Primena i neizvršenje plana reorganizacije
UDK: 347.736
PRIMENA I NEIZVRŠENJE PLANA REORGANIZACIJE
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda Srbije.
Rezime: Usvojeni plan reorganizacije predstavlja izvršnu ispravu za sva potraživanja koja su njime obuhvaćena. U protivnom, samo se presudom parničnog suda može odrediti da se pod istim uslovima iz plana namire i potraživanja koja u njemu nisu navedena. Takođe, utvrđujućom presudom se može obezbediti namirenje i neobuhvaćenih potraživanja u unapred pripremljenom planu reorganizacije, ako dužnik odbija njihovo dobrovoljno izmirenje. Pravna dejstva proizvodi i usvojeni a neizvršeni plan reorganizacije i nakon pokretanja novog stečajnog postupka zbog njegovog neizvršenja. Stoga se konačna sudbina neizmirenih potraživanja po neizvršenom planu reorganizacije opredeljuje njihovim namirenjem u skladu sa sprovedenim postupkom završne deobe, odnosno usvajanjem novog plana reorganizacije. Novim planom reorganizacije se utvrđuju novi uslovi namirenja tih potraživanja i određuje se da se sa danom pravosnažnosti rešenja o potvrđivanju novousvojenog plana obustavlja dalja primena prethodnog plana reorganizacije zbog čijeg neizvršenja je pokrenut novi stečajni postupak.
Ključne reči: usvojeni plan reorganizacije; pravno dejstvo usvojenog plana reorganizacije; neizvršenje plana reorganizacije; pravne posledice neizvršavanja plana reorganizacije.
Načelo ne bis in idem
UDK: 343.211.3
NAČELO NE BIS IN IDEM
Doc. dr Mladenka Govedarica, Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
Rezime: Radi se o načelu koje predviđaju uglavnom svi krivičnoprocesni zakoni s tim što dejstvo može da mu bude u apsolutnom ili relativnom smislu. Samo načelo predviđa nemogućnost odnosno zabranu prema kojoj, jednom pravosnažno presuđena krivična stvar ne može biti predmet novog krivičnog postupka. Dakle, krivična stvar mora biti pravosnažno riješena presudom ili rješenjem u datom krivičnom postupku. Svakako da ovo načelo zabranjuje i da o istoj krivičnoj stvari istovremeno teku dva krivična postupka.1) Dakle, niko ne može da se javi, paralelno ili sukcesivno, dva ili više puta kao optuženi za isto krivično djelo. To se opravdava razlozima pravičnosti i pravne sigurnosti građana, a i savremeni ustavi i međunarodni pravni propisi su ga danas uvrstili među osnovna ljudska prava, često pod nazivom “zabrana dvostruke ugroženosti“.2)
Ključne riječi: načelo ne bis in idem, presuđena stvar (res iudicata), pravičnost, pravna sigurnost građana.
Postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku i prekid postupka
UDK: 347.9
342.722:347.962.6
POSTUPAK ZAŠTITE PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU I PREKID POSTUPKA
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Odredba člana 222. ZPP je odgovarajuća norma u postupku zaštite prava zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Kada je stranka prestala da postoji sud je u nemoći da sudi u in concreto postupku. Postupak se mora prekinuti kada stranka prestane da postoji (smrt fizičkog lica i prestanak pravnog lica).
Ključne reči: suđenje u razumnom roku, postupak, prestanak stranke, prekid postupka, odbacivanje zahteva, gubitak prava na delotvoran pravni lek.
Zastarelost naknade potraživanja Parking servisa
UDK: 347.439
351.81:625.712.63(497.11)
ZASTARELOST NAKNADE POTRAŽIVANJA PARKING SERVISA – ZASTARELOST DUGA PO OSNOVU IZDATIH DOPLATNIH KARATA ZA PARKIRANJE VOZILA
Maja Gluščević, diplomirani pravnik, advokatski pripravnik.
Rezime: Kako su odluke Vrhovnog kasacionog suda Srbije značajne za ujednačavanje sudske prakse u Republici Srbiji, kao i radi tumačenja prava, a da se iste odnose na sve građane Srbije, tj. da su odluke ovog suda od opšteg interesa za sve učesnike u pravnom saobraćaju, može se zaključiti da je uloga ovog suda veoma značajna. Ovaj sud štiti pravni poredak od neujednačene sudske prakse i predstavlja efikasan sistem zaštite učesnika u pravnom saobraćaju. To je učinio i u ovom slučaju koji se odnosi na rok zastarelosti potraživanja Parking servisa zasnovanih na doplatnim kartama za parkiranje vozila.
