sporno shvatanje nadležnosti u presudi Upravnog suda
UDK: 35.076/.078
SPORNO SHVATANJE NADLEŽNOSTI U PRESUDI UPRAVNOG SUDA
Julijana Nedeljković, dipl. pravnik, Uprava GO Lazarevac
Rezime: Nadležnost se ispoljava kao pravo i dužnost određenog organa da obavlja jedino propisima mu poverene poslove a ne i neke druge. Određena je prinudnim propisima – i kao takva, ne sme se menjati. Zaključkom Vlade mogu se usmeriti aktivnosti učesnika u postupku pre pokretanja postupka, ali kad se on pokrene – tada je usmeravanje prepušteno zakonima. Ako se dogodi da Upravni sud zanemari odredbe o nadležnosti, onda grešku ispravlja isti sud, imajući u vidu obaveznost presuda Upravnog suda i nepostojanje redovnog pravnog leka na presude ovoga suda.
Ključne reči: pravno shvatanje, obaveznost presude, stvarna nadležnost, građevinska inspekcija, eksproprijacija, ujednačavanje sudske prakse.
Sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji
UDK: 343.144(497.11)
SPORAZUM JAVNOG TUŽIOCA I OKRIVLJENOG O KRIVIČNOJ SANKCIJI
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Autor u članku analizira sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji, kao deo sporazuma koji zaključuju javni tužilac i okrivljeni u krivičnom postupku. Prvo je ukazano na odredbe ZKP koje se tiču sporazuma javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji, a zatim na to šta mora imati na umu javni tužilac prilikom pregovaranja o krivičnoj sankciji. Analizom presuda iz sudske prakse sagledano je kako se sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji realizuje u praksi.
Ključne reči: krivični postupak, sporazum javnog tužioca i okrivljenog, sporazum o krivičnoj sankciji, oslobođenje od kazne, sudska praksa.
Segregacija zanimanja prema spolu i pravo na jednakuplaću za jednak rad i rad jednake vrijednosti u kontekstu zabrane diskriminacije na osnovu spola
UDK: 331.1-055.2
342.734-055.2
SEGREGACIJA ZANIMANJA PREMA SPOLU I PRAVO NA JEDNAKU PLAĆU ZA JEDNAK RAD I RAD JEDNAKE VRIJEDNOSTI U KONTEKSTU ZABRANE DISKRIMINACIJE NA OSNOVU SPOLA
Mr Jasmina Bešlagić, viši asistent, Pravni fakultet, Bihać
Rezime: Segregacija zanimanja prema spolu i nemogućnost ostvarivanja prava na jednaku plaću za jednak rad i rad jednake vrijednosti društveni su problemi koji zaslužuju posebnu pažnju. Oni predstavljaju oblike diskriminacije na osnovu spola i u najvećoj mjeri pogađaju žensku radnu snagu. Imanentni su kako razvijenim, tako i manje razvijenim društvenim sistemima, s tim da su u potonjim posebno izraženi uz drastične posljedice koje uzrokuju, a koje pogađaju kako pojedinca, tako i radnu organizaciju, ali i cjelokupnu društvenu zajednicu.
Ključne riječi: diskriminacija, segregacija, spol, rad, zanimanje, plaća.
Novelirani postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga
UDK: 347.954:351.824.11
NOVELIRANI POSTUPAK ZA NAMIRENJE POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KOMUNALNIH I SLIČNIH USLUGA
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Pružanje komunalnih usluga, od kojih zavisi ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica, umnogome zavisi od naplate tih usluga. U nameri da se postupak naplate komunalnih i sličnih usluga učini efikasnijim, te da se istovremeno sudovi rasterete od velikog broja predmeta koji se odnose na naplatu ovih vrsta usluga, zakonodavac je naplatu ovih vrsta novčanih potraživanja stavio u nadležnost izvršiteljima. Izmenom i dopunom Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz decembra 2014. godine ograničena je dispozicija izvršnog poverioca u izboru izvršitelja, ali je izmenjena i mesna nadležnost.
