ELEMENTI BIĆA KRIVIČNOG DELA UBISTVO IZ ČLANA 113. KZ
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 340.132.1:343.61(497.11)
ELEMENTI BIĆA KRIVIČNOG DELA UBISTVO IZ ČLANA 113. KZ
* Nikola Pantelic, viši javni tužilac u Beogradu.
Rezime: Rad analizira krivično delo ubistva iz člana 113. Krivičnog zakonika, sa posebnim osvrtom na značaj subjektivnog odnosa učinioca prema posledici. Ukazuje se da pravna kvalifikacija ne zavisi isključivo od nastale posledice, već od ukupne ocene svih okolnosti konkretnog slučaja. Posebna pažnja posvećena je razgraničenju ubistva od srodnih krivičnih dela, kao i razlici između umišljaja i nehata. Kroz analizu sudske prakse pokazuje se da se umišljaj utvrđuje na osnovu načina izvršenja, upotrebljenog sredstva i ponašanja učinioca pre i posle radnje. Rad takođe razmatra pitanja uzročnosti, pokušaja i saučesništva, ukazujući na značaj celovitog pristupa u pravnoj oceni. Zaključuje se da je za pravilnu kvalifikaciju odlučujuća sinteza objektivnih i subjektivnih elemenata dela.
Ključne reči: ubistvo, umišljaj, sudska praksa, krivičnopravna kvalifikacija.
PREKLUZIJA I ZABRANA PONOVNOG UKIDANJA PRVOSTEPENOG REŠENJA U PARNIČNOM POSTUPKU
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.937(497.11)
PREKLUZIJA I ZABRANA PONOVNOG UKIDANJA PRVOSTEPENOG REŠENJA U PARNIČNOM POSTUPKU
PREKLUZIJA I ZABRANA PONOVNOG UKIDANJA PRVOSTEPENOG REŠENJA U PARNIČNOM POSTUPKU
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U parničnom postupku pravo na pravično suđenje obuhvata svojim sadržajem i suđenje u razumnom roku. To podrazumeva prema odredbama ZPP i dužnost stranke da blagovremeno iznese činjenice i predloži dokaze. Pasivizam na tu temu ima za posledicu prekluziju u pogledu mogućnosti njihove upotrebe ako se to može pripisati krivici stranke. U drugostepenom postupku po žalbi protiv presude i rešenja prvostepenog suda koji sadrži odluku o zahtevu stranaka obavezna je drugostepena rasprava, koja je takođe u funkciji zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Ključne reči: činjenice, dokazi, razuman rok, prekluzija, dvostruko ukidanje, obavezna rasprava, drugostepeni sud, vrste sudske odluke.
Rezime: U parničnom postupku pravo na pravično suđenje obuhvata svojim sadržajem i suđenje u razumnom roku. To podrazumeva prema odredbama ZPP i dužnost stranke da blagovremeno iznese činjenice i predloži dokaze. Pasivizam na tu temu ima za posledicu prekluziju u pogledu mogućnosti njihove upotrebe ako se to može pripisati krivici stranke. U drugostepenom postupku po žalbi protiv presude i rešenja prvostepenog suda koji sadrži odluku o zahtevu stranaka obavezna je drugostepena rasprava, koja je takođe u funkciji zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Ključne reči: činjenice, dokazi, razuman rok, prekluzija, dvostruko ukidanje, obavezna rasprava, drugostepeni sud, vrste sudske odluke.
POLOŽAJ GLAVNOG ADMINISTRATORA U LOKALNOJ UPRAVI
NEDOUMICE
UPOREDNO PRAVO
UDK: 352.075
342.25(497.16)
POLOŽAJ GLAVNOG ADMINISTRATORA U LOKALNOJ UPRAVI
* Nenad Đorđević, glavni administrator, Opština Herceg Novi.
Rezime: U Crnoj Gori se lokalna samouprava ostvaruje u opštini, Glavnom gradu i Prijestonici kao jedinicama lokalne samouprave. U okviru sopstvene nadležnosti jedinica lokalne samouprave rješava o pravima, obavezama i pravnim interesima fizičkih lica, pravnih lica i drugih stranaka u upravnom postupku. Za vršenje poslova lokalne uprave obrazuju se organi lokalne uprave (sekretarijati, uprave, direkcije). Organi lokalne uprave izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte, rješavaju u prvostepenom upravnom postupku o pravima, obavezama i pravnim interesima fizičkih lica, pravnih lica i drugih stranaka.
