Postupanje redovnih sudova po odlukama Ustavnog suda donetim u postupku po ustavnoj žalbi

UDK: 347.956:342.565.2(497.11)
342.736

POSTUPANJE REDOVNIH SUDOVA PO ODLUKAMA USTAVNOG SUDA DONETIM U POSTUPKU PO USTAVNOJ ŽALBI
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda Srbije.
Mr Nataša Plavšić, savetnik Ustavnog suda.

Rezime: Položaj Ustavnog suda u pravnom sistemu Republike Srbije određen je samostalnim Šestim delom Ustava. To ukazuje na njegovo posebno mesto i položaj u našem ustavnom poretku. U skladu sa Ustavom određenim položajem Ustavnog suda u članu 166. stav 2. Ustava predviđeno je i da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. U tom kontekstu je i odredbom člana 171. stav 1. Ustava utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda.
Ustav izričito ne uređuje pitanje međusobnog odnosa Ustavnog suda i sudske vlasti, niti pitanje postupanja sudova po odlukama Ustavnog suda. Ovo pitanje je postalo aktuelno uvođenjem ustavne žalbe u pravni sistem Republike Srbije, kad je Ustavni sud dobio nadležnost da pruža neposrednu zaštitu Ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda. Tako je Ustavni sud ušao u neposredniji odnos sa sudskom vlašću, a to pitanje je posebno postalo aktuelno donošenjem Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 109 od 28. novembra 2007. godine).
Redovni sudovi su dužni da poštuju i neposredno izvršavaju samo odluku Ustavnog suda donetu u konkretnom postupku po ustavnoj žalbi kojom je naloženo ponavljanje postupka u kome je učestvovao podnosilac ustavne žalbe, ili pak treća lica u odnosu na koja je Ustavni sud izričito proširio pravna dejstva svoje odluke. U tom slučaju redovni sudovi su dužni, ne samo da formalno postupe po nalogu Ustavnog suda već i da u ponovljenom postupku uvaže i sve ocene i stavove iznete u odluci koju izvršavaju. Nasuprot tome, kada odlučuju o stranačkom predlogu za ponavljanje postupka redovni sudovi su saglasno posebnim procesnim zakonima propisanim uslovima izričito ovlašćeni da samostalno odluče da li zbog donete odluke Ustavnog suda u drugom postupku ima mesta i ponavljanju postupka vođenog između lica koja nisu učestvovala u postupku po ustavnoj žalbi u kome je utvrđena povreda Ustavom zajemčenih ljudskih prava i sloboda.

Ključne reči: Ustav, Zakon o Ustavnom sudu, sistem redovne sudske i posebne ustavnosudske zaštite, zaštita zajemčenih prava i sloboda.

Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma

UDK: 343.85:[343.53:336.741.1(497.11)

ZAKON O OGRANIČAVANJU RASPOLAGANJA IMOVINOM U CILJU SPREČAVANJA TERORIZMA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd

Rezime: Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo je niz rezolucija kojima se propisuje primena represivnih mera protiv terorističkih organizacija i njihovih finansijera. Jedna od takvih mera odnosi se na ograničavanje raspolaganja imovinom terorista, koje do sada nije bilo regulisano u našem zakonodavstvu. Polazeći od toga, kao i od obaveza proisteklih iz članstva u Savetu Evrope, Narodna skupština Republike Srbije je 24. marta 2015. godine po hitnom postupku usvojila Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. To će svakako doprineti da Srbija bude prepoznata kao pouzdan partner međunarodnoj zajednici u borbi protiv globalnog terorizma, ali je značajan korak i u procesu harmonizacije naše legislative sa propisima Evropske unije. Najzad, nesporno je da će sprečavanje finansiranja terorizma od strane domaćih pravnih i fizičkih lica doprineti integritetu i stabilnosti finansijskog sistema, a samim tim i povećanju opšte pravne sigurnosti u Republici Srbiji.

Ključne reči: finansiranje terorizma, sprečavanje i suzbijanje, lista označenih lica, ograničavanje raspolaganja imovinom, harmonizacija propisa.

Sporazum o priznanju u krivičnom i prekršajnom postupku

UDK: 343.144

SPORAZUM O PRIZNANJU U KRIVIČNOM I PREKRŠAJNOM POSTUPKU
Prof. dr Momčilo Grubač, Pravni fakultet Univerziteta Union.

Rezime: Sporazumi koje u savremenom krivičnom postupku zaključuju organi gonjenja (krivičnog ili prekršajnog) sa osumnjičenim imaju cilj da ubrzaju suđenja, olakšaju krivični postupak i rasterete sudove koji su postali zabrinjavajuće zatrpani ogromnom količinom predmeta koje sve teže rešavaju do isteka rokova zastarelosti. Jedna od ustanova te “konsenzualne pravde“ je sporazum o priznanju krivičnog dela, odnosno prekršaja koji organi gonjenja i prezumptivni učinilac krivičnog dela, odnosno prekršaja zaključuju da bi jedni (organi gonjenja) uštedeli vreme i napore u mukotrpnom poslu dokazivanja činjenica relevantnih za donošenje odluke o postojanju delikta i odgovornosti, a drugi (osumnjičeni) da bi postigli
povoljniji ishod krivičnog postupka, odnosno blažu presudu. Ustanova je preuzeta iz američkog krivičnog postupka i u naš ZKP uneta 2009. god. i bez značajnijih izmena preuzeta u Zakonik iz 2011. godine. Naknadno, Zakonom o izmenama i dopunama ZKP iz maja 2014. (“Sl. glasnik RS“, 55/2014) neka od pitanja vrlo važnih za njenu primenu uređena su na bitno drugačiji način. U radu su kritički razmotrene te izmene, ali i druga praktična i pravnoteorijska pitanja.

Ključne reči: sporazum, priznanje, krivično delo, prekršaj, krivični postupak, prekršajni postupak, javni tužilac, okrivljeni.

Zakon kao faktor efikasnosti krivičnog postupka

UDK: 340.134:343.13(497.11)

ZAKON KAO FAKTOR EFIKASNOSTI KRIVIČNOG POSTUPKA
Prof. dr Stanko Bejatović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Rezime: Zakonska norma kao faktor efikasnosti krivičnog postupka u radu je analizirana sa dva aspekta. Prvo, tu su opšte napomene o efikasnosti krivičnog postupka i faktorima efikasnosti kao međunarodnom pravnom standardu i kao ključnom cilju reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije. Drugo je stručno-kritička analiza pojedinih rešenja novog ZKP RS koja po stavu autora imaju poseban značaj kada je reč o zakonskoj normi kao faktoru efikasnosti krivičnog postupka. Slučaj npr. sa ulogom suda u postupku dokazivanja izvršenja krivičnog dela, konceptom istrage, pojednostavljenim formama postupanja u krivičnim stvarima – pre svega sporazumom o priznanju krivičnog dela, arhitektonikom toka glavnog pretresa – posebno njegovog pripremnog ročišta, skraćenog krivičnog postupka i sistema pravnih lekova.
Uz izneseno, u radu se daju i određeni predlozi de lege ferenda koji, po stavu autora, treba da doprinesu povećanju efikasnosti krivičnog postupka kroz faktor adekvatne zakonske norme, a time i ostvarenju ključnog cilja skoro petnaest godina dugog procesa reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije.

Ključne reči: krivično-procesno zakonodavstvo, reforma, krivični postupak, efikasnost, krivični sud, javni tužilac, krivično-procesni subjekti, sporazum o priznanju krivičnog dela, oportunitet krivičnog gonjenja, pojednostavljene forme postupanja.

Inkriminacija učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi

UDK: 343.341/.342

INKRIMINACIJA UČESTVOVANJA U RATU ILI ORUŽANOM SUKOBU U STRANOJ DRŽAVI
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd

Rezime: Zakonom o dopunama Krivičnog zakonika Republike Srbije, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila u oktobru 2014. godine propisana su nova krivična dela, i to: “Učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi” (novi član 386a) i “Organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi” (novi član 386b). Suština ovih krivičnih dela je u inkriminaciji pojave da se, iz materijalnih ili drugih razloga te organizovano ili samostalno, neki državljani Republike Srbije pridružuju paravojnim formacijama u inostranstvu, a da se posle određenog vremena i nakon učestvovanja u ratnim ili oružanim sukobima vraćaju u Republiku Srbiju i postaju nosioci propagandnog delovanja i podsticanja drugih lica na učešće u ratnim ili oružanim sukobima u drugim državama. Polazeći od toga je neophodno analizirati i međusobno komparirati zakonska obeležja ovih krivičnih dela, uz povlačenje odgovarajućih paralela sa srodnim deliktima kaznenog prava.

Ključne reči: krivično pravo, zakonska novela, transnacionalni terorizam, oružani sukob, strana država, vrbovanje, vojna izdaja.

Pravni aspekti ekologije s posebnim osvrtom na pravnu regulativu

UDK: 349.6

PRAVNI ASPEKTI EKOLOGIJE S POSEBNIM OSVRTOM NA PRAVNU REGULATIVU
Dr Slađana Radunović, Beogradska poslovna škola – visoka škola strukovnih studija, predavač za predmete Pravno normiranje i Javne nabavke.

Rezime: Najbitniji dokument na globalnom nivou o sprečavanju zagrevanja planete je Kjoto protokol. Pored toga, veoma bitan dokument je Povelja o ekološki neškodljivom turizmu. Sve veći značaj, u novije vreme, zaštita životne sredine dobija u politici Evropske unije. U „beloj knjizi“ su date razne preporuke sa propisima o zaštiti životne sredine i to: (1) dopune Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o zaštiti životne sredine, (2) redefinisanje saradnje javnog i privatnog sektora po pitanju problema zaštite životne sredine, (3) razvijanje i primena ekonomskih instrumenata u vezi sa zaštitom životne sredine i (4) nastavak jačanja institucija i izgradnje kapaciteta, kako bi se izbegla monopolizacija.

Ključne reči: Zakon, ekološka politika, zaštita životne sredine, obaveze zagađivača, odgovornost zagađivača.

Pravni i stvarni položaj posrednika, arbitara i miritelja

UDK: 347.91(497.11)

PRAVNI I STVARNI POLOŽAJ POSREDNIKA, ARBITARA I MIRITELJA
Mr Vesna Bilbija, JP “Pošta Srbije”, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Arbitrum est iudicum boni viri secundum aequum et bonum.
Arbitraža je odluka (poštenog, uglednog) čoveka o onom što je pravo i dobro.
(Proculus-D. 17,2,76).

Rezime: Mirno, vansudsko rešavanje sporova predstavlja potencijal koji zaslužuje sistemsku podršku kako bi u budućnosti doživeo potpunu afirmaciju. Razlozi su, s jedne strane, u prednostima koje ima vansudsko-alternativno rešavanje sporova: dobrovoljnost, nepristrasnost, zasnovanost na toleranciji, kulturi kompromisa i dijaloga, rešenje prihvatljivo za obe strane, fokus na tačke slaganja, brzina, ekonomičnost i efikasnost, itd, a sa druge u “manama“ sudskog postupka: statičnost, formalnost, sudski postupci dugo traju, produbljivanje sukoba i nedobrovoljnost u izvršavanju presude, gubitak poverenja u pravosuđe, visoki troškovi sudskih taksi i zastupanja. Imajući u vidu da za vansudske postupke nisu predviđene krute procesne pretpostavke, u potpunosti dolazi do izražaja sposobnost i stručnost posrednika/arbitra/miritelja da efikasnim delovanjem u postupku dođe do rešenja prihvatljivog za obe strane. Neutralan i nepristrasan posrednik, arbitar ili miritelj pomaže u pronalaženju kompromisa, a takvo lice mora krasiti odgovarajuće visoko obrazovanje, stručnost, dostojnost, integritet, nepristrasnost, realnost, preciznost, asertivnost i socijalna inteligencija i dr. Pravni položaj posrednika, miritelja i arbitara definisan je odredbama više zakona. Novi Zakon o posredovanju u rešavanju sporova reguliše pojam, načela, postupak i pravno dejstvo posredovanja u rešavanju sporova, uslove za obavljanje posredovanja, prava i dužnosti posrednika i program obuke posrednika. Predmet Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova je način i postupak mirnog rešavanja kolektivnih i individualnih radnih sporova, izbor, prava i obaveze miritelja i arbitara i druga pitanja od značaja za mirno rešavanje radnih sporova. Zatim, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, u svom trećem poglavlju uređuje postupak za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca – postupak posredovanja. Mogućnost arbitraže predviđena je i u Zakonu o radu: zaštitu pojedinačnih prava zaposleni mogu ostvariti u postupku tzv. “unutrašnje arbitraže“.

Ključne reči: mirno rešavanje sporova, postupak, posrednik, arbitar, miritelj.

Sudska zaštita uzbunjivača

UDK: 343.85:343.352(497.11)

SUDSKA ZAŠTITA UZBUNJIVAČA1)
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: Najbolja zaštita uzbunjivača je sveobuhvatna zakonska zaštita uzbunjivača od odmazde, bezbedni i dostupni kanali za uzbunjivanje, poverljivost u vezi sa otkrivanjem informacija, sankcije za odmazdu nad uzbunjivačima, pravila postupka kojima se obezbeđuje hitnost u postupanju, prevaljivanje tereta dokazivanja u vezi sa odmazdom na poslodavca, a naročito delotvorna i brza privremena zaštita uzbunjivača.

Ključne reči: sloboda izražavanja, uzbunjivanje, saopštavanje informacija, uzbunjivač, poslodavac, kanali za uzbunjivanje, unutrašnje, spoljašnje i uzbunjivanje javnosti, objavljivanje tajnih informacija, obaveze poslodavca, obaveze uzbunjivača, povezano lice, putativni uzbunjivač, sudska nadležnost, prethodna sudska zaštita uzbunjivača, sudska zaštita uzbunjivača, tužbe za zaštitu prava uzbunjivača, posebni sporovi, posebna pravila postupka, prekršajna odgovornost.

O pravu okrivljenog da ispituje svedoke optužbe i odbrane u krivičnom postupku

UDK: 343.121(497.11)

O PRAVU OKRIVLJENOG DA ISPITUJE SVEDOKE OPTUŽBE I ODBRANE U KRIVIČNOM POSTUPKU
Prof. dr Momčilo Grubač, redovni profesor emeritus Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.

Rezime: Ustav Srbije i novi ZKP ustanovili su jedan broj novih prava odbrane okrivljenog u krivičnom postupku, među njima i pravo okrivljenog da ispituje svedoke optužbe i odbrane, preuzeto iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Autor je obradio nekoliko opšta pitanja koja se uz to pravo postavljaju i kritički prikazao odredbe kojima je ono uređeno u ZKP Srbije. U zaključku je konstatovao da je Zakonik propustio da na odgovarajućim mestima ugradi nove procesnopravne norme koje bi omogućile realizaciju tog prava, odnosno onemogućile njegovo kršenje. Odredbe koje govore o ispitivanju svedoka u prethodnom postupku, pa i na glavnom pretresu i o širokoj dokaznoj snazi nekontradiktornih svedočkih iskaza ostale su uglavnom neizmenjene, a retke izmene u njima samo otežavaju umesto da olakšavaju delotvorno ostvarivanje prava odbrane, pa čak omogućuju i njegovo kršenje. Na kraju autor se založio da se u najavljenoj izmeni Zakonika o krivičnom postupku ti nedostaci otklone i da se odredbe Zakonika koje se odnose na tu problematiku dovedu u sklad sa Ustavom, Evropskom konvencijom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Ključne reči: krivični postupak, Zakonik o krivičnom postupku, ispitivanje svedoka, nekontradiktorni iskazi svedoka, pravično suđenje, Evropska konvencija, Ustav Srbije, okrivljeni, pravo odbrane.

Sloboda medijskog izražavanja i prava ličnosti

UDK: 342.727(497.11)
342.732(497.11)

SLOBODA MEDIJSKOG IZRAŽAVANJA I PRAVA LIČNOSTI
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Rezime: Ustav jemči slobodu mišljenja i izražavanja. Sloboda mišljenja je bez ograničenja, jer unutrašnja misao čoveka nikog ne može da povredi. Sloboda izražavanja podleže ograničenjima, pošto iskazivanje mišljenja u bilo kom vidu medijske komunikacije može povrediti prava ili interese drugih. Ograničenja mogu biti supstanciona i konkordancijalna. Supstanciona postoje radi zaštite nacionalne bezbednosti, morala demokratskog društva, javnog zdravlja i autoriteta sudske vlasti. Konkordancijalna postoje radi zaštite ličnih prava onih na koje se informacije odnose. Njihov smisao je da se sloboda izražavanja učini saglasnom pravima ličnosti kojima se medijski sadržaji bave. To su najčešće: pravo na život i integritet, pravo na dostojanstvo, pravo na identitet, pravo na privatnost, pravo ispoljavanja verskih uverenja, pravo na zaštitu od govora mržnje, pravo na posebnu zaštitu maloletnika i pravo na pretpostavku nevinosti. Ako ta prava budu informacijom narušena, licu iz informacije stoje na raspolaganju sredstva zaštite.

Ključne reči: sloboda mišljenja i izražavanja, supstanciona i konkordancijalna ograničenja, pravo ličnosti, sredstva zaštite.