Zakon kao faktor efikasnosti krivičnog postupka

UDK: 340.134:343.13(497.11)

ZAKON KAO FAKTOR EFIKASNOSTI KRIVIČNOG POSTUPKA
Prof. dr Stanko Bejatović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Rezime: Zakonska norma kao faktor efikasnosti krivičnog postupka u radu je analizirana sa dva aspekta. Prvo, tu su opšte napomene o efikasnosti krivičnog postupka i faktorima efikasnosti kao međunarodnom pravnom standardu i kao ključnom cilju reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije. Drugo je stručno-kritička analiza pojedinih rešenja novog ZKP RS koja po stavu autora imaju poseban značaj kada je reč o zakonskoj normi kao faktoru efikasnosti krivičnog postupka. Slučaj npr. sa ulogom suda u postupku dokazivanja izvršenja krivičnog dela, konceptom istrage, pojednostavljenim formama postupanja u krivičnim stvarima – pre svega sporazumom o priznanju krivičnog dela, arhitektonikom toka glavnog pretresa – posebno njegovog pripremnog ročišta, skraćenog krivičnog postupka i sistema pravnih lekova.
Uz izneseno, u radu se daju i određeni predlozi de lege ferenda koji, po stavu autora, treba da doprinesu povećanju efikasnosti krivičnog postupka kroz faktor adekvatne zakonske norme, a time i ostvarenju ključnog cilja skoro petnaest godina dugog procesa reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije.

Ključne reči: krivično-procesno zakonodavstvo, reforma, krivični postupak, efikasnost, krivični sud, javni tužilac, krivično-procesni subjekti, sporazum o priznanju krivičnog dela, oportunitet krivičnog gonjenja, pojednostavljene forme postupanja.

Inkriminacija učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi

UDK: 343.341/.342

INKRIMINACIJA UČESTVOVANJA U RATU ILI ORUŽANOM SUKOBU U STRANOJ DRŽAVI
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd

Rezime: Zakonom o dopunama Krivičnog zakonika Republike Srbije, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila u oktobru 2014. godine propisana su nova krivična dela, i to: “Učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi” (novi član 386a) i “Organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi” (novi član 386b). Suština ovih krivičnih dela je u inkriminaciji pojave da se, iz materijalnih ili drugih razloga te organizovano ili samostalno, neki državljani Republike Srbije pridružuju paravojnim formacijama u inostranstvu, a da se posle određenog vremena i nakon učestvovanja u ratnim ili oružanim sukobima vraćaju u Republiku Srbiju i postaju nosioci propagandnog delovanja i podsticanja drugih lica na učešće u ratnim ili oružanim sukobima u drugim državama. Polazeći od toga je neophodno analizirati i međusobno komparirati zakonska obeležja ovih krivičnih dela, uz povlačenje odgovarajućih paralela sa srodnim deliktima kaznenog prava.

Ključne reči: krivično pravo, zakonska novela, transnacionalni terorizam, oružani sukob, strana država, vrbovanje, vojna izdaja.

Pravni aspekti ekologije s posebnim osvrtom na pravnu regulativu

UDK: 349.6

PRAVNI ASPEKTI EKOLOGIJE S POSEBNIM OSVRTOM NA PRAVNU REGULATIVU
Dr Slađana Radunović, Beogradska poslovna škola – visoka škola strukovnih studija, predavač za predmete Pravno normiranje i Javne nabavke.

Rezime: Najbitniji dokument na globalnom nivou o sprečavanju zagrevanja planete je Kjoto protokol. Pored toga, veoma bitan dokument je Povelja o ekološki neškodljivom turizmu. Sve veći značaj, u novije vreme, zaštita životne sredine dobija u politici Evropske unije. U „beloj knjizi“ su date razne preporuke sa propisima o zaštiti životne sredine i to: (1) dopune Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o zaštiti životne sredine, (2) redefinisanje saradnje javnog i privatnog sektora po pitanju problema zaštite životne sredine, (3) razvijanje i primena ekonomskih instrumenata u vezi sa zaštitom životne sredine i (4) nastavak jačanja institucija i izgradnje kapaciteta, kako bi se izbegla monopolizacija.

Ključne reči: Zakon, ekološka politika, zaštita životne sredine, obaveze zagađivača, odgovornost zagađivača.

Pravni i stvarni položaj posrednika, arbitara i miritelja

UDK: 347.91(497.11)

PRAVNI I STVARNI POLOŽAJ POSREDNIKA, ARBITARA I MIRITELJA
Mr Vesna Bilbija, JP “Pošta Srbije”, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Arbitrum est iudicum boni viri secundum aequum et bonum.
Arbitraža je odluka (poštenog, uglednog) čoveka o onom što je pravo i dobro.
(Proculus-D. 17,2,76).