Glavni administrator je organ koji vrši poslove drugostepenog organa u upravnim stvarima iz nadležnosti lokalne uprave.
Ključne riječi: lokalna uprava, glavni administrator, ovlašćenja glavnog administratora.
KOMPANIJSKOPRAVNI REŽIM RAZREŠENJA DIREKTORA PRE ISTEKA MANDATA – „AD NUTUM“**
TEMA BROJA
KOMPANIJSKO PRAVO
UDK: 347.72.036.074.4
347.72.03-057.177.31
KOMPANIJSKOPRAVNI REŽIM RAZREŠENJA DIREKTORA PRE ISTEKA MANDATA – „AD NUTUM“**
* Akademik Mirko Vasiljević, profesor emeritus, Univerzitet u Beogradu – Pravni fakultet.
** Članak je prilog projektu Fakulteta „Savremeni problemi pravnog sistema Srbije“ sa podtemom „Prethodna i naknadna analiza pravnih propisa“. Objavljen: Pravo i privreda, br. 22023, str. 239-256.
Rezime : Razrešenje direktora i članova uprave društava kapitala u svakom momentu i kada za to ne postoje bilo koji razlozi (osnovi) ili opravdani (ozbiljni) razlozi – tzv. razrešenje „ad nutum“1) poznat je institut uporednog kompanijskog prava. Otvoreno je, međutim, pitanje da li je ovakvo razrešenje od strane organa imenovanja (skupština, nadzorni odbor – zavisno od sistema uprave: jednodomni ili dvodomni) praćeno i određenim sankcijama koje i pored prihvata ovog instituta u izvesnoj meri štite tako razrešenog direktora ili mu obezbeđuju određeno zadovoljenje.
U ovom radu na temelju analize uporedne kompanijske regulative i relevantne sudske prakse dato je kritičko viđenje prihvata ovog instituta u njegovoj klasičnoj formi (u svakom momentu, bez prethodnog obaveštenja i nekog roka, bez prava na naknadu), što predstavlja veliku pravnu nesigurnost. Autor je stava da ovaj institut iako načelno prihvatljiv u uslovima privatne svojine društava kapitala mora biti praćen određenim sankcijama imovinske prirode (naknada određenih formi imovinske štete, kao i nekih formi neimovinske štete, poput gubitka reputacije na tržištu), u skladu sa zaključenim međusobnim ugovorima o uslugama (poslovođenja i zastupanja) društva i direktora (posebno nezavisnih i neizvršnih), kao i u nekim formama ugovora o radu (posebno društva i izvršnih direktora) koji obezbeđuju radnopravnu sigurnost. Ipak, autor je stava da ove forme zaštite, kako bi se sačuvala priroda ovog instituta, ne mogu biti takve da bi njihovo dejstvo bilo odvraćajuće za samo društvo da donosi ovakve odluke o razrešenju „ad nutum“.
Ključne reči: razrešenje direktora, mandat, „ad nutum“, ugovor o radu, ugovor o uslugama, pripadajuća prava.
OGRANIČENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI I TENDENCIJE U UPOREDNOM PRAVU (II deo)
UPOREDNO PRAVO
OGRANIČENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI I TENDENCIJE U UPOREDNOM PRAVU
(II deo)
UDK: 340.5:347.155
* Dr Milena Trgovčević Prokić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
Rezime: Zaštita osoba sa invaliditetom jedan je od najosetljivijih elemenata društvenorazvojne, ekonomske i socijalne politike društva, a odnos prema ugroženim i marginalizovanim grupama i njihovo efektivno društveno uključivanje pokazuju dostignuti nivo svesti i napretka samog društva. To uključuje obuku organa starateljstva, suda i drugih ustanova i celokupnog društva, kao i izmenu Porodičnog zakona, Zakona o vanparničnom postupku i drugih zakona. Osim toga, potrebna je i profesionalna podrška osobama sa intelektualnim i psihosocijalnim poteškoćama od strane defektologa, psihologa i dr. koji bi im pomagali da izraze svoju volju prilikom donošenja odluka.
Uprkos dobrom zakonskom okviru u Srbiji, i dalje ima mesta za poboljšanje kako bi se obezbedila potpuna ravnopravnost invalidnih lica i da ona ostvaruju ravnopravno sa drugima sva ljudska prava i osnovne slobode.
Ključne reči: zaštita osoba sa invaliditetom, poslovna sposobnost, ograničenje poslovne sposobnosti.