Ključne reči: zastarelost potraživanja, rokovi zastarelosti, komunalne delatnosti, Parking servis, parking prostor.
Odgovornost države zbog nemogućnosti namirenja potraživanja usled restrukturiranja dužnika
UDK: 338.246.025.88(497.11)
347.952.5
ODGOVORNOST DRŽAVE ZBOG NEMOGUĆNOSTI NAMIRENJA POTRAŽIVANJA USLED RESTRUKTURIRANJA DUŽNIKA
Milan Stanić, sudija Ustavnog suda Republike Srbije.
Rezime: Restrukturiranje je kao pravni institut prvi put uvedeno u pravni poredak Republike Srbije donošenjem Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001 od 29. 6. 2001). Zakonodavac se opredelio za koncept tzv. privatizacionog restrukturiranja, sa ciljem da se statusnim, odnosno organizacionim promenama ili poravnanjima iz dužničko-poverilačkih odnosa i drugim promenama koje se odnose na subjekt privatizacije omogući prodaja njegovog kapitala ili imovine.
Prateći praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije, proizlaze jasni stavovi da je država u obavezi da nadoknadi podnosiocima predstavki odnosno ustavnih žalbi potraživanja prema preduzećima koja su u većinskom društvenom odnosno državnom vlasništvu, a nalaze se u postupku stečaja ili restrukturiranja.
Prema sada važećim propisima krajnji rok za privatizaciju neprivatizovanih privrednih subjekata po novom Zakonu o privatizaciji oročen je sa 31. decembrom 2015. godine. Naplata potraživanja je još uvek ograničena jer rokovi za obustavljanje izvršenja nisu istekli. Stoga bi valjalo ozbiljno razmotriti celishodnost i svrsishodnost modela restrukturiranja, ako ni zbog čega drugog, onda zbog mogućnosti da se novim zakonskim rešenjima postupak privatizacije i restrukturiranja, po ko zna koji put ponovo produži i naplata potraživanja poverilaca odlaže unedogled.
Ključne reči: Zakon o privatizaciji, restrukturiranje, Evropski sud za ljudska prava, Ustavni sud Srbije.
Utvrđivanje poreza na imovinu – postupanje jedinica lokalne samouprave
UDK: 336.226.2:352(497.11)
UTVRĐIVANJE POREZA NA IMOVINU – POSTUPANJE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
Velisav Marković, Poslovni fakultet Valjevo, Univerzitet Singidunum Beograd.
Rezime: Porez na imovinu kao neposredan, periodičan, analitički i objektan porez predstavlja “izvorni prihod” jedinica lokalne samouprave. Zakonom o porezima na imovinu jedinice lokalne samouprave su ovlašćene za donošenje niza podzakonskih akata radi utvrđivanja poreza. Međutim, prilikom donošenja opštih akata u praksi je primećeno da lokalne samouprave iste donose suprotno odredbama Zakona o porezima na imovinu a na štetu poreskih obveznika. U radu autor, na primeru analize Odluke o određivanju zona za obračun poreza na imovinu i prosečnoj ceni kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji Grada Valjeva, prikazuje kako se ne poštuje Zakon o porezima na imovinu prilikom donošenja podzakonskih akata a sve sa ciljem uzimanja više novca od poreskih obveznika i na taj način popunjavanja budžeta.
Ključne reči: porez na imovinu, određivanje zona, prosečna cena nepokretnosti.
Sudska zaštita uzbunjivača
UDK: 343.85:343.352(497.11)
SUDSKA ZAŠTITA UZBUNJIVAČA1)
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: Najbolja zaštita uzbunjivača je sveobuhvatna zakonska zaštita uzbunjivača od odmazde, bezbedni i dostupni kanali za uzbunjivanje, poverljivost u vezi sa otkrivanjem informacija, sankcije za odmazdu nad uzbunjivačima, pravila postupka kojima se obezbeđuje hitnost u postupanju, prevaljivanje tereta dokazivanja u vezi sa odmazdom na poslodavca, a naročito delotvorna i brza privremena zaštita uzbunjivača.
