Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku

UDK: 342.722:347.12(497.11)

ZAKON O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU
Maja Gluščević, diplomirani pravnik, advokatski pripravnik.

Rezime: Republika Srbija dugi niz godina nije imala poseban zakon koji bi regulisao ovu oblast. Suđenje u razumnom roku je samo pojam koji se pominjao u teoriji, dok je praksa bila sasvim drugačija. Opšte je poznata činjenica da sudski procesi u Republici Srbiji dugo traju, da se na odluke suda čeka dugi niz godina, a dešava se i da stranke u postupku ne dočekaju odluku suda. Ono što je još više uticalo na donošenje ovog zakona, jeste činjenica da je Republika Srbija izgubila mnoge sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava, kada je reč o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, što pokazuje i praksa ovog suda. Rešavanje ovog pitanja pojedinim odredbama drugih zakona pokazalo se kao neadekvatno, tako da je usledilo donošenje posebnog zakona koji bi na jedan sveobuhvatniji način rešio problem razumnog roka u sudskim procesima i predupredio sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Ključne reči: Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pravo na pravično suđenje, ljudska i manjinska prava i slobode, Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, razumni rok.

Naročito drzak način kao bitan elemenat krivičnog dela teške krađe u sudskoj praksi

UDK: 140.142:343.711

NAROČITO DRZAK NAČIN KAO BITAN ELEMENAT KRIVIČNOG DELA TEŠKE KRAĐE U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan U. Kalaba, zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku.

Rezime: U radu su prikazani brojni primeri iz sudske prakse koji se odnose na krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ, odnosno krađa izvršena na naročito drzak način. U pitanju je krivično delo koje je, sa jedne strane, u nadležnosti osnovnog suda često u sudskom postupku, a sa druge strane radi se o krivičnom delu koje pripada određenim pravnim standardima u pogledu bitnog elementa, jer u Zakonu (Krivični zakonik ili neki drugi) nema čvrstih kriterijuma koji opredeljuju bitan elemenat toga krivičnog dela, a to je naročito drzak način postupanja.

Ključne reči: krivično delo na naročito drzak način, Krivični zakonik, sporne situacije u vezi navedenog krivičnog dela.

Zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljaja na radu

UDK: 343.62-057.16(497.11)
349.2(497.11)

ZLOUPOTREBA PRAVA NA ZAŠTITU OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU
Mr Vesna Bilbija, Javno preduzeće “Pošta Srbije“, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Ni svojim se pravom služit’, ne moš’, tek drugom na štetu, il’ dosadu.
Član 1000. OIZ CG

Rezime: Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu zabranjen je bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, kao i zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja.
Budući da je zakonom pored zabrane zlostavljanja, istovremeno regulisana i zabrana zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja, važno je nesporno utvrditi koji uslovi moraju biti ispunjeni da bismo govorili o zloupotrebi prava na zaštitu od zlostavljanja.
Zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja, u smislu ovog zakona, čini zaposleni koji je svestan ili je morao biti svestan da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, a pokrene ili inicira pokretanje tog postupka sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu.
Prvi uslov je postojanje umišljaja: da je zaposleni svestan (direktni umišljaj) ili je morao biti svestan (eventualni umišljaj), a drugi uslov je postojanje namere: zaposleni pokreće ili inicira pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu.

Ključne reči: zlostavljanje na radu, zloupotreba, zaštita, poslodavac, zaposleni.

Ugovor o građenju i upravni akti u procesu građenja

UDK: 347.44:69

UGOVOR O GRAĐENJU I UPRAVNI AKTI U PROCESU GRAĐENJA
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji

„U čoveku postoji nasušna potreba za gradnjom.“
Emir Kusturica, „Politika“, 4. 4. 2015. godine, str. 8

Rezime: Ugovor o građenju sa obaveznom pismenom formom spada u značajnije ugovore obligacionog prava, a sporovi nastali povodom izvršenja njegovih ugovorenih odredbi predstavljaju komplikovane sporove, dužeg trajanja sa vrlo čestim skupim veštačenjima kod privrednih i redovnih sudova.
Sam proces građenja sadrži i određene pretpostavke vezane za donošenje odgovarajućih akata sa pravnom prirodom upravnih akata iz nadležnosti organa uprave i sa njihovom sudskom kontrolom u upravnom sporu kod Upravnog suda. Zajednički cilj u svim tim postupcima je njihovo ubrzanje kako bi investitori mogli što pre da grade, a budući investitori stekli sigurnost da će njihove poslovne odluke o pristupanju gradnji biti isplative.
U referatu su data i nova rešenja sadržana u ugovoru o građenju iz Prednacrta građanskog zakonika.
Posebno pitanje je legalizacija bespravno izgrađenih objekata koje upotpunjuje sliku realnosti građenja u Srbiji. Uspostavljanje sklada između faktičkog i pravnog u domenu bespravne gradnje treba da omogući vlasnicima da se koriste ovlašćenjima koja im svojina na nepokretnostima daje.
Ključne reči: ugovor o građenju, objedinjena procedura, građevinska i upotrebna dozvola, legalizacija, ZOO, Prednacrt građanskog zakonika RS.

Povezana lica u stečaju

UDK: 347.736

POVEZANA LICA U STEČAJU
Tamara Marković, sud. savetnik Privrednog apelacionog suda.
Miroslav Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Ekonomska i pravna samostalnost su značajne odrednice privrednih subjekata u tržišnoj privredi. Bitna obeležja te samostalnosti ogledaju se u samostalnom donošenju i vođenju poslovne i ekonomske politike, pa i u slobodnom povezivanju sa drugim subjektima. Povezivanje podrazumeva širok spektar odnosa i veza u poslovnim operacijama između različitih subjekata.
Pojam povezanih lica, u zavisnosti od toga da li se radi o povezivanju u odnosu na fizičko ili pravno lice, određen je Zakonom o privrednim društvima.
Zakon o stečajnom postupku nije regulisao pojam i tretman povezanih lica u stečaju. Problem je tretiran isključivo u okviru ograničenih domena primene pojedinih odredbi Zakona o privrednim društvima i to kroz institut zloupotrebe pravnog lica, povrede pravila sukoba interesa i zabrane konkurencije i naknade štete.
Zakonom o stečaju, a potom i Izmenama i dopunama Zakona o stečaju od 13. 8. 2014. godine, detaljnije je uređen pojam i položaj lica povezanih sa stečajnim dužnikom. Time je omogućeno ostvarenje ciljeva – povećanje stepena zaštite i namirenja poverilaca i sprečavanje primećenih zloupotreba u praksi.
Efikasan stečajni sistem neophodni je deo tržišne ekonomije jer obezbeđuje sigurnost poveriocima. Novi koncept stečajnog postupka predviđen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, stavlja u pogodniji položaj poverioce time što radikalno reguliše položaj poverilaca – lica povezanih sa stečajnim dužnikom.
Pri tome, ograničenja koja je novi zakonski tekst predvideo u odnosu na povezana lica, ne bi trebala da naruše pravnu sigurnost u pogledu odobravanja zajmova koji služe dopunjavanju kapitala između stečajnog dužnika i sa njim povezanih lica.

Ključne reči: pojam povezanih lica, Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečajnom postupku, Zakon o stečaju, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, odbor poverilaca, pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika, reorganizacija, stečaj povezanih društava

Osvrt na najnovije izmjene i dopune Krivičnog zakona BiH

UDK: 343.1(497.6)

OSVRT NA NAJNOVIJE IZMJENE I DOPUNE KRIVIČNOG ZAKONA BiH
Akademik prof. dr Miodrag N. Simović, sudija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i redovni profesor Pravnog fakulteta u Banjoj Luci, dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, inostrani član Ruske akademije prirodnih nauka i član Evropske akademije nauka i umjetnosti.
Doc. dr Marina M. Simović, sekretar Ombudsmena za djecu Republike Srpske i docent na Fakultetu pravnih nauka Univerziteta “Apeiron” u Banjoj Luci.

Rezime: Bosna i Hercegovina je tokom 2003. godine dobila novo krivično zakonodavstvo (materijalno, procesno i izvršno). Ono, slijedeći tradiciju iz bivše SFRJ, predstavlja izraz ideje o podijeljenoj zakonodavnoj nadležnosti u oblasti krivičnog prava između države Bosne i Hercegovine i njenih entiteta (Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, odnosno Brčko distrikta). Time je otpočelo novo razdoblje u razvoju krivičnog prava Bosne i Hercegovine.
Međunarodna tijela koja prate proces implementacije međunarodnih standarda u krivično zakonodavstvo Bosne i Hercegovine i dalje ističu da nedostatak odgovarajućih definicija za pojedina krivična djela podstiče nekažnjivost počinilaca i istovremeno “koči“ mogućnost sprečavanja činjenja budućih krivičnih djela. Dosljedno provođenje međunarodnih standarda u domaćem krivičnom zakonodavstvu potrebno je zbog jačanja pozicije vlasti da se energično suprotstavi svim oblicima kriminala, ali i zbog identifikacije i zaštite žrtava krivičnih djela.
Ključne riječi: Bosna i Hercegovina, krivični zakon, terorizam, pranje novca, trgovina ljudima.

Pravni aspekti ekologije s posebnim osvrtom na pravnu regulativu

UDK: 349.6

PRAVNI ASPEKTI EKOLOGIJE S POSEBNIM OSVRTOM NA PRAVNU REGULATIVU
Dr Slađana Radunović, Beogradska poslovna škola – visoka škola strukovnih studija, predavač za predmete Pravno normiranje i Javne nabavke.

Rezime: Najbitniji dokument na globalnom nivou o sprečavanju zagrevanja planete je Kjoto protokol. Pored toga, veoma bitan dokument je Povelja o ekološki neškodljivom turizmu. Sve veći značaj, u novije vreme, zaštita životne sredine dobija u politici Evropske unije. U „beloj knjizi“ su date razne preporuke sa propisima o zaštiti životne sredine i to: (1) dopune Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o zaštiti životne sredine, (2) redefinisanje saradnje javnog i privatnog sektora po pitanju problema zaštite životne sredine, (3) razvijanje i primena ekonomskih instrumenata u vezi sa zaštitom životne sredine i (4) nastavak jačanja institucija i izgradnje kapaciteta, kako bi se izbegla monopolizacija.

Ključne reči: Zakon, ekološka politika, zaštita životne sredine, obaveze zagađivača, odgovornost zagađivača.

Ustavna žalba kao mehanizam zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda

UDK: 342.736

USTAVNA ŽALBA KAO MEHANIZAM ZAŠTITE LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA
Maja Gluščević, diplomirani pravnik, advokatski pripravnik.

Rezime: Ustavna žalba je krajnji mehanizam zaštite ljudskih i manjinskih prava i osnovnih sloboda. Ono u šta mnogi subjekti doskora nisu bili upućeni, jeste činjenica da je ovo jedan važan i delotvoran pravni lek, jer od odlučivanja po ustavnoj žalbi i rešavanja po istoj, tj. donošenja odluke Ustavnog suda, zavisi mogućnost ostvarivanja i zaštite Ustavom zajemčenih prava pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Ključne reči: ustavna žalba, Ustav Republike Srbije, Ustavni sud, ljudska i manjinska prava i osnovne slobode, Evropski sud za ljudska prava.

Pravni i stvarni položaj posrednika, arbitara i miritelja

UDK: 347.91(497.11)

PRAVNI I STVARNI POLOŽAJ POSREDNIKA, ARBITARA I MIRITELJA
Mr Vesna Bilbija, JP “Pošta Srbije”, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Arbitrum est iudicum boni viri secundum aequum et bonum.
Arbitraža je odluka (poštenog, uglednog) čoveka o onom što je pravo i dobro.
(Proculus-D. 17,2,76).

Rezime: Mirno, vansudsko rešavanje sporova predstavlja potencijal koji zaslužuje sistemsku podršku kako bi u budućnosti doživeo potpunu afirmaciju. Razlozi su, s jedne strane, u prednostima koje ima vansudsko-alternativno rešavanje sporova: dobrovoljnost, nepristrasnost, zasnovanost na toleranciji, kulturi kompromisa i dijaloga, rešenje prihvatljivo za obe strane, fokus na tačke slaganja, brzina, ekonomičnost i efikasnost, itd, a sa druge u “manama“ sudskog postupka: statičnost, formalnost, sudski postupci dugo traju, produbljivanje sukoba i nedobrovoljnost u izvršavanju presude, gubitak poverenja u pravosuđe, visoki troškovi sudskih taksi i zastupanja. Imajući u vidu da za vansudske postupke nisu predviđene krute procesne pretpostavke, u potpunosti dolazi do izražaja sposobnost i stručnost posrednika/arbitra/miritelja da efikasnim delovanjem u postupku dođe do rešenja prihvatljivog za obe strane. Neutralan i nepristrasan posrednik, arbitar ili miritelj pomaže u pronalaženju kompromisa, a takvo lice mora krasiti odgovarajuće visoko obrazovanje, stručnost, dostojnost, integritet, nepristrasnost, realnost, preciznost, asertivnost i socijalna inteligencija i dr. Pravni položaj posrednika, miritelja i arbitara definisan je odredbama više zakona. Novi Zakon o posredovanju u rešavanju sporova reguliše pojam, načela, postupak i pravno dejstvo posredovanja u rešavanju sporova, uslove za obavljanje posredovanja, prava i dužnosti posrednika i program obuke posrednika. Predmet Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova je način i postupak mirnog rešavanja kolektivnih i individualnih radnih sporova, izbor, prava i obaveze miritelja i arbitara i druga pitanja od značaja za mirno rešavanje radnih sporova. Zatim, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, u svom trećem poglavlju uređuje postupak za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca – postupak posredovanja. Mogućnost arbitraže predviđena je i u Zakonu o radu: zaštitu pojedinačnih prava zaposleni mogu ostvariti u postupku tzv. “unutrašnje arbitraže“.

Ključne reči: mirno rešavanje sporova, postupak, posrednik, arbitar, miritelj.

Društvena preduzeća u srpskom pravu

UDK: 658.8
338.246.025.88(497.11)

DRUŠTVENA PREDUZEĆA U SRPSKOM PRAVU
Tatjana Matković-Stefanović, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Društveno preduzeće, nekad osnovni oblik organizovanja privrednih subjekata i glavni nosilac ekonomskog razvoja, danas postaje relikt prošlosti sa posebnim pravnim režimom, usled specifičnih društveno-ekonomskih karakteristika vremena u kome je nastalo.
Prema važećem Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine, jedno od načela na kojem se zasniva ekonomsko uređenje društva je i ravnopravnost svih oblika svojine, privatne, zadružne i javne svojine. Društvena svojina prestaje da bude ustavna kategorija, a uvodi se javna svojina pod kojom se podrazumeva svojina države, svojina autonomne pokrajine, kao i svojina jedinica lokalne samouprave. Za postojeću društvenu svojinu Ustav je predvideo da se pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom, tj. privatizuje se.
Sam proces privatizacije započeo je 1989. odnosno 1990. godine donošenjem Zakona o društvenom kapitalu. Međutim. bez obzira na zakonodavnu aktivnost u ovoj materiji, obaveznost privatizacije, propisane rokove za njeno sprovođenje i predviđene posledice nesprovođenja iste, proces privatizacije postojećih društvenih preduzeća i društava sa većinskim društvenim kapitalom još nije okončan, tako da ovi subjekti i danas egzistiraju u pravnom i privrednom životu našeg društva.
Novi Zakon o privatizaciji (“Sl. glasnik RS“, br. 83/2014) propisao je obaveznu privatizaciju za subjekte koji posluju društvenim kapitalom, koji se moraju privatizovati najkasnije do 31. 12. 2015. godine.

Ključne reči: društveno preduzeće, restrukturiranje.