Naknada za eksproprisani vinograd ili voćnjak

STVARNO PRAVO

Naknada za eksproprisani vinograd ili voćnjak

Naknada za eksproprisani vinograd ili voćnjak koji daje plodove određuje tako što se odredi obeštećenje za zemljište, pa se tom iznosu doda tržišna cena neamortizovanih investicija uloženih za podizanje i održavanje vinograda ili voćnjaka i iznos čistog prinosa koji daje vinograd ili voćnjak, s obzirom na svoju starost i plodnost, za onoliko godina koliko je potrebno da se podigne i da stupi u punu rodnost nov vinograd ili voćnjak.

PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE II deo

PROCESNO PRAVO

UDK: 347.234
351.712.5
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE
II deo
* Tibor Bodolo, dipl. inž. maš., master ekonomista, REV, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Sudski veštak za oblast mašinstva i ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast procena imovine i kapitala, naknade štete i izmakle koristi, zaposlen u Centru za veštačenja i procene, Novi Sad.

Rezime: Ovaj rad je usmeren ka identifikaciji osnovnih problema i to u prvom koraku postupka određivanja naknade odnosno samoj proceni vrednosti nepokretnosti. Motiv za ovaj rad je višegodišnja praksa u procenama naknada za eksproprijacije i uvid u stotine nalaza i mišljenja sudskih veštaka na teritoriji cele Srbije kao i odluke sudova bazirane na ovim veštačenjima.
Iako je Srbija razvila moderne instrumente (Registar cena nepokretnosti) i regulativu (Zakon o proceniteljima), sudska praksa u postupcima procene tržišne vrednosti za potrebe eksproprijacije i dalje preferira veštake umesto licenciranih procenitelja nepokretnosti. Ukoliko tome dodamo i metodu rada Poreske uprave na procenama tržišne vrednosti kao i nedostatak stručnog kadra u Poreskoj upravi, dolazimo do procenjenih tržišnih vrednosti koje su najmanje rezultat nezavisne i stručne procene, već se nalaze negde između želja vlasnika, spretnosti advokata, moralne slabosti veštaka i sudijskog osećaja pravičnosti. Takav scenario je donedavno možda i bio neminovan, ali struka procenitelja nepokretnosti i moderni alati koji su na raspolaganju omogućavaju suštinsku promenu u procenama vrednosti.
Ključne reči:eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju, procena tržišne vrednosti, veštak, licencirani procenitelj nepokretnosti.

PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE I deo

OGLEDI

PROCESNO PRAVO

UDK: 347.234
351.712.5

PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE
I deo

* Tibor Bodolo dipl. inž. maš., master ekonomista, REV, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Sudski veštak za oblast mašinstva i ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast procena imovine i kapitala, naknade štete i izmakle koristi, zaposlen u Centru za veštačenja i procene, Novi Sad.
Rezime: Ovaj rad je usmeren ka identifikaciji osnovnih problema i to u prvom koraku postupka određivanja naknade odnosno samoj proceni vrednosti nepokretnosti. Motiv za ovaj rad je višegodišnja praksa u procenama naknada za eksproprijacije i uvid u stotine nalaza i mišljenja sudskih veštaka na teritoriji cele Srbije kao i odluke sudova bazirane na ovim veštačenjima.
Iako je Srbija razvila moderne instrumente (Registar cena nepokretnosti) i regulativu (Zakon o proceniteljima), sudska praksa u postupcima procene tržišne vrednosti za potrebe eksproprijacije i dalje preferira veštake umesto licenciranih procenitelja nepokretnosti. Ukoliko tome dodamo i metodu rada Poreske uprave na procenama tržišne vrednosti kao i nedostatak stručnog kadra u Poreskoj upravi, dolazimo do procenjenih tržišnih vrednosti koje su najmanje rezultat nezavisne i stručne procene, već se nalaze negde između želja vlasnika, spretnosti advokata, moralne slabosti veštaka i sudijskog osećaja pravičnosti. Takav scenario je donedavno možda i bio neminovan, ali struka procenitelja nepokretnosti i moderni alati koji su na raspolaganju omogućavaju suštinsku promenu u procenama vrednosti.
Ključne reči:eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju, procena tržišne vrednosti, veštak, licencirani procenitelj nepokretnosti.

Faktička eksproprijacija

STVARNO PRAVO
Faktička eksproprijacija

Planski dokument koji nije faktički sproveden ne može biti osnov sticanja javne svojine, osim u slučaju dugotrajnog nesprovođenja.

Faktička eksproprijacija

STVARNO PRAVO

Faktička eksproprijacija

Jedinica lokalne samouprave ima obavezu da zemljište koje je postalo sredstvo u javnoj svojini izuzme iz poseda ranijeg korisnika i da mu za to isplati odgovarajuću naknadu.

Obaveza plaćanja sudske takse

UPRAVNO PRAVO
Obaveza plaćanja sudske takse

U upravnom sporu u kome se osporava rešenje kojim se dozvoljava predaja eksproprisane nepokretnosti pre pravnosnažnosti odluke o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, postoji obaveza plaćanja sudske takse.

Eksproprijacija nepokretnosti

Relativna ništavost sporazuma o naknadi

OBLIGACIONO PRAVO

Relativna ništavost sporazuma o naknadi

Korisnik eksproprijacije (javno preduzeća) ponudu o visini naknade mora da učini u skladu sa stvarnim statusom zemljišta.

Naknada za eksproprisane nepokretnosti

STVARNO PRAVO

Naknada za eksproprisane nepokretnosti

Visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje se po tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi.

Eksproprijacija nepokretnosti

UPRAVNO PRAVO

Eksproprijacija nepokretnosti

Kada se nepokretnost ekspropriše radi izgradnje objekta za proizvodnju, prenos ili distribuciju električne energije ili za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, na zahtev korisnika eksproprijacije izvršiće se predaja te nepokretnosti na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je korisnik eksproprijacije prethodno utvrdio potrebne elemente za određivanje visine naknade za eksproprisane nepokretnosti.