Nadležnost za odlučivanje po tužbi za naknadu nematerijalne štete zbog objavljivanja netačne informacije u sredstvima javnog informisanja
MEDIJSKO PRAVO
Nadležnost za odlučivanje po tužbi za naknadu nematerijalne štete zbog objavljivanja netačne informacije u sredstvima javnog informisanja
Kada se radi o tužbi radi naknade nematerijalne štete zbog objavljivanja netačne informacije u sredstvima javnog informisanja gde tuženi nisu lica koja su odgovorna u smislu odredbi Zakona o javnom informisanju i medijima, za suđenje je nadležan osnovni sud.
Objavljivanje odgovora na objavljenu informaciju
MEDIJSKO PRAVO
Objavljivanje odgovora na objavljenu informaciju
Lice na koje se odnosi informacija, koja može da povredi njegovo pravo ili interes, može od odgovornog urednika zahtevati da, bez naknade, objavi odgovor u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta.
Revizija po Zakonu o javnom informisanju i medijima
MEDIJSKO PRAVO
Revizija po Zakonu o javnom informisanju i medijima
Protiv presude drugostepenog suda u parnici po tužbi za objavljivanje odgovora po Zakonu o javnom informisanju i medijima ne može se izjaviti revizija.
Pasivna legitimacija odgovornog urednika
SUDSKA PRAKSA
MEDIJSKO PRAVO
Pasivna legitimacija odgovornog urednika
U slučaju objavljivanja informacije kojom je povređeno pravo na dostojanstvo ličnosti, pravo na privatnost i druga prava, tužba se može podneti samo protiv odgovornog urednika medija u kome je ta informacija objavljena.
Spor za naknadu štete prouzrokovane objavljivanjem neistinite ili nepotpune informacije
MEDIJSKO PRAVO
Spor za naknadu štete prouzrokovane objavljivanjem neistinite ili nepotpune informacije
U sporu za naknadu štete prouzrokovane objavljivanjem neistinite ili nepotpune informacije pasivno je legitimisano lice koje je u vreme objavljivanja takve informacije obavljalo dužnost novinara i odgovornog urednika.
Tužba zbog objavljivanja informacije kojom je povređeno pravo na dostojanstvo ličnosti, pravo na privatnost i druga prava
MEDIJSKO PRAVO
Tužba zbog objavljivanja informacije kojom je povređeno pravo na dostojanstvo ličnosti, pravo na privatnost i druga prava
U slučaju objavljivanja informacije kojom je povređeno pravo na dostojanstvo ličnosti, pravo na privatnost i druga prava, tužba se može podneti samo protiv odgovornog urednika medija u kome je ta informacija objavljena.
Naknada štete zbog objavljivanja informacija iz privatnog života
MEDIJSKO PRAVO
Naknada štete zbog objavljivanja informacija iz privatnog života
Lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.
Naknada štete u vezi sa objavljivanjem informacija
MEDIJSKO PRAVO
Naknada štete u vezi sa objavljivanjem informacija
U konkretnom slučaju tužena je na svom internet profilu – fejsbuku na dostupan i nezaštićeni način napisala i objavila inkriminisane reči, kojima je povredila čast i ugled tužioca, pa je ovo spor za naknadu štete u vezi sa objavljivanjem informacija, koji rešava Viši sud u Beogradu za teritoriju cele Srbije.
Odgovornost za objavljivanje neistinite ili nepotpune informacije
MEDIJSKO PRAVO
Odgovornost za objavljivanje neistinite ili nepotpune informacije
Objavljivanje nepotpune ili neistinite informacije ne može se opravdati obavezom da se tuđe informacije, ideje i mišljenja prenesu i objave verodostojno i potpuno, niti okolnost da su glavni i odgovorni urednik, pa time i osnivač javnog glasila, proverili istinitost i potpunost informacija, znači da ih to oslobađa odgovornosti ako je neistinita ili nepotpuna informacija ipak objavljena.
Tanjug u raljama poistovećivanja medija i izdavača medija
UDK: 347.72.04:070.431(497.1)
TANJUG U RALJAMA POISTOVEĆIVANJA MEDIJA I IZDAVAČA MEDIJA
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta univerziteta Union u penziji.
Rezime: Javno preduzeće Novinska agencija Tanjug nije iskoristilo mogućnost privatizacije prenosom akcija na zaposlene bez naknade, u smislu člana 142. st. 11. i 12. Zakona o javnom informisanju, pa je Republika, preko Vlade koja vrši njena osnivačka prava, trebalo da donese ili odluku o ukidanju Tanjuga kao izdavača ili odluku o promeni njegove delatnosti. Vlada nije postupila ni na jedan od ovih načina i tako je napravila neshvatljivu grešku: brkajući različite pojmove, proglasila je prestanak izdavača medija umesto prestanka medija. Usled toga došlo je do ozbiljnih posledica kako po novinsku agenciju Tanjug, tako i po zaposlene u toj agenciji. Tim posledicama bavi se i ovaj tekst.
Ključne reči: Tanjug, mediji, izdavač medija, privatizacija po opštim i posebnim propisima, besplatni prenos akcija zaposlenima,Vlada, pravne posledice prestanka agencije, postupak likvidacije, likvidacioni upravnik, obustava likvidacije.