Krivično delo malog značaja u sudskoj praksi
UDK: 340.142:343.225(497.11)
KRIVIČNO DELO MALOG ZNAČAJA U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: U Krivičnom zakoniku (“Sl. glasnik RS”, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 121/12) je na jasan način regulisan pojam krivičnog dela. Sa druge strane, regulisane su situacije iz kojih proizlazi da se, pod određenim uslovima, učinjeno krivično delo ne smatra krivičnim delom. To je osnov isključenja krivičnog dela, a pod koji spada i institut dela malog značaja, regulisan u članu 18. KZ.
Ključne reči: krivično delo, delo malog značaja, uslovi za primenu, slučajevi sudske prakse.
Teret dokazivanja (onus probandi) u Zakonu o radu
UDK: 347.94:343.62-057.16(497.11)
TERET DOKAZIVANJA (ONUS PROBANDI) U SPOROVIMA O DISKRIMINACIJI I ZLOSTAVLJANJU NA RADU
Vesna Bilbija, magistar, Javno preduzeće “Pošta Srbije“, Radna jedinica poštanskog saobraćaja “Subotica“.
Rezime: Pod uticajem antidiskriminacionih zakona, klasično pravilo o teretu dokazivanja, actori incumbit probatio, koje znači da stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, trpi sve više izuzetaka. Nakon Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, matični zakon u oblasti rada, Zakon o radu, dopunjen je odredbama o teretu dokazivanja. Tako, prilikom regulisanja zabrane diskriminacije i pokretanja postupka pred nadležnim sudom za naknadu štete od poslodavca, teret dokazivanja, onus probandi, regulisan je na sledeći način: ako je u toku postupka tužilac učinio verovatnim da je diskriminacija izvršena, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja diskriminaciju je na tuženom, odnosno na poslodavcu. Takođe, u oblasti posebne zaštite od otkaza ugovora o radu predstavnika zaposlenih, teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima je na poslodavcu.
Ključne reči: diskriminacija, Zakon o radu, teret dokazivanja, tužilac, tuženi.
Antinomije Zakona o radu
UDK: 349.22(497.11)
331.2(497.11)
ANTINOMIJE ZAKONA O RADU
Milan Ivošević, advokat.
Rezime: Tema ovog rada jesu pojedina rešenja koja Zakon o radu reguliše na način suprotan ili drugim odredbama istog tog zakona ili drugim imperativnim propisima Republike Srbije. Takođe, tema članka je i izbegavanje Zakona o radu da reguliše jedno od polja rada koje uvodi praksa, ali ga sam zakon “ne vidi“, iako su neke od radnih verzija izmena i dopuna Zakona o radu najavljivale takve odredbe. Suština je da se, još jedanput, ukaže na pojedine nelogičnosti koje zakon određuje kao i na neusklađenost između različitih zakona unutar istog pravnog sistema.
Ključne reči: Zakon o radu, forma ugovora o radu, pravna fikcija, zarada, naknada troškova, pojam zaposlenog, rad van radnog odnosa, iznajmljivanje radne snage.
Povreda prava na slobodu okupljanja: prva odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine (I deo)
UDK: 342.726-055.3(497.6)
POVREDA PRAVA NA SLOBODU OKUPLJANJA: PRVA ODLUKA USTAVNOG SUDA BOSNE I HERCEGOVINE (I deo)
Prof. dr Milena Simović, zamjenik direktora u Sekretarijatu za zakonodavstvo u Vladi Republike Srpske i vanredni profesor na Fakultetu za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci
Rezime: Članom 11. Evropske konvencije garantovano je pravo na slobodu okupljanja svima koji imaju namjeru organizovati mirno okupljanje. Prema stanovištu Evropskog suda, garancije ustanovljene ovim članom pokrivaju kako privatna tako i javna okupljanja. Garancije ustanovljene ovim članom odnose se na organizatora okupljanja, čak i kad se u ulozi organizatora pojavljuje udruženje.
Ključne reči: Evropska konvencija, prvo na slobodu okupljanja, zabrana diskriminacije.
Vanbračna zajednica sa maloletnikom
UDK: 343.55
VANBRAČNA ZAJEDNICA SA MALOLETNIKOM
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Krivično delo iz člana 190. Krivičnog zakonika sa nazivom “Vanbračna zajednica sa maloletnikom“ može se sastojati u življenju punoletnog lica u vanbračnoj zajednici sa maloletnikom (stav 1) ili u omogućavanju ili navođenju maloletnika da sa punoletnim licem živi u vanbračnoj zajednici. Ovaj drugi oblik izvršenja moguć je samo od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, a ispoljava se kao osnovni (stav 2) i kao teži oblik izvršenja (stav 3). U oba slučaja inkriminacija ima blanketni karakter, delo je po svojoj prirodi trajno, pasivni subjekt može biti samo lice starije od 14 a mlađe od 18 godina koje nije u punovažnom braku sa punoletnim licem. Zanimljiv je i odnos ovog sa srodnim krivičnim delima, a posebno (ne)mogućnost njegovog sticaja sa deliktom obljube sa detetom. Najzad, na potrebu detaljnije analize ovog krivičnog dela ukazuje i aktuelna sudska praksa u Republici Srbiji.
Ključne reči: Krivični zakonik, Porodični zakon, maloletnik, dete, vanbračna zajednica, obljuba, koristoljublje.
Javni beležnik notar, javna služba sa privatnom kasom posle noveliranja Zakona o javnom beležništvu
UDK: 347.961.7(497.11)
JAVNI BELEŽNIK NOTAR, JAVNA SLUŽBA SA PRIVATNOM KASOM POSLE NOVELIRANJA ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU
Dr Predrag Baroš, advokat.
