Segregacija zanimanja prema spolu i pravo na jednakuplaću za jednak rad i rad jednake vrijednosti u kontekstu zabrane diskriminacije na osnovu spola
UDK: 331.1-055.2
342.734-055.2
SEGREGACIJA ZANIMANJA PREMA SPOLU I PRAVO NA JEDNAKU PLAĆU ZA JEDNAK RAD I RAD JEDNAKE VRIJEDNOSTI U KONTEKSTU ZABRANE DISKRIMINACIJE NA OSNOVU SPOLA
Mr Jasmina Bešlagić, viši asistent, Pravni fakultet, Bihać
Rezime: Segregacija zanimanja prema spolu i nemogućnost ostvarivanja prava na jednaku plaću za jednak rad i rad jednake vrijednosti društveni su problemi koji zaslužuju posebnu pažnju. Oni predstavljaju oblike diskriminacije na osnovu spola i u najvećoj mjeri pogađaju žensku radnu snagu. Imanentni su kako razvijenim, tako i manje razvijenim društvenim sistemima, s tim da su u potonjim posebno izraženi uz drastične posljedice koje uzrokuju, a koje pogađaju kako pojedinca, tako i radnu organizaciju, ali i cjelokupnu društvenu zajednicu.
Ključne riječi: diskriminacija, segregacija, spol, rad, zanimanje, plaća.
Novelirani postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga
UDK: 347.954:351.824.11
NOVELIRANI POSTUPAK ZA NAMIRENJE POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KOMUNALNIH I SLIČNIH USLUGA
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Pružanje komunalnih usluga, od kojih zavisi ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica, umnogome zavisi od naplate tih usluga. U nameri da se postupak naplate komunalnih i sličnih usluga učini efikasnijim, te da se istovremeno sudovi rasterete od velikog broja predmeta koji se odnose na naplatu ovih vrsta usluga, zakonodavac je naplatu ovih vrsta novčanih potraživanja stavio u nadležnost izvršiteljima. Izmenom i dopunom Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz decembra 2014. godine ograničena je dispozicija izvršnog poverioca u izboru izvršitelja, ali je izmenjena i mesna nadležnost.
Izvršitelj zaključkom nalaže isplatu ovih potraživanja, određuje izvršenje, ali i sprovodi izvršenje. U ovom slučaju, izvršitelj je osim ovlašćenja da sprovodi izvršenje, nadležan da zaključkom nalaže i isplatu, čime direktno odlučuje o imovinskim pravima fizičkih i pravnih lica, kao dužnika za komunalne i slične usluge. Prigovor ne odlaže izvršenje, što stvara mogućnost za bržu naplatu potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Nažalost, zakonodavac je propustio da zaokruži ceo postupak, jer su odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje regulišu postupanje izvršitelja i suda po prigovoru, ostale neusaglašene, nejasne, nedovršene, te protivrečne pravnoj prirodi rešenja o izvršenju, kao i odredbama zakona koje se odnose na postupak po prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.
Ključne reči: komunalne usluge, verodostojna isprava, izvršitelj, Komora izvršitelja, prigovor, sud.
Stručni savetnik u krivičnom postupku
UDK: 343.148
340.69
STRUČNI SAVETNIK U KRIVIČNOM POSTUPKU
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Polazeći od objektivne potrebe za pružanjem stručne pomoći strankama, a po ugledu na konkretno rešenje u italijanskom krivičnom postupku, u delu naše procesne teorije se već godinama insistira na normiranju ustanove stručnog savetnika. Prihvatajući konačno takve stavove u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2011. godine, zakonodavac Republike Srbije je realno omogućio strankama da u mnogim situacijama i praktično ostvare svoje pravo na kritičku ocenu iskaza veštaka, što je jedno od najkontroverznijih pitanja savremene krivične procedure. Nesporno je, međutim, da odgovor na pitanje o svrsishodnosti i dometima pružanja stručne pomoći krivičnoprocesnim strankama od strane tehničkih savetnika, kao i odgovor na sva druga sporna pitanja u vezi sa tim, može dati jedino praksa.
Ključne reči: krivični postupak, stručni savetnik, veštak, specijalista, okrivljeni, tužilac, dokazivanje.