NAČELO OPORTUNITETA U POSTUPANJU PREMA MALOLJETNICIMA U REPUBLICI SRPSKOJ: VASPITNA SVRHA I DISKRECIONA PRAKSA
OGLEDI: BOSNA I HERCEGOVINA
UDK: 343.131(497.6)
343.91-053.6
NAČELO OPORTUNITETA U POSTUPANJU PREMA MALOLJETNICIMA U REPUBLICI SRPSKOJ: VASPITNA SVRHA I DISKRECIONA PRAKSA
* Bojana Jeremić, MA, pomoćnik direktora, Centar za edukaciju sudija i javnih tužilaca u Republici Srpskoj, Banja Luka, Bosna i Hercegovina.
Rezime: Maloljetničko krivično pravo zahtijeva poseban pristup, zasnovan na principu najboljeg interesa djeteta, minimalnoj intervenciji i individualizaciji postupanja. U tom kontekstu, načelo oportuniteta omogućava tužiocu da, i pored postojanja zakonskih osnova za krivično gonjenje, procijeni svrsishodnost pokretanja ili nastavka postupka radi ostvarivanja vaspitne funkcije, prevencije budućih djela i socijalne reintegracije maloljetnika. Teorijski, oportunitet predstavlja funkcionalnu dopunu načela legaliteta, smanjujući rizik od stigmatizacije i negativnih posljedica formalnog krivičnog postupka.
Međunarodni standardi naglašavaju minimalnu intervenciju i primjenu alternativnih mjera, afirmišući oportunitet kao sredstvo diverzione i restorativne politike u maloljetničkom pravosuđu. Normativni okvir Republike Srpske omogućava tužiocu da odluči o nepokretanju ili obustavi postupka, uzimajući u obzir težinu djela, okolnosti izvršenja, ličnost maloljetnika i njegovu porodičnu i socijalnu situaciju, uključujući primjenu policijskog upozorenja i vaspitnih preporuka.
Statistički podaci iz perioda 2020–2024. godine pokazuju znatan broj odluka o nepokretanju postupka, što daje kontekst za dublju kvalitativnu analizu. Analiza sedam predmeta pokazuje da tužilaštvo oportunitet primjenjuje na osnovu individualne procjene, uzimajući u obzir težinu djela, ranije prestupe, porodični i socijalni kontekst, ličnost maloljetnika i spremnost porodice za vaspitno djelovanje. Primjena oportuniteta omogućava fokus na vaspitnu svrhu, a ne samo na represiju, čak i kod težih djela, kada maloljetnik iskazuje kajanje ili nadoknađuje štetu.
Zaključci ukazuju na značaj oportuniteta kao instrumenta individualizacije i humanizacije postupanja, ali istovremeno ističu potrebu za dodatnim normativnim preciziranjem kriterijuma, praćenjem odluka i jačanjem interdisciplinarne saradnje. Kada se promišljeno primjenjuje, načelo oportuniteta omogućava balansiranje između vaspitne svrhe i procesne efikasnosti, što je suštinski cilj maloljetničkog krivičnog prava.
Ključne riječi: maloljetničko krivično pravo, načelo oportuniteta, vaspitna funkcija, tužilačka diskrecija, najbolji interes djeteta, statistička analiza.
EPILOG PREDLOGA DIREKTIVE O ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
ODŠTETNO PRAVO
OGLEDI
UDK: 347.5:004.8(4-6EU)
EPILOG PREDLOGA DIREKTIVE O ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
* Bojana Arsenijević, asistentkinja, doktorantkinja, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu.
** Tekst je objavljen u zborniku radova Prouzrokovanje štete, naknada štete i osiguranje, XXVIII Međunarodna naučna konferencija, Valjevo 2025.
Rezime: Ustrojstvo jedinstvenog evropskog pravnog okvira za regulisanje odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije ima svoj kamen temeljac u Uredbi o veštačkoj inteligenciji (eng. Artificial Intelligence Act). Uredba je usvojena 2024. godine i postoji prelazni period stupanja na snagu pojedinih njenih odredbi. Uredbom su uređeni aspekti dozvoljene i zabranjene upotrebe veštačke inteligencije, a u pogledu regulisanja odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije Uredbu dopunjuju dva predloga direktiva. Prvi predlog jeste izmenjena direktiva o odgovornosti za proizvode sa nedostatkom (eng. Revised Product Liability Directive), koji predlog je usvojen 2024. godine. Drugi predlog ticao se usvajanja direktive o usaglašavanju vanugovorne odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije (eng. AI Liability Directive). U februaru 2025. godine Evropska komisija je objavila Program rada za 2025. godinu, u kojem je navela nameru da potonji predlog povuče. U radu posvećujemo pažnju pitanjima sadržine povučenog predloga direktive, razlozima odustanka od njega i trenutnom stanju regulisanja vanugovorne odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije u evropskom pravnom poretku.