Ključne reči: sloboda izražavanja, uzbunjivanje, saopštavanje informacija, uzbunjivač, poslodavac, kanali za uzbunjivanje, unutrašnje, spoljašnje i uzbunjivanje javnosti, objavljivanje tajnih informacija, obaveze poslodavca, obaveze uzbunjivača, povezano lice, putativni uzbunjivač, sudska nadležnost, prethodna sudska zaštita uzbunjivača, sudska zaštita uzbunjivača, tužbe za zaštitu prava uzbunjivača, posebni sporovi, posebna pravila postupka, prekršajna odgovornost.
Povreda prava na slobodu okupljanja: prva odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine (II deo)
UDK: 342.726-055.3(497.6)
POVREDA PRAVA NA SLOBODU OKUPLJANJA: PRVA ODLUKA USTAVNOG SUDA BOSNE I HERCEGOVINE (II deo)
Prof. dr Milena Simović, zamjenik direktora u Sekretarijatu za zakonodavstvo u Vladi Republike Srpske i vanredni profesor na Fakultetu za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci.
Rezime: Članom 11. Evropske konvencije garantovano je pravo na slobodu okupljanja svima koji imaju namjeru organizovati mirno okupljanje. Prema stanovištu Evropskog suda, garancije ustanovljene ovim članom pokrivaju kako privatna tako i javna okupljanja. Garancije ustanovljene ovim članom odnose se na organizatora okupljanja, čak i kad se u ulozi organizatora pojavljuje udruženje.
Ključne reči: Evropska konvencija, prvo na slobodu okupljanja, zabrana diskriminacije.
Zakon o zaštiti potrošača
UDK: 346.548(497.11)
366.542(497.11)
ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA
Osnovna prava potrošača i pregled značajnih novina
Maja Gluščević, diplomirani pravnik, advokatski pripravnik.
Rezime: Cilj donošenja Zakona o zaštiti potrošača je da se prava potrošača, ali i njihova zaštita podignu na jedan viši nivo, a sve u skladu sa evropskim standardima i normama, kako bi se dobio pravni okvir efikasne zaštite potrošača u Republici Srbiji. Činjenica da je u Zakon implementirano i niz evropskih direktiva iz ove oblasti nesumnjivo govori u prilog efikasnije zaštite prava potrošača u Republici Srbiji i približavanju standarda zaštite potrošača Evropskoj uniji. Zakon o zaštiti potrošača donosi nova rešenja, kojima se stvaraju uslovi za bolje ostvarivanje i zaštitu potrošačkih prava.
Ključne reči: Zakon o zaštiti potrošača, potrošač, trgovac, osnovna prava potrošača, zaštita prava potrošača, zaštita potrošača u Evropskoj uniji,
O pravu okrivljenog da ispituje svedoke optužbe i odbrane u krivičnom postupku
UDK: 343.121(497.11)
O PRAVU OKRIVLJENOG DA ISPITUJE SVEDOKE OPTUŽBE I ODBRANE U KRIVIČNOM POSTUPKU
Prof. dr Momčilo Grubač, redovni profesor emeritus Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.
Rezime: Ustav Srbije i novi ZKP ustanovili su jedan broj novih prava odbrane okrivljenog u krivičnom postupku, među njima i pravo okrivljenog da ispituje svedoke optužbe i odbrane, preuzeto iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Autor je obradio nekoliko opšta pitanja koja se uz to pravo postavljaju i kritički prikazao odredbe kojima je ono uređeno u ZKP Srbije. U zaključku je konstatovao da je Zakonik propustio da na odgovarajućim mestima ugradi nove procesnopravne norme koje bi omogućile realizaciju tog prava, odnosno onemogućile njegovo kršenje. Odredbe koje govore o ispitivanju svedoka u prethodnom postupku, pa i na glavnom pretresu i o širokoj dokaznoj snazi nekontradiktornih svedočkih iskaza ostale su uglavnom neizmenjene, a retke izmene u njima samo otežavaju umesto da olakšavaju delotvorno ostvarivanje prava odbrane, pa čak omogućuju i njegovo kršenje. Na kraju autor se založio da se u najavljenoj izmeni Zakonika o krivičnom postupku ti nedostaci otklone i da se odredbe Zakonika koje se odnose na tu problematiku dovedu u sklad sa Ustavom, Evropskom konvencijom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Ključne reči: krivični postupak, Zakonik o krivičnom postupku, ispitivanje svedoka, nekontradiktorni iskazi svedoka, pravično suđenje, Evropska konvencija, Ustav Srbije, okrivljeni, pravo odbrane.