Rezime: Početak rada prvih javnih beležnika u Srbiji uslijed načina na koji je zakonodavac uredio nadležnost beležnika izazvao je dugotrajni štrajk advokata koji je nedavno okončan. Štrajk advokata prouzrokovao je dve izmene prethodno usvojenog rešenja Zakona o javnom beležništvu. Da li je zakonodavac posljednjim izmenama Zakona o javnom beležništvu usvojio adekvatno zakonsko rešenje?
Ključne riječi: javni beležnik, javno beležništvo, notar, advokat, javna isprava, solemnizacija, nepokretnosti.
Zabrana diskriminacije žena u Bosni i Hercegovini
UDK: 343.85:343.62-057.16-055.2
342.722-055.2
ZABRANA DISKRIMINACIJE ŽENA U BOSNI I HERCEGOVINI
Prof. dr Milena Simović, zamjenik direktora u Sekretarijatu za zakonodavstvo u Vladi Republike Srpske i vanredni profesor na Fakultetu za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci
Doc. dr Marina M. Simović, Fakultet pravnih nauka Univerziteta Apeiron Banja Luka i sekretar Ombudsmana za djecu Republike Srpske
Rezime: Bosna i Hercegovina se kada su u pitanju ljudska prava, te mehanizmi njihove zaštite u periodu od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma do danas još uvijek nalazi na početku izgradnje efikasnog i funkcionalnog sistema zaštite ljudskih prava. Uspostavljanje društvene jednakosti predstavlja jedan od ključnih ciljeva i prioriteta razvoja svakog društva, pa tako i bosansko-hercegovačkog. Da bi se što uspješnije ostvarilo približavanje rodnoj jednakosti, u Bosni i Hercegovini su posljednih godina pokrenute institucionalne i zakonodavne mjere u smjeru konkretizacije postizanja savremene evropske demokratije koja podrazumijeva punu ravnopravnost žena u svim segmentima života.
Ključne riječi: diskriminacija, žene, Bosna i Hercegovina, nasilje, Federacija BiH, Republika Srpska.
Sloboda medijskog izražavanja i prava ličnosti
UDK: 342.727(497.11)
342.732(497.11)
SLOBODA MEDIJSKOG IZRAŽAVANJA I PRAVA LIČNOSTI
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Rezime: Ustav jemči slobodu mišljenja i izražavanja. Sloboda mišljenja je bez ograničenja, jer unutrašnja misao čoveka nikog ne može da povredi. Sloboda izražavanja podleže ograničenjima, pošto iskazivanje mišljenja u bilo kom vidu medijske komunikacije može povrediti prava ili interese drugih. Ograničenja mogu biti supstanciona i konkordancijalna. Supstanciona postoje radi zaštite nacionalne bezbednosti, morala demokratskog društva, javnog zdravlja i autoriteta sudske vlasti. Konkordancijalna postoje radi zaštite ličnih prava onih na koje se informacije odnose. Njihov smisao je da se sloboda izražavanja učini saglasnom pravima ličnosti kojima se medijski sadržaji bave. To su najčešće: pravo na život i integritet, pravo na dostojanstvo, pravo na identitet, pravo na privatnost, pravo ispoljavanja verskih uverenja, pravo na zaštitu od govora mržnje, pravo na posebnu zaštitu maloletnika i pravo na pretpostavku nevinosti. Ako ta prava budu informacijom narušena, licu iz informacije stoje na raspolaganju sredstva zaštite.
Ključne reči: sloboda mišljenja i izražavanja, supstanciona i konkordancijalna ograničenja, pravo ličnosti, sredstva zaštite.
Sporno shvatanje nadležnosti u presudi Upravnog suda
UDK: 35.076/.078
SPORNO SHVATANJE NADLEŽNOSTI U PRESUDI UPRAVNOG SUDA
Julijana Nedeljković, dipl. pravnik, Uprava GO Lazarevac
Rezime: Nadležnost se ispoljava kao pravo i dužnost određenog organa da obavlja jedino propisima mu poverene poslove a ne i neke druge. Određena je prinudnim propisima – i kao takva, ne sme se menjati. Zaključkom Vlade mogu se usmeriti aktivnosti učesnika u postupku pre pokretanja postupka, ali kad se on pokrene – tada je usmeravanje prepušteno zakonima. Ako se dogodi da Upravni sud zanemari odredbe o nadležnosti, onda grešku ispravlja isti sud, imajući u vidu obaveznost presuda Upravnog suda i nepostojanje redovnog pravnog leka na presude ovoga suda.
Ključne reči: pravno shvatanje, obaveznost presude, stvarna nadležnost, građevinska inspekcija, eksproprijacija, ujednačavanje sudske prakse.
Sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji
UDK: 343.144(497.11)
SPORAZUM JAVNOG TUŽIOCA I OKRIVLJENOG O KRIVIČNOJ SANKCIJI
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Autor u članku analizira sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji, kao deo sporazuma koji zaključuju javni tužilac i okrivljeni u krivičnom postupku. Prvo je ukazano na odredbe ZKP koje se tiču sporazuma javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji, a zatim na to šta mora imati na umu javni tužilac prilikom pregovaranja o krivičnoj sankciji. Analizom presuda iz sudske prakse sagledano je kako se sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji realizuje u praksi.
Ključne reči: krivični postupak, sporazum javnog tužioca i okrivljenog, sporazum o krivičnoj sankciji, oslobođenje od kazne, sudska praksa.