Ključne reči: vanugovorna odgovornost, veštačka inteligencija, šteta, Evropska unija, povlačenje predloga direktive.
OSTVARIVANJE PRAVA MANJINSKIH AKCIONARA CILJNOG DRUŠTVA U POSTUPKU PREUZIMANJA
PRIVREDNO PRAVO
TEMA BROJA
UDK: 347.725.04
OSTVARIVANJE PRAVA MANJINSKIH AKCIONARA CILJNOG DRUŠTVA U POSTUPKU PREUZIMANJA
* Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog suda u penziji.
* Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog suda u penziji.
Rezime: Predmet ovog rada je sagledavanje zakonske procedure postupka preuzimanja akcionarskih društava i analiza spornih pravnih pitanja koja tim povodom nastaju. Uočene spornosti se tiču trajanja i prestanka obaveze davanja javne ponude za preuzimanje, ispunjenja uslova za pokretanje sudskog spora za prinudni otkup akcija i pravnog položaja manjinskih akcionara u tom sporu. Odgovor na ova pitanja je dat primenom odgovarajućih pravila tumačenja na osnovu kojih su izvedeni i predloženi pravnoutemeljeni zaključci.
Ključne reči: preuzimanje AD, obavezujuća ponuda, kontrolni prag, tužba za prinudni otkup akcija.
Ključne reči: preuzimanje AD, obavezujuća ponuda, kontrolni prag, tužba za prinudni otkup akcija.
IZOSTANAK SA ROČIŠTA U PARNIČNOM POSTUPKU SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRESUDU ZBOG IZOSTANKA
PROCESNO PRAVO
NEDOUMICE
UDK: 347.951.1
IZOSTANAK SA ROČIŠTA U PARNIČNOM POSTUPKU SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRESUDU ZBOG IZOSTANKA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je ukazivanje na problem propuštanja procesnih radnji u parničnom postupku, odnosno šta se dešava ako stranka u postupku ili njen punomoćnik ne dođe na zakazano ročište, odnosno ne pojavi se, a kasnije taj svoj izostanak ne opravda. Parnični postupak je dvostranački i Zakon o parničnom postupku predviđa neke obaveze stranaka kako bi postojala procesna disciplina, jer iako parnični postupak zavisi od volje parničnih stranaka i njhove dispozicije, red i disciplina u njegovom daljem toku mora da postoji.
Ključne reči: Izostanak sa ročišta, parnični postupak, Zakon o parničnom postupku, predlog za povraćaj u pređašnje stanje.
OGRANIČENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI I TENDENCIJE U UPOREDNOM PRAVU (I deo)
OGLEDI
UPOREDNO PRAVO
UDK: 340.5:347.155
OGRANIČENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI I TENDENCIJE U UPOREDNOM PRAVU
(I deo)
* Dr Milena Trgovčević Prokić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
Rezime: Zaštita osoba sa invaliditetom jedan je od najosetljivijih elemenata društvenorazvojne, ekonomske i socijalne politike društva, a odnos prema ugroženim i marginalizovanim grupama i njihovo efektivno društveno uključivanje pokazuju dostignuti nivo svesti i napretka samog društva. To uključuje obuku organa starateljstva, suda i drugih ustanova i celokupnog društva, kao i izmenu Porodičnog zakona, Zakona o vanparničnom postupku i drugih zakona. Osim toga potrebna je i profesionalna podrška osobama sa intelektualnim i psihosocijalnim poteškoćama od strane defektolaga, psihologa i dr. koji bi im pomagali da izraze svoju volju prilikom donošenja odluka.
Uprkos dobrom zakonskom okviru u Srbiji i dalje ima mesta za poboljšanje kako bi se obezbedila potpuna ravnopravnost invalidnih lica i da ona ostvaruju ravnopravno sa drugima sva ljudska prava i osnovne slobode.
Ključne reči: zaštita osoba sa invaliditetom, poslovna sposobnost, ograničenje poslovne sposobnosti.