Izvršitelj zaključkom nalaže isplatu ovih potraživanja, određuje izvršenje, ali i sprovodi izvršenje. U ovom slučaju, izvršitelj je osim ovlašćenja da sprovodi izvršenje, nadležan da zaključkom nalaže i isplatu, čime direktno odlučuje o imovinskim pravima fizičkih i pravnih lica, kao dužnika za komunalne i slične usluge. Prigovor ne odlaže izvršenje, što stvara mogućnost za bržu naplatu potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Nažalost, zakonodavac je propustio da zaokruži ceo postupak, jer su odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje regulišu postupanje izvršitelja i suda po prigovoru, ostale neusaglašene, nejasne, nedovršene, te protivrečne pravnoj prirodi rešenja o izvršenju, kao i odredbama zakona koje se odnose na postupak po prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.
Ključne reči: komunalne usluge, verodostojna isprava, izvršitelj, Komora izvršitelja, prigovor, sud.
Stručni savetnik u krivičnom postupku
UDK: 343.148
340.69
STRUČNI SAVETNIK U KRIVIČNOM POSTUPKU
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Polazeći od objektivne potrebe za pružanjem stručne pomoći strankama, a po ugledu na konkretno rešenje u italijanskom krivičnom postupku, u delu naše procesne teorije se već godinama insistira na normiranju ustanove stručnog savetnika. Prihvatajući konačno takve stavove u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2011. godine, zakonodavac Republike Srbije je realno omogućio strankama da u mnogim situacijama i praktično ostvare svoje pravo na kritičku ocenu iskaza veštaka, što je jedno od najkontroverznijih pitanja savremene krivične procedure. Nesporno je, međutim, da odgovor na pitanje o svrsishodnosti i dometima pružanja stručne pomoći krivičnoprocesnim strankama od strane tehničkih savetnika, kao i odgovor na sva druga sporna pitanja u vezi sa tim, može dati jedino praksa.
Ključne reči: krivični postupak, stručni savetnik, veštak, specijalista, okrivljeni, tužilac, dokazivanje.
Novija upravno-sudska praksa u upravnom sporu
UDK: 351.942(497.11)
NOVIJA UPRAVNO-SUDSKA PRAKSA U UPRAVNOM SPORU
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji.
Rezime: Posle četiri godine rada Upravnog suda, kao specijalizovanog, i isto toliko godina primene aktuelnog Zakona o upravnim sporovima, formirana je odgovarajuća sudska praksa čiji je deo iznet u ovom referatu.
Svakako, kvalitetu zauzetih pravnih stavova Upravnog suda doprinosi primena još uvek aktuelnih pravnih stavova ranijeg Vrhovnog suda Srbije – Upravnog odeljenja. To će biti osnova za zauzimanje i budućih pravnih stavova, jer samo predvidive presude sudova, zasnovane na dostupnim pravnim stavovima, vraćaju veru građana u sudsku vlast.
Dvostepeno upravno sudstvo uz specijalizaciju sudija po materijama i njihova posvećenost uz podizanje nivoa stručnosti su dalji pravci razvoja upravnog sudstva u nas.
Ključne reči: upravno-sudska praksa, upravni akt, upravni spor, rasprava, spor pune jurisdikcije.
Ko snosi troškove krivičnog postupka branioca okrivljenog po službenoj dužnosti u pojedinim fazama krivičnog postupka?
UDK: 343.13:347.921.6
343.121.4(497.11)
KO SNOSI TROŠKOVE KRIVIČNOG POSTUPKA BRANIOCA OKRIVLJENOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI U POJEDINIM FAZAMA KRIVIČNOG POSTUPKA?
Dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu.
Rezime: U radu se prikazuje normativno uređenje koje se odnosi na troškove krivičnog postupka prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Poseban akcenat je stavljen na pitanje ko snosi troškove krivičnog postupka koji se dosuđuju braniocu okrivljenog koji je postavljen po službenoj dužnosti u pojedinim fazama krivičnog postupka – u toku istrage. Posebno, što odluke koje se odnose na obračun troškova krivičnog postupka u ovakvim situacijama, u praksi ponekad izazivaju i određene nedoumice.
Ključne reči: troškovi krivičnog postupka, okrivljeni, branilac po službenoj dužnosti.