Novija upravno-sudska praksa u upravnom sporu
UDK: 351.942(497.11)
NOVIJA UPRAVNO-SUDSKA PRAKSA U UPRAVNOM SPORU
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji.
Rezime: Posle četiri godine rada Upravnog suda, kao specijalizovanog, i isto toliko godina primene aktuelnog Zakona o upravnim sporovima, formirana je odgovarajuća sudska praksa čiji je deo iznet u ovom referatu.
Svakako, kvalitetu zauzetih pravnih stavova Upravnog suda doprinosi primena još uvek aktuelnih pravnih stavova ranijeg Vrhovnog suda Srbije – Upravnog odeljenja. To će biti osnova za zauzimanje i budućih pravnih stavova, jer samo predvidive presude sudova, zasnovane na dostupnim pravnim stavovima, vraćaju veru građana u sudsku vlast.
Dvostepeno upravno sudstvo uz specijalizaciju sudija po materijama i njihova posvećenost uz podizanje nivoa stručnosti su dalji pravci razvoja upravnog sudstva u nas.
Ključne reči: upravno-sudska praksa, upravni akt, upravni spor, rasprava, spor pune jurisdikcije.
Ko snosi troškove krivičnog postupka branioca okrivljenog po službenoj dužnosti u pojedinim fazama krivičnog postupka?
UDK: 343.13:347.921.6
343.121.4(497.11)
KO SNOSI TROŠKOVE KRIVIČNOG POSTUPKA BRANIOCA OKRIVLJENOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI U POJEDINIM FAZAMA KRIVIČNOG POSTUPKA?
Dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu.
Rezime: U radu se prikazuje normativno uređenje koje se odnosi na troškove krivičnog postupka prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Poseban akcenat je stavljen na pitanje ko snosi troškove krivičnog postupka koji se dosuđuju braniocu okrivljenog koji je postavljen po službenoj dužnosti u pojedinim fazama krivičnog postupka – u toku istrage. Posebno, što odluke koje se odnose na obračun troškova krivičnog postupka u ovakvim situacijama, u praksi ponekad izazivaju i određene nedoumice.
Ključne reči: troškovi krivičnog postupka, okrivljeni, branilac po službenoj dužnosti.
Neujednačena pravna praksa i pravo na pravično suđenje
UDK: 340.142/.143
342.722:347.962.6
NEUJEDNAČENA PRAVNA PRAKSA I PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Ograničavanje sudske vlasti kada ono dovodi do povrede prava na pravično suđenje i drugih ljudskih prava rešeno je u korist Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda koji je dobio i pravo na sankciju. Iz toga njegovog prava derivira i dužnost sudske vlasti da poštuje izložene stavove i ocene sadržane u njegovim odlukama. Ne može se ujednačavanje sudske prakse pa i kada to čini Vrhovni kasacioni sud ostvariti a da se ne uzme kao polazna premisa stav iz odgovarajuće odluke Ustavnog suda. Kada se postupi suprotno daje se samo negativan doprinos neujednačenoj praksi.
Ključne reči: sudska praksa, ujednačavanje sudske prakse, ista situacija, Evropski sud za ljudska prava, Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud, pravo na pravično suđenje.
Osnovni principi obavljanja javnobeležničke službe i institut uskraćivanja javnobeležničkih radnji
UDK: 347.961(497.11)
OSNOVNI PRINCIPI OBAVLJANJA JAVNOBELEŽNIČKE SLUŽBE I INSTITUT USKRAĆIVANJA JAVNOBELEŽNIČKIH RADNJI
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Mr Vladimir Crnjanski, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Rezime: Javni beležnici predstavljaju novu pravosudnu profesiju u okviru pravnog sistema Republike Srbije. Javnobeležnička služba je već u svojim prvim koracima, počev od 1. 9. 2014. godine kada su prvoimenovani javni beležnici započeli sa svojim radom, izazvala niz kontroverzi i oprečnih stavova. Ovim radom je pokušano da se, kroz prikaz osnovnih principa obavljanja javnobeležničke službe, ukaže na pravnu prirodu i značaj javnobeležničkog poziva – posebno u pogledu podizanja nivoa ukupne pravne sigurnosti. Uporedo sa tim, analizirana je i međusobna pravna uslovljenost između instituta zloupotrebe prava i instituta uskraćivanja preduzimanja javnobeležničkih radnji.
Ključne reči: javni beležnik, javno poverenje i nepristrasnost, dužnost čuvanja javnobeležničke tajne, obaveza pružanja pomoći i pouke strankama, zloupotreba prava i uskraćivanje preduzimanja javnobeležničkih radnji.
Pregled novina i specifičnih zakonskih odredbi u Zakonu o privatizaciji
UDK:340.13:338.246.025.88(497.11)
PREGLED NOVINA I SPECIFIČNIH ZAKONSKIH ODREDBI U ZAKONU O PRIVATIZACIJI
Mr Bojan Stanivuk, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Rezime: Proces privatizacije u Republici Srbiji zašao je poprilično u treću deceniju. Osobenost samog procesa privatizacije kao postupka pretvaranja društvene i državne odnosno javne svojine (kapitala i imovine) u privatnu nesumnjivo donekle opravdava ovako dugačak period vremena.
Novi Zakon o privatizaciji je na nešto određeniji način nego prethodni Zakon o privatizaciji definisao šta je predmet privatizacije. Zakon je predvideo da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, dobra od opšteg interesa, kao ni kulturna dobra u javnoj svojini upisana u registar kulturnih dobara.
Konačno Zakon se ne primenjuje, odnosno ne uređuje eventualnu privatizaciju sportskih organizacija, izdavača medija, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i preduzeća koja su registrovana za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, osim ukoliko je zakonima koji uređuju položaj tih preduzeća, predviđena primena odredaba ovog zakona.
Zakon o privatizaciji takođe je predvideo određene novine, terminološke i sadržinske. Shodno tome pored transparentnosti, javnosti i formiranja cene po tržišnim uslovima (koje je predviđao i prethodno važeći zakon) načela privatizacije su i stvaranje uslova za razvoj privrede; smanjenje negativnih fiskalnih efekata; onemogućavanje korupcije; stvaranje uslova za socijalnu stabilnost.
Novi Zakon o privatizaciji predviđa četiri osnovna modela privatizacije: 1. prodaja kapitala; 2. prodaja imovine; 3. prenos kapitala bez naknade; 4. strateško partnerstvo.
Ključne reči: predmet i načela privatizacije, pokretanje postupka, modeli privatizacije, mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekata privatizacije.
Privremeno u(ne)ređivanje penzija
UDK: 364.35(497.11)
342.734(497.11)
PRIVREMENO U(NE)REĐIVANJE PENZIJA
Prof. dr Zoran Ivošević, Pravni fakultet Univerziteta Union.
Rezime: Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija trebalo bi, po nazivu, da reguliše tehniku isplate penzija, ali se upušta u supstancu prava na penziju, narušavajući ustavne odredbe o sistemskim zakonima (član 97. tačka 8), zabrani smanjivanja dostignutog nivoa prava (član 20. stav 2), usklađenosti zakona sa ratifikovanim međunarodnim ugovorom (član 194. stav 5) i zabrani diskriminacije (član 21. stav 2).
Ključne reči: pravo na penziju, ljudska prava, sistemski zakon, surogat-zakon, neustavnost.
Osiguranje stečajnog upravnika od odgovornosti za štetu u pravu Republike Srpske
UDK:347.514:347.736/.739(497.6)
OSIGURANJE STEČAJNOG UPRAVNIKA OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU U PRAVU REPUBLIKE SRPSKE
Dr sci. Slobodan Stanišić, advokat i vanredni profesor Fakulteta pravnih nauka Panevropskog univerziteta “Apeiron“, Banja Luka.
Rezime: U radu se analiziraju pravna pitanja koja se odnose na građansku odgovornost stečajnog upravnika za štetu koju može pričiniti prilikom izvršavanja svoje funkcije operativnog organa stečajnog postupka1) s posebnim osvrtom na uređenje osiguranja od odgovornosti stečajnog upravnika u pravu Republike Srpske de lege lata i de lege ferenda.
Ključne riječi: stečajni upravnik, odgovornost, šteta, osiguranje.