Rezime: Mirno, vansudsko rešavanje sporova predstavlja potencijal koji zaslužuje sistemsku podršku kako bi u budućnosti doživeo potpunu afirmaciju. Razlozi su, s jedne strane, u prednostima koje ima vansudsko-alternativno rešavanje sporova: dobrovoljnost, nepristrasnost, zasnovanost na toleranciji, kulturi kompromisa i dijaloga, rešenje prihvatljivo za obe strane, fokus na tačke slaganja, brzina, ekonomičnost i efikasnost, itd, a sa druge u “manama“ sudskog postupka: statičnost, formalnost, sudski postupci dugo traju, produbljivanje sukoba i nedobrovoljnost u izvršavanju presude, gubitak poverenja u pravosuđe, visoki troškovi sudskih taksi i zastupanja. Imajući u vidu da za vansudske postupke nisu predviđene krute procesne pretpostavke, u potpunosti dolazi do izražaja sposobnost i stručnost posrednika/arbitra/miritelja da efikasnim delovanjem u postupku dođe do rešenja prihvatljivog za obe strane. Neutralan i nepristrasan posrednik, arbitar ili miritelj pomaže u pronalaženju kompromisa, a takvo lice mora krasiti odgovarajuće visoko obrazovanje, stručnost, dostojnost, integritet, nepristrasnost, realnost, preciznost, asertivnost i socijalna inteligencija i dr. Pravni položaj posrednika, miritelja i arbitara definisan je odredbama više zakona. Novi Zakon o posredovanju u rešavanju sporova reguliše pojam, načela, postupak i pravno dejstvo posredovanja u rešavanju sporova, uslove za obavljanje posredovanja, prava i dužnosti posrednika i program obuke posrednika. Predmet Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova je način i postupak mirnog rešavanja kolektivnih i individualnih radnih sporova, izbor, prava i obaveze miritelja i arbitara i druga pitanja od značaja za mirno rešavanje radnih sporova. Zatim, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, u svom trećem poglavlju uređuje postupak za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca – postupak posredovanja. Mogućnost arbitraže predviđena je i u Zakonu o radu: zaštitu pojedinačnih prava zaposleni mogu ostvariti u postupku tzv. “unutrašnje arbitraže“.

Ključne reči: mirno rešavanje sporova, postupak, posrednik, arbitar, miritelj.

Sudska zaštita uzbunjivača

UDK: 343.85:343.352(497.11)

SUDSKA ZAŠTITA UZBUNJIVAČA1)
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: Najbolja zaštita uzbunjivača je sveobuhvatna zakonska zaštita uzbunjivača od odmazde, bezbedni i dostupni kanali za uzbunjivanje, poverljivost u vezi sa otkrivanjem informacija, sankcije za odmazdu nad uzbunjivačima, pravila postupka kojima se obezbeđuje hitnost u postupanju, prevaljivanje tereta dokazivanja u vezi sa odmazdom na poslodavca, a naročito delotvorna i brza privremena zaštita uzbunjivača.

Ključne reči: sloboda izražavanja, uzbunjivanje, saopštavanje informacija, uzbunjivač, poslodavac, kanali za uzbunjivanje, unutrašnje, spoljašnje i uzbunjivanje javnosti, objavljivanje tajnih informacija, obaveze poslodavca, obaveze uzbunjivača, povezano lice, putativni uzbunjivač, sudska nadležnost, prethodna sudska zaštita uzbunjivača, sudska zaštita uzbunjivača, tužbe za zaštitu prava uzbunjivača, posebni sporovi, posebna pravila postupka, prekršajna odgovornost.

O pravu okrivljenog da ispituje svedoke optužbe i odbrane u krivičnom postupku

UDK: 343.121(497.11)

O PRAVU OKRIVLJENOG DA ISPITUJE SVEDOKE OPTUŽBE I ODBRANE U KRIVIČNOM POSTUPKU
Prof. dr Momčilo Grubač, redovni profesor emeritus Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.

Rezime: Ustav Srbije i novi ZKP ustanovili su jedan broj novih prava odbrane okrivljenog u krivičnom postupku, među njima i pravo okrivljenog da ispituje svedoke optužbe i odbrane, preuzeto iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Autor je obradio nekoliko opšta pitanja koja se uz to pravo postavljaju i kritički prikazao odredbe kojima je ono uređeno u ZKP Srbije. U zaključku je konstatovao da je Zakonik propustio da na odgovarajućim mestima ugradi nove procesnopravne norme koje bi omogućile realizaciju tog prava, odnosno onemogućile njegovo kršenje. Odredbe koje govore o ispitivanju svedoka u prethodnom postupku, pa i na glavnom pretresu i o širokoj dokaznoj snazi nekontradiktornih svedočkih iskaza ostale su uglavnom neizmenjene, a retke izmene u njima samo otežavaju umesto da olakšavaju delotvorno ostvarivanje prava odbrane, pa čak omogućuju i njegovo kršenje. Na kraju autor se založio da se u najavljenoj izmeni Zakonika o krivičnom postupku ti nedostaci otklone i da se odredbe Zakonika koje se odnose na tu problematiku dovedu u sklad sa Ustavom, Evropskom konvencijom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Ključne reči: krivični postupak, Zakonik o krivičnom postupku, ispitivanje svedoka, nekontradiktorni iskazi svedoka, pravično suđenje, Evropska konvencija, Ustav Srbije, okrivljeni, pravo odbrane.

Sloboda medijskog izražavanja i prava ličnosti

UDK: 342.727(497.11)
342.732(497.11)

SLOBODA MEDIJSKOG IZRAŽAVANJA I PRAVA LIČNOSTI
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Rezime: Ustav jemči slobodu mišljenja i izražavanja. Sloboda mišljenja je bez ograničenja, jer unutrašnja misao čoveka nikog ne može da povredi. Sloboda izražavanja podleže ograničenjima, pošto iskazivanje mišljenja u bilo kom vidu medijske komunikacije može povrediti prava ili interese drugih. Ograničenja mogu biti supstanciona i konkordancijalna. Supstanciona postoje radi zaštite nacionalne bezbednosti, morala demokratskog društva, javnog zdravlja i autoriteta sudske vlasti. Konkordancijalna postoje radi zaštite ličnih prava onih na koje se informacije odnose. Njihov smisao je da se sloboda izražavanja učini saglasnom pravima ličnosti kojima se medijski sadržaji bave. To su najčešće: pravo na život i integritet, pravo na dostojanstvo, pravo na identitet, pravo na privatnost, pravo ispoljavanja verskih uverenja, pravo na zaštitu od govora mržnje, pravo na posebnu zaštitu maloletnika i pravo na pretpostavku nevinosti. Ako ta prava budu informacijom narušena, licu iz informacije stoje na raspolaganju sredstva zaštite.

Ključne reči: sloboda mišljenja i izražavanja, supstanciona i konkordancijalna ograničenja, pravo ličnosti, sredstva zaštite.

Novija upravno-sudska praksa u upravnom sporu

UDK: 351.942(497.11)

NOVIJA UPRAVNO-SUDSKA PRAKSA U UPRAVNOM SPORU
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji.

Rezime: Posle četiri godine rada Upravnog suda, kao specijalizovanog, i isto toliko godina primene aktuelnog Zakona o upravnim sporovima, formirana je odgovarajuća sudska praksa čiji je deo iznet u ovom referatu.
Svakako, kvalitetu zauzetih pravnih stavova Upravnog suda doprinosi primena još uvek aktuelnih pravnih stavova ranijeg Vrhovnog suda Srbije – Upravnog odeljenja. To će biti osnova za zauzimanje i budućih pravnih stavova, jer samo predvidive presude sudova, zasnovane na dostupnim pravnim stavovima, vraćaju veru građana u sudsku vlast.
Dvostepeno upravno sudstvo uz specijalizaciju sudija po materijama i njihova posvećenost uz podizanje nivoa stručnosti su dalji pravci razvoja upravnog sudstva u nas.

Ključne reči: upravno-sudska praksa, upravni akt, upravni spor, rasprava, spor pune jurisdikcije.

Neujednačena pravna praksa i pravo na pravično suđenje

UDK: 340.142/.143
342.722:347.962.6

NEUJEDNAČENA PRAVNA PRAKSA I PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Rezime: Ograničavanje sudske vlasti kada ono dovodi do povrede prava na pravično suđenje i drugih ljudskih prava rešeno je u korist Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda koji je dobio i pravo na sankciju. Iz toga njegovog prava derivira i dužnost sudske vlasti da poštuje izložene stavove i ocene sadržane u njegovim odlukama. Ne može se ujednačavanje sudske prakse pa i kada to čini Vrhovni kasacioni sud ostvariti a da se ne uzme kao polazna premisa stav iz odgovarajuće odluke Ustavnog suda. Kada se postupi suprotno daje se samo negativan doprinos neujednačenoj praksi.

Ključne reči: sudska praksa, ujednačavanje sudske prakse, ista situacija, Evropski sud za ljudska prava, Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud, pravo na pravično